Besplatna Zabava

Od svinjskog gripa dosad su u Srbiji umrle 32 osobe, od kojih je većina imala srčana oboljenja, kažu za Press u Institutu za javno zdravlje „Batut"

Od novog virusa gripa A (H1N1) najviše obolevaju deca uzrasta od pet do 14 godina, ali je on najopasniji za osobe koje pate od kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa, saznaje Press u Institutu za javno zdravlje „Batut".

Od svinjskog gripa dosad su u Srbiji umrle 32 osobe, a prema izveštaju „Batuta", srčana oboljenja, šećerna bolest i prekomerna gojaznost su identifikovani kao najčešći faktori rizika kod osoba koje su umrle.

Rizične grupe

Kardiolog i portparol beogradskog Zavoda za hitnu medicinsku pomoć dr Nada Macura objašnjava za Press da srčani bolesnici spadaju u rizičnu grupu, jer zbog prirode svoje bolesti imaju oslabljen imuni sistem. Kako im se zdravlje ne bi dodatno komplikovalo, ona savetuje da izbegavaju fizički rad po hladnom vremenu, slanu i masnu hranu, a u slučaju da dobiju neku respiratornu infekciju praćenu bolom u grudima ili gušenjem da potraže pomoć lekara.

- Hladno vreme utiče na sužavanje krvnih sudova, a samim tim i na dovod kiseonika. Ukoliko srčani bolesnik po takvom vremenu radi težak fizički posao, na taj način povećava krvni pritisak, usled čega može doći do pucanja plakova, odnosno neravnina u krvnim sudovima, a tako nastaje infarkt. To obično pogađa osobe koje imaju visok holesterol i šećer u krvi. Takođe, srčani bolesnici nikako ne treba da hodaju brzo kada je hladno, jer se pri užurbanosti brže diše i brže unosi hladan vazduh, koji može da dovede do zapaljenja ždrela i pluća - priča dr Macura.

U slučaju da neko od srčanih bolesnika dobije respiratornu ili virusnu infekciju, ne treba da paniči. Prvo treba da pokuša sam da se izbori sa njom, a ako se stanje ne popravi u roku od dva do tri dana, obavezno da se obrati lekaru.

Bez pušenja

- Respiratorna ili virusna infekcija može da pogorša zdravlje srčanih bolesnika, zato je važno da se oni trude da se ponašaju što je moguće normalnije, kao i da se ne nerviraju. Ako nemaju bol u grudima i gušenje, a dobili su temperaturu, kijavicu i kašalj, treba da ispiraju nos morskom vodom, a grlo žalfijom ili posoljenom vodom. Treba da uzimaju dosta vitamina C, voća i povrća i provetravaju prostor u kojem borave. Obavezno treba da prestanu da puše - savetuje dr Macura.

Ishrana srčanih bolesnika treba da je umerena, sa što manje masti i soli.

- Srčani bolesnici obično imaju visok holesterol i visok krvni pritisak, zbog čega je bitno skidanje viška kilograma, jer to omogućuje bolji rad srca - navela je dr Macura.

Da su žrtve aktuelnog virusa gripa A (H1N1) osobe koje su uglavnom patile od srčanih oboljenja utvrdila je i grupa naučnika iz američkog Instituta za nacionalno zdravlje. Prema rezultatima njihovih istraživanja koja su sprovedena ispitivanjem 34 tkiva umrlih osoba, ovaj virus oštećuje sve respiratorne puteve, od dušnika do plućnih alveola. Naučnici su otkrili upale na dušniku i bronhijama, koje su ponegde bile teško oštećene.