Besplatna Zabava

I posle 25 godina od tragične smrti, Dragan Mance je i dalje najomiljeniji fudbaler i najveći simbol Partizanovih navijača

Trećeg septembra navršilo se 25 godina od smrti najvećeg ljubimca Partizanovog „juga"; fudbalera Dragana Mancea, koji je 1985. godine poginuo na autoputu Beograd - Novi Sad. Posebna bizarnost je bila da je Mance tog dana poginuo žureći u svom „pežou" na trening, a upravo mu je nekoliko meseci pre toga iz uprave Partizana stigla zamerka, i to baš zbog njegovog odnosa i ponašanja na treninzima.

Iako je prošlo više od dve decenije od Manceove pogibije, popularnost ovog fudbalera i njegov kultni status među navijačima Partizana je neumanjen. Tako je i pre nekoliko godina na samom mestu nesreće u kojoj je legendarna crno-bela devetka izgubila život osvanuo veliki grafit „Legenda živi", uz crtež na kom je Mance prikazan u karakterističnoj pozi. Naravno, reč je o čuvenom klizanju na kolenima po fudbalskom terenu i uzdignutim rukama, ritualu kojim je Mance redovno proslavljao svoje golove.

Antologijski gol u Londonu

Dragan Mance je rođen 26. septembra 1962. godine u Beogradu. U Partizan je stigao u svojoj 18. godini. Za crno-bele je odigrao 279 utakmica na kojima je postigao 174 gola, od kojih se pamte mnogi, ali sigurno najviše onaj koji je 1984. godine u Londonu zabio Kvins Park rendžersu. Ovaj pogodak je ušao u anale srpskog fudbala, a i danas se često gleda na Jutjubu.

Zbog čega je Dragan Mance i posle 25 godina od smrti i dalje neprevaziđena ikona i simbol Partizanovog „juga"? Naravno da je prerana smrt slavnih osoba oduvek pravila od njih mitske ličnosti. Tako je bilo i u slučaju američkog glumca Džemsa Dina, koji je izgubio život u saobraćajnoj nesreći, kao i u slučaju tragične smrti pevača grupe „Nirvana" Kurta Kobejna. Bitno je istaći da je Dragan Mance za svog života postao idol Partizana, i to najviše zahvaljujući svojim golovima i načinu na koji ih je proslavljao. Bilo je to vreme kada su se pare uveliko vrtele u jugoslovenskom i srpskom fudbalu, a nekadašnji amaterski entuzijazam igrača sve je više uzmicao pred surovim profesionalizmom. Dragan Mance je u toj i takvoj početnoj eri hladnih profesionalaca igrao sa strašću klinca koji je tek počeo sa fudbalom na terenu u kraju.

Gospodar „juga"

Živeo je za golove i zbog toga ih je na tako temperamentan i karakterističan način i proslavljao. Takođe, Partizanovi i Zvezdini fudbaleri postajali bi popularni na navijačkim kopovima svojih klubova najviše zahvaljujući golovima koje su postizali protiv svojih rivala. A Dragan Mance je uvek navijačima Partizana pred derbi sa Zvezdom obećavao golove i to obećanje je i skoro redovno ispunjavao. Zbog toga su ga Partizanovi navijači prozvali „gospodarom 'juga' i navijačke duše".

Kolika je bila njegova popularnost među „Grobarima" najbolje govori sledeća epizoda. U periodu kada je Manceu isticao ugovor sa Partizanom, bilo je nesporazuma sa upravom i popularni centarfor je najavio odlazak sa Topčiderskog brda. A onda su „Grobari" stupili na scenu, preteći da će uprava snositi posledice ako Mance ode. Ubrzo je postignut dogovor i Mance je ostao, a u znak zahvalnosti „Grobarima" je dao obećanje da će biti u toj sezoni najbolji strelac lige. Nažalost, na samom početku sezone je poginuo. U prvoj utakmici posle Manceove pogibije Partizan je igrao protiv Prištine, a ceo stadion je tražio od igrača crno-belih da postignu pogodak u čast nastradalog centarfora. Toliko željeni pogodak postigao je u samom finalu meča Ljubomir Radanović.

Opasni mali crni

Čuveni trener Toma Kaloperović doveo je 1980. godine mladog i talentovanog Dragana Mancea iz drugoligaša Galenike, kako se tada zvao današnji FK „Zemun". Mance je tada imao 17 godina i na jednoj utakmici zapao je za oko treneru Partizana. Kako je Čabrinović kasnije pričao, pokušao je nekako izokola da ga izvuče od trenera Zemunaca Ivana Čabrinovića, a da mu ovaj ne uzme „i crno ispod nokta". Tako mu je Kaloperović preneo poruku da ima odličan tim, ali da mu treba jedan iskusni napadač, misleći na Slobodana Santrača, koji je tada završavao karijeru u Partizanu, i Čabra se upecao; tražio je Santrača, a zauzvrat nudio igrača po izboru. Toma Kaloperović se kao nećkao i rekao:

- Dajte onda vi meni onog malog crnog što igra na krilu, čini mi se da se zove Dragan, nešto na M - pravio se nevešt.

- Dragan Mance misliš? Imaš ga... ima takvih na livadama oko Zemuna koliko hoćeš - odgovorio mu je Čabrinović, a mali crni je ubrzo postao najpopularniji fudbaler na Partizanovom „jugu".