Besplatna Zabava

U knjizi „Gola elita" striptizeta koja je gostovanjem na „Farmi" uzbudila muški deo farmera, ispričala je kako je od dečaka Milana postala zanosna crnka

Identitet i prošlost Kristine Ferari, striptizete koja je u policijskoj uniformi izludela nastupom farmere na Pinkovom imanju u Lisovićima, nije uspeo da ostane skriven.

Mediji ovih dana bruje o njenoj životnoj priči i promeni pola. Kristina, ljuta što se obelodanila priča da je u prošlosti bila Milan i da je nedavno hirurškom intervencijom postala žensko, pre nešto više od godinu dana javno je ispričala svoju životnu priču. Njena burna prošlost, ogoljena do koske, objavljena je u knjizi „Gola elita" autora Duške Jovanić i Branka Rosića. U njoj je Kristina detaljno objasnila kroz šta je sve prošla u životu dok nije postala ono što je želela - žena.

- Još u srednjoj školi sam počela da nosim žensku garderobu i to je bio pravi šok - odmah se okupilo nastavničko veće. To je bilo u rodnom Zaječaru, pa posle i u Nišu i Beogradu. Počela sam da se bavim prostitucijom, jer nema baš mnogo načina da neko poput mene zaradi za život. Moje mušterije su uglavnom porodični ljudi, i to uglavnom oženjeni, pa sam nekoliko njih pitala zašto traže takve usluge i svi su mi govorili jedno te isto - dosada. Posle nekoliko godina sve se svede na klasiku - brak, deca, posao, sva ta svakodnevica, pa onda ljudi imaju želju za promenom i traže nešto novo. Želela sam da se operišem i promenim pol, mada žena možeš biti i s penisom. Jedini razlog za operaciju je uklopljenost. Da živim kao sav normalan svet. I to je sve - ispričala je neposredno pred odlazak na operaciju promene pola.

- Sve dok se bavim prostitucijom, meni je jasno da ne mogu da imam dečka. Imala sam ozbiljnije veze pre nego što sam počela da se bavim ovim, znači, vodila sam najnormalniji život. Ali sad, trenutno - ne. Planirala sam da se jednog dana bavim samo striptizom, znaš, da posle operacije krene neki novi život, ali sad, dok se bavim prostitucijom, ne mogu da budem s nekim, što kažeš, u vezi na duže staze... Pa, reci mi ti koji će to muškarac da prihvati da ja budem u proseku s pet do deset muškaraca dnevno, a on da sedi i da me čeka i da se posle šetamo po parku, držimo za ruke i glumimo najsrećniji par? U mom slučaju, to nije tako. Ne mogu da živim s dečkom kad radim kod kuće. Drugo, bude dana kad imam toliko posla da na kraju, kad dođem kući, mogu samo da legnem u krevet i tako obučena i sa šminkom na licu zaspim od umora. A svaka veza zahteva vreme, posvećenost nekome, dobru volju, pa ako hoćeš, i redovne seksualne odnose...