Besplatna Zabava

Sestrinstvo manastira Rakovica užurbano se priprema za sahranu patrijarha Pavla. Pored groba patrijarha Dimitrija, radnici pogrebnog preduzeća juče su iskopali još jednu raku. Ispred kapije manastira pokošena je trava, a posađeno je i cveće žute boje.

Žene koje dolaze da pripomognu monahinajma juče su žurno prolazile dvorištem sa pajalicama, makazama i alatom u rukama. Stigle su da obrišu prašinu u seniku, pokupe suvo lišće...

- Često dolazim u manastir. Živim blizu, pa onda svratim kad god mogu, da pomognem. U dvorištu uvek ima posla, a sestre ne mogu sve same. Volim da radim ovde, to me opušta. Danas sam došla jer znam da je sestrinstvo u gužvi. Sad samo još da opajem senik... - priča Milka Marković, dok čisti paučinu.

U dvorištu smo zatekli i mladića koji nam je rekao da se zove Miljan. Objasnio je da u manastir dolazi kad mu obaveze dozvole.

- Posla ima uvek. Ali sada je bitno da se to što pre završi. Zato sam i došao. Inače, manastir ima i svoja imanja, pa više pomažem tamo - kaže Miljan.

Kao i prethodna tri dana, građani su i juče dolazili da obiđu mesto večnog konačišta poglavara SPC patrijarha Pavla. Mnogi od njih kažu da su često prisustvovali službi koju je obavljao patrijarh Pavle. Jedan od njih, Beograđanin Miroslav Mačužić, ističe da je patrijarh bio, pre svega, dobar čovek.

- Bio je smiren, skroman, uvek umeren... Tiho je govorio, ali su ga svi čuli. Pavle je bio poseban u svakom pogledu. Neka mu je večna slava... Ne znam zašto je želeo da ga sahrane baš u ovom manastiru, ali znam da je voleo sve što opstane posle teških muka. Ovaj manastir je preživeo mnoge nedaće i Pavle je rado dolazio ovde. Ovde je nalazio mir. Čini mi se da ga nije slučajno odabrao, niti je slučajno to što će patrijarh biti sahranjen pored isto tako velikog čoveka, patrijarha Dimitrija. Manastir će biti sveto mesto, a patrijarh Pavle je za sve nas svetac - priča Miroslav.

Kako kaže, svako ko dođe u rakovički manastir, dođe sa nekom svojom mukom.

- Došao sam da zapalim sveću svome sinu. Skoro svaki dan dolazim ovde. Jedino što ovde mogu da nađem jesu mir, tišina... Ovo mesto mi daje smirenost... A danas treba da pomenem i patrijarha, i njemu da zapalim sveću - tužan je Miroslav.

Među brojnim vernicima pažnju nam je privukao starac Miodrag. Kaže da je njegov život povezan sa manastirom, da je 1926. kršten u njemu.

- Kao i mnogi drugi, dolazio sam da pripomognem sestrinstvu u svakodnevnim radovima. Tako sam se pre pet godina zatekao ovde kada je došao patrijarh. Sedeli smo u letnjikovcu i razgovarali. Bio je poseban čovek. Kada ste u njegovoj blizini, obuzme vas neka smirenost i blagost. Bilo je divota razgovarati sa njim... Sada sam star, pa ne mogu da radim i pomognem sestrama. Ali sam došao da obiđem mesto gde će Pavle biti sahranjen - rekao je Miodrag.