Besplatna Zabava

Ukoliko ipak ne budemo imali većinu za usvajanje zakona o informisanju, sešćemo i svojim partnerima saopštiti odluku koju je G17 Plus doneo, ali ubeđena sam - zakon će proći

Ukoliko zakon o informisanju ne prođe u Skupštini Srbije, sigurno je da G17 Plus neće rušiti Vladu Srbije. Ali ja znam da će zakon biti usvojen, kaže u intervjuu za Press nedelje Verica Kalanović, ministarka za Nacionalni investicioni plan i potpredsednica G17 Plus. Ona nije precizirala zašto je ubeđena da će predložene izmene Zakona o informisanju dobiti potrebnu podršku u srpskom parlamentu, ali napominje da je takva opcija "sasvim normalna u ovom trenutku".

- Priče da će naša stranka napustiti Vladu ukoliko zakon ne prođe 31. avgusta, moj kolega Nebojša Bradić naziva urbanom legendom. Svi licitiraju sa tim hoćemo li istupiti iz vlasti ili ne. Izlazak iz Vlade je ozbiljno pitanje, a ja o tome ne želim da diskutujem jer znam da će zakon proći. Osnovni razlog je to što se radi o kvalitetnom zakonskom rešenju. Da li je moguće da smo svi zaboravili šta je to što nam je smetalo u prethodnom periodu i da sada baš to neko želi da brani? Naravno da zakon o informisanju ne znači bilo kakav oblik represije ili odmazdu nego uređenje informativnog prostora. Smatram da je njegovo usvajanje sasvim realno u ovom trenutku.

A ukoliko ipak ne budete imali većinu za usvajanje zakona?

- Sešćemo i svojim partnerima saopštiti odluku koju je G17 Plus doneo, ali ubeđena sam - zakon će proći!

Priča se i da je samostalan nastup vaše stranke na lokalnim izborima na Voždovcu i u Vrbasu vid pritiska na koalicione partnere da podrže vaš Predlog zakona?

- To nema veze sa tim. I do sada smo izlazili samostalno na izbore. U određenom broju opština smo u koaliciji sa DS-om, ali negde i sa drugim strankama. Odluka lokalnih odbora je presudna. Odbori na Voždovcu i u Vrbasu su odlučili da sami izađu na izbore i obrate se građanima na nešto drugačiji način od onog kada su u koaliciji. Mi smo stranka desnog centra i u periodu krize zalažemo se za investicije i stimulanse privredi. To nema nikakve veze ni sa zakonom u informisanju, ni sa neslaganjem sa koalicionim partnerima.

Na početku godine ste govorili da su veliki infrastrukturni radovi jedini način da se izađe iz krize. Celo proleće je prošlo bez bitnih akcija.

- U proleće se nije toliko radilo, ali zato tokom leta sve pršti. Samo u sklopu projekata našeg ministarstva trenutno je aktivno 25 gradilišta u nerazvijenim opštinama. Ali to se ne vidi iz Beograda i široj javnosti nije toliko zanimljivo. U utorak otvaramo i radove na izgradnji magistralnog puta Kragujevac - Batočina.

To ipak nije Koridor 10, koji je predstavljen kao prioritet. Šta se dešava s njim?

- Garantujemo izgradnju 42 kilometra na Koridoru 10 ove godine. Na jugu smo već uradili 22 kilometra, počeće da se radi devet kilometara od bugarske granice do Dimitrovgrada, a na severu, u Vojvodini, radimo dva puta po 10 kilometara. Sa tim radovima se, nažalost, kasni, ali nas uveravaju da će do novembra biti sve završeno, kako je ugovorom i predviđeno. Poručila sam izvođačima da ugovor ima dve strane, država je u potpunosti ispoštovala svoje obaveze, a to očekujem i od druge strane.

Zašto radovi nisu startovali početkom godine, kako je najavljivano?

- Nisu mogli, jer nije bila završena projektna dokumentacija, a ni obavljena eksproprijacija zemljišta. Dokumentaciju smo završili tako što ju je NIP platio iz svojih interventnih sredstava, kako bi radovi mogli da počnu u maju. Tragično je da u Srbiji ne postoje završeni projekti ni za jednu deonicu i da mi značajno kasnimo zato što ih nemamo. Čak i da imamo rešene imovinsko-pravne odnose, ne možemo da radimo jer nemamo projekte.

Ko je kriv za to?

- Krivi su oni koji nisu u prethodnim godinama, kada je u ovoj državi bilo dosta para i kada se znalo da je Koridor 10 ključni projekat, na prvo mesto stavili pripremu dokumentacije.

Odgovorne su, dakle, prethodne vlade?

- Ne bih želela da targetiram krivca, ali mogu da kažem da je postojala velika neodgovornost onih koji su se bavili tim poslovima, jer nisu uradili nijedan metar Koridora 10.

Da li je odgovornost i na bivšem ministru za NIP Draganu Đilasu?

- To nije imalo veze sa Đilasom, jer je ministar za infrastrukturu Velimir Ilić postavljao prioritete u izgradnji saobraćajnica. Sada je situacija drugačija, jer ja imam dobru komunikaciju i sa ministrom infrastrukture Milutinom Mrkonjićem, ali i sa ministrom za prostorno planiranje Oliverom Dulićem. Redovno se dogovaramo o prioritetima i radimo u istom pravcu.

Kažete da je bila loša saradnja NIP-a i ministra Velimira Ilića, koji ostaje pri stavu da je koncesija za autoput bila dobro rešenje. Da li ste nakon izbijanja krize promenili mišljenje o odluci da se raskine ugovor o koncesiji?

- Smatram da je jedino moguće rešenje bilo raskidanje tog ugovora. Dovoljno je videti odluku iz 2006, kada je osnovan NIP, i sredstva koja su bila usmerena u infrastrukturu. Ako saberemo broj neizgrađenih kilometara Koridora 10 i pomnožimo sa cenom kilometra puta, doći ćemo do podatka da je tada to koštalo mnogo manje nego što je iz NIP-a bilo namenjeno za Ministarstvo infrastrukture. Mogli smo našim novcem, bez koncesije, da izgradimo Koridor 10. Ali ne treba plakati za prosutim mlekom. Ubeđena sam da će ova Vlada završiti Koridor 10 i da će to biti jedan od njenih najvećih uspeha.

Kada je rok za završetak Koridora 10?

- Planiramo da u potpunosti bude gotov do polovine 2013. godine. U 2010. završićemo 10 kilometra od bugarske granice prema Pirotu i 16 kilometara na jugu, iz "Helenik plana", ali i revitalizovati staru traku Levosoje - Preševo. Uradićemo još 10 kilometara prema Grdeličkoj klisuri i 30 kilometara u Vojvodini, kao i obilaznicu od Batajnice do Surčina.

Pored Koridora 10, kao druga dva prioriteta NIP-a naveli ste "Fijat" u Kragujevcu i pomoć nerazvijenim opštinama. Šta je sa tim projektima?

- Ta dva velika nacionalna projekta odlično idu. U toku ove godine biće završena brza saobraćajnica kroz Kragujevac, što je naša obaveza prema "Fijatu", ali i mnogo veća obaveza prema građanima Šumadije. U ovom trenutku se radi i projekat kroz Batočinu, jer do polovine 2011. planiramo da Kragujevac povežemo sa Koridorom 10. Posebno sam ponosna na projekte pomoći nerazvijenim opštinama i ti planovi se izvanredno ostvaruju. Od 143 projekta u 40 opština, trenutno se radovi izvode na 25. To nisu veliki projekti, kao što je autoput, ali su veoma važni za ova područja i ljude koji u njima žive i planiramo da ih okončamo do jesenjih kiša.

Predsednik Tadić je govorio da će 200.000 ljudi biti zaposleno na velikim infrastrukturnim projektima. Koliko trenutno radi na njima?

- Nemamo procenu koliko tačno ljudi radi na svih 325 projekata, ali ako znamo da investicioni budžet od 12,5 milijardi dinara namenjen za te poslove troše zaposleni i njihove porodice, onda je sigurno NIP bio jedan od razloga da ti ljudi sačuvaju svoja radna mesta. Takođe, za izvođenje većine radova koriste se materijali domaće proizvodnje, pa je i tu dodatni broj uposlenih. U ovakvom obimu radova NIP jeste najveći investicioni program, ali ni blizu onoga što je bio u prethodnom periodu ili onoga što bi trebalo da bude.

Da li to znači da su u pravu oni koji tvrde da je i ova godina izgubljena što se tiče velikih infrastrukturnih ulaganja?

- Ne, jer od 2000. do ove Vlade nije izgrađen nijedan metar Koridora 10, a ove godine 42 kilometra. Kriza je toliko velika da 12,5 milijardi nije nešto što Srbiju može da pogura da iz nje izađe, ali bi bez NIP-a sigurno bilo gore. Naravno da možemo mnogo više i bila bih srećna kad bi NIP imao onoliki budžet koliki je imao u vreme ministra Đilasa. Tada bismo mogli da imamo mnogo više projekata i zaposlimo daleko više ljudi.