Besplatna Zabava

Imam loša iskustva sa televizijom, zato toliko dugo ništa nisam snimao. Najteže uloge su one koje sam radio samo zbog novca. Žao mi je što ne posvećujem dovoljno vremena porodici

Srpski glumac Predrag Miki Manojlović, koji živi i radi u Francuskoj, posle 24 godine snimio je televizijsku seriju „Na terapiji" za domaće tržište. U intervjuu za Press Miki otkriva da je neke poslove prihvatao samo zbog novca, da u novoj seriji prvi put glumi sa suprugom Tamarom Vučković i objašnjava zašto je toliko dugo odbijao da radi na televiziji.

- Sve što se radi na televiziji je brzo i kuso! Imam loša iskustva sa televizijom, zato toliko dugo ništa nisam snimao. Napravio sam pauzu dugu 24 godine, jer sam imao bolje uslove na filmu. Međutim, scenario za seriju „Na terapiji" me je kupio. Prisetio sam se nekadašnjih drama ponedeljkom, ova serija liči na njih. Rađena je filmskom tehnikom koja još nije viđena u Srbiji, što me je još više motivisalo da se vratim televiziji. U seriji prvi put posle 17 godina glumim sa suprugom Tamarom.

Kako biste opisali rad sa suprugom?

- Upoznali smo se 1992. godine dok smo radili predstavu „Zločin i kazna", a sada smo, eto, „Na terapiji". Veoma je bilo zanimljivo igrati sa njom, video sam stvari koje jedno u drugom nismo mogli da vidimo ranije. Priznajem da zbog posla ne posvećujem dovoljno vremena porodici, što je loše.

Izjavili ste da ne volite Holivud. Zbog čega?

- Nije da ga ne volim. Holivud treba da postoji. Samo, ne volim to što se pretvorio u industriju propasti filma. Ubio je deo koji je najvažniji za film, a to je publika.

Da li vam je bilo teško da dočarate lik Dostojevskog u filmu „Duhovi Sankt Peterburga"?

- Mislim da je Dostojevski najveći čovek ikada rođen. Bilo je fascinantno glumiti njega. Trudio sam se da ga što više približim publici i da ga kroz tu ulogu razumem. Dostojevski je izazov za svakog glumca. Njegove romane svi znamo, a malo je poznato da je njegov život bio vrlo intrigantan. E, to je ono što treba odglumiti!

Koja vam je bila najteža uloga?

- Najteže uloge su mi one koje sam morao da radim, a nisam želeo. Teši me to što ih nije bilo puno u mojoj karijeri. Naravno, takve uloge se rade samo zbog novca. Ali, ne bih da izdvajam nijednu posebno.