Besplatna Zabava

Što je možda i razumljivo, jer sneg i „celzijuski" minus dođu i prođu, dok stav predsednika „cenzusoidnog" - da je Republika Srpska genocidna tvorevina - kao konstantna elementarna nepogoda kruži regionom koji se nekad zvao SFRJ.
Osim što je očigledno da bi Čeda dobio više glasova kao kandidat za bošnjačkog člana predsedništva BiH nego što će moći na izborima u Srbiji (kako napisa jedan sarajevski kolumnista: „Velika hvala i Anđelini Džoli i Čedomiru Jovanoviću, ali zar mi nemamo snage i nekoga ko će intelektualno braniti Bosnu"), zaključak cele ujdurme oko njegovog duela sa Dodikom je da se mnogi u regionu održavaju u političkom životu zahvaljujući potpuno nepotrebnom prizivanju prošlosti.
Dok je sa sastanka trilaterale na Jahorini u srpskim medijima izveštavano o porukama dobrosusedske saradnje i zajedničkim planovima, sarajevski „Dnevni avaz" izveštava da sastanak nije uspeo - jer, prema njima, Tadić nije hteo da prizna da je RS genocidna tvorevina.
Jasno da bošnjački političari svesni da žive u državi gde je nemoguće napraviti vladu više od godinu dana, pa nemaju zašta drugo da se „uhvate". A i Čedi dobro dođe malo tematske promocije na račun ratova. Ali Rat u BiH je, koliko god to teško padalo onima koji su profitirali na temi devedesetih, već uveliko tema istoričara, a ne političara. Ali zanimljivo je da se ova istorijska tema stalno vraća upravo od onih koji su govorili da Srbi ne smeju da budu toliko opterećeni istorijom.
Teza o „genocidnosti RS" zbog zločina u Srebrenici mogla bi da bude održiva u slučaju da Čeda i jarani dokažu da RS ne bi postojala, da nije bilo zločina u Srebrenici. A ne samo da je proglašena pre početka rata, nego je i plan o podeli BiH na dva entiteta Kontakt grupa osmislila pre Srebrenice. Srpska nije pitanje odbrane zločina, nego pitanje ljudi koji tamo žive, i koji ne žele da žive u BiH kakvu su je zamislili u Sarajevu.
I ako se u Srbiji kritika Nikolaidisa i svaka pozitivna izjava prema RS tumače kao mešanje u unutrašnje odnose Crne Gore i BiH, šta je onda tumačenje Čedomira Jovanovića da je gednocidna tvorevina jedan deo međunarodno priznate BiH? I da li bi to ponovio ako dođe na neku državnu funkciju, imajući u vidu da sa tim „genocidnim delom" Srbija ima sporazum o specijalnim vezama, koji nije nacrtan u Beogradu nego u Dejtonu?

Glavni grad, koji je već 48 sati pod snežnom blokadom, juče je čistilo više od 4.000 ljudi pomoću 350 kamiona i ostalih mašina. U pomoć su takođe pritekli pripadnici Vojske Srbije, policije, vatrogasaca i ostalih javnih preduzeća, ali su dobrovoljno učestvovali i građani.
Prema rečima Sanje Žugić, načelnika Uprave za vanredne situacije grada Beograda, situacija na ulicama tokom jučerašnjeg dana bila je znatno poboljšana u odnosu na petak.
- Grad je očišćen veoma brzo, s obzirom na količinu snega koja je pala i na temperaturu asfalta od minus 14 stepeni Celzijusa. Sve mere koje je Štab za vanredne situacije preduzeo prvog dana biće nastavljene, pa će tako aktivnosti biti usmerene na to da se grad što pre raščisti - izjavila je Žugićeva za Tanjug.

Čistili i dimničari

Sve ekipe Zimske službe „Beograd puta" bile su na ulicama, tako da su mostovi i sve glavne saobraćajnice i ulice prvog prioriteta u Beogradu bili prohodni, a semafori su celog dana bili isključeni kako bi se saobraćaj ubrzao. Bez problema funkcionisale su i sve važne službe, kao Hitna pomoć i javni prevoz, a aktivni su bili i komunalni policajci. Oni su pomagali starijim osobama da se jave lekaru ili odu do prodavnice.
U osposobljavanju normalnog funkcionisanja u gradu učestvovalo je i oko 1.800 građana koji su se prijavili za čišćenje snega, za šta će im biti uplaćene dnevnice preko omladinskih zadruga i agencija, kao i prošlih godina. Oni su se okupili juče u 7.30 sati ispred Skupštine grada Beograda da dobiju neophodnu opremu, a kako su nam rekli neki od njih, prijavili su se najviše zbog novčane naknade za koju su čuli da iznosi oko 1.600 dinara.
- Ovo mi je druga godina zaredom da čistim sneg. Prošle godine dnevnica je bila 1.600 dinara, a čuo sam da i ove godine daju isto toliko - rekao je za Press Žika (46), koji je sa dvadesetak svojih „kolega" čistio Nemanjinu ulicu, krećući se „naoružan" lopatom i zimskom garderobom od Glavne železničke stanice ka Slaviji. Kada samo ga pitali zašto se prijavio, rekao nam je:
- Pa zbog besparice! A nije ni teško. Zagrejemo se, radimo u grupi pa nije dosadno. Drago nam je kada vidimo da ljudi tamo gde mi prođemo lopatama, lakše hodaju - kaže Žika.
Nikola i Jovan prijavili su se zbog novca, ali i da malo pomognu da se Beograd očisti i da „prodiše".
- Najteže je bilo dok smo čekali da krenemo, ali sad kad smo pošli, može ovako dokle god! Valjda ćemo do šest završiti... A prijaviću se i sutra i prekosutra, sve dok može, da to iskoristim - kaže Nikola.
U velikoj akciji Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u čišćenju snega u Beogradu učestvovalo je skoro 300 pripadnika Garde i Komande za obuku, oslobađajući glavne saobraćaj.
Policija je bila angažovana u regulisanju saobraćaja, vatrogasci oko skidanja ledenica, a saobraćajna policija je preusmeravala kamione iz centralne gradske zone ka obilaznim putevima.
Iz Komunalnog preduzeća „Dimničar Beograd" skoro polovina zaposlenih pomagala je sugrađanima da očiste sneg.
I ekipe JKP „Zelenilo Beograd" čistile su snežne smetove sa staza, platoa, igrališta, stepeništa i trotoara, u parkovima i skverovima i oko njih. Od šest sati juče ujutru na terenu je angažovano 520 radnika, kao i neophodna mehanizacija.

Od nedelje produženi boravak za đake

Kako su rekli u Gradskoj upravi, od ponedeljka će u svim školama na teritoriji Beograda biti organizovan produženi boravak, čime će se umnogome olakšati dolazak po decu, ali i sam dečji boravak tokom nastave. Produženi školski boravak trajaće sve dok se stanje u gradu ne normalizuje.

Zainteresovani učesnici mogu to učiniti na web adresi http://aukcija.deltaholding.rs, popunjavanjem prijavnog formulara, a moći će da se nadmeću za 11 predmeta poznatih ličnosti iz zemlje i sveta.
Na aukciji će se, između ostalog, prodavati i reprodukcija uvodne reči kneza Pavla Karađorđevića, rehabilitovanog decembra 2011. godine odlukom Višeg suda u Beogradu. Uvodnu reč knez Pavle je napisao 1937. godine, povodom izdavanja prvog broja „Umetničkog pregleda".
Humanitarnom aukcijom koja će biti održana u hotelu „Kontinental", kompanija „Delta fondacija" pomaže Školi za osnovno i srednje obrazovanje dece sa invaliditetom „Anton Skala" u Staroj Pazovi. Veliki problem ove škole koju trenutno pohađa 135 učenika predstavlja dotrajala zgrada ugrožena vlagom, skučen prostor sa samo nekoliko učionica i prostorije koje datiraju iz prve polovine prošlog veka.

Najznačajniji evropski zimski muzički festival „Big snou" seli se iz Andore u Srbiju i biće održan na Kopaoniku! Na festivalu će nastupiti više od 100 izvođača, predvođenih čuvenim „Bejsement džeksom", Rambom Amadeusom, „Disciplinom kičme"...
Festival „Big snou" pokrenula je pre dve godine najveća svetska turistička agencija „Tomas Kuk", kojoj će se od 2012. pridružiti Egzit tim i Udruženje hotelijera Kopaonika.


Elita na Kopu

Ovaj muzički događaj već prve godine u Srbiji će od 23. do 30. marta okupiti velika svetska, regionalna i domaća imena elektronske, rege i džez muzike.
Najznačajnije strano ime festivala svakako će biti „Bejsment džeks", jedan od najuticajnijih sastava u istoriji elektronske muzike koji je poslednjih godina osvojio dve nagrade za najbolji svetski muzički nastup. Hladni Kop zagrejaće i di-džej Freš, jedan od najpopularnijih di-džejeva u 2011. godini, čiji je hit „Louder" osvojio sve evropske top-liste ispred Bijonse, Kejti Peri, Kelis... Pored njih, među glavnim izvođačima festivala pojaviće se i grupa „Fristajlers", koji se već 15 godina sa hitovima „Push Up", „In love with you" i drugima nalaze u samom vrhu urbane muzičke scene, kao i „Modstep", čije je hitove do sada poslušalo više desetina miliona ljudi na Jutjubu, pa im je s pravom BBC Radio 1 predvideo da će obeležiti muzičku scenu u 2012. godini. Na festivalu će nastupati i Džadž Džuls, Edi Templ Moris, Miki Slim i mnogi drugi.
I baš kao što „letnji" Egzit, uz neizbežno mnoštvo stranaca, privlači i veliki broj ovdašnjih poklonika kvalitetnog zvuka, njegova nova, zimska varijanta svojoj publici pružiće šansu da uživa u nastupima brojnih kultnih grupa i ekstravagantnih muzičara na 10 različitih bina. Najveću pažnju među glavnim izvođačima bez sumnje privlačiće Svetski Mega Car Rambo Amadeus, „Disciplina kičme", „Deca loših muzičara", „Darkvud dab", „Ajzbrn", „Vrum"...
- U prethodne dve godine „Big snou" izrastao je u jedan od najznačajnijih zimskih evropskih muzičkih festivala. Svojim kapacitetima za zabavu i prelepom prirodom, Kopaonik se nametnuo kao destinacija u kojoj ovaj festival može da nastavi svoj eksplozivan rast i razvoj - istakla je Tereza Volš, direktorka za omladinski turizam „Tomas Kuk".

Zemlja festivala

Organizatori prvog festivala ovakvog tipa u jugoistočnoj Evropi procenjuju da će zahvaljujući „Velikom snegu" srpski turizam u sledeće tri godine biti bogatiji za oko pet miliona evra, pri čemu će skijaški turizam Srbije istovremeno doživeti svojevrsnu promociju.
- Ovim festivalom Srbija se etablira kao najznačajnija festivalska destinacija u Evropi. Pored tri velika letnja festivala, kao što su Egzit, Guča i Bir fest, naša zemlja se i u zimskoj sezoni pozicionira sa jednim od najvećih planinskih festivala Evrope - smatra Dušan Kovačević, jedan od osnivača Egzit festivala i ističe poseban značaj „Big snou" festivala u muzičkom, a ujedno društveno-odgovornom smislu.
Engleske agencije već nude turističke ol-inkluziv aranžmane za festival.

Beštić je rekao da je ponudu za angažman u jednoj pozorišnoj sezoni dobio posle gostovanja predstave Narodnog pozorišta „Bahantkinje", od režisera tog komada Stafana Valdermara Holma, koji je u međuvremenu postao glavni upravnik teatra u Diseldorfu.
Prema njegovim rečima, pre jednogodišnjeg angažmana u pozorištu u Diseldorfu, u obavezi je da za godinu dana savlada nemački jezik, za šta je dobio stipendiju tog teatra, velikog repertoarskog pozorišta sa tri zgrade i šest scena.
Beštić je dodao da će desetak uloga u kojima trenutno nastupa u Bitef teatru, Narodnom, Jugoslovenskom dramskom i pozorištu Madlenijanum preuzeti drugi glumci.
Beštić je dodao da je sličnu ponudu za angažman u inostranstvu imao i pre 12 godina, kada je dobio nagradu „Gordana Kosanović", od reditelja Roberta Culija, ali da u tom trenutku nije bio spreman na taj korak i da je propustio šansu.

- Činjenica da je Kolarčeva zadužbina simbol do te mere da sam se godinama pitao da li je moguće da postoji u Beogradu na desetine hiljada ljudi koji su posvećeni različitim programima u ovoj dvorani svih ovih godina, to je mnogo više od onoga što inače ustanove kulture čine. Utoliko pre je pozitivno iznenađenje spremnost Kolarčeve zadužbine da ovaj vikend ili ovaj praznik bude praznik za koncertni region, što su ovde sa nama ljudi iz Zagreba, Ljubljane, Beča, Budimpešte, Podgorice - rekao je Marković.
Juče u podne u Kolarčevoj zadužbini održana je panel diskusija na kojoj su se okupili direktori Cankarjevog doma iz Ljubljane, Palate umetnosti iz Budimpešte, Muzičkog centra iz Podgorice, „Vatroslava Lisinskog" iz Zagreba, Muzičke omladine u Novom Sadu i Kolarčeve zadužbine, uz prisustvo Huga de Grefa, osnivača Evropske kuće kulture u Briselu.

- Poslali smo scenario i njima se učinio zanimljiv. Nema tu neke velike magije - primetio je autor iz Novog Sada, koji je pažnju domaće publike osvojio debitantskim dugometražnim igranim filmom „Jesen u mojoj ulici" 2009. godine.
Scenario za „Heroje radničke klase" Pušić je pisao zajedno sa svojim stalnim saradnikom, još iz vremena studija, Ivanom Kneževićem. Projekat njihove produkcijske kuće „Altertise" biće predstavljen u okviru „Skript stejšn" platforme za razvoj scenarija Berlinskog festivala, koji je vrlo koristan za mlade autore. Od oko 500 prijavljenih iz celog sveta, svega 12 dobilo je ove godine šansu da predstave svoj projekat i učestvuju u radionicama, a među njima je, kao jedini iz Srbije, projekat „Heroji radničke klase".

Prostor je adaptiran i urađen u stilu koji podseća na velikana roka osamdesetih, a zamišljeno je da ovaj klub bude mesto kulturnih dešavanja u Sarajevu.
Nalazi na mestu gde je doskoro bio prostor u kojem se puštala narodna muzika, a najavljeni su kvalitetni događaji i svirke.
Vlasnik kafića nije sam došao do rešenja za uređenje, već se za pomoć obratio Jurici Pađenu, nekadašnjem članu „Azre", koji je rekao da je to odlična ideja i kako bi svaki grad trebalo da ima jedno ovakvo mesto, posvećeno Štuliću. Jedini koji nije učestvovao u ovome je sam Branimir Štulić. On je iz Amsterdama, gde živi pošto se povukao sa muzičke scene, preko svog menadžera poručio da nije zainteresovan za ovaj projekat.

Lejdi Gaga je ispričala kako sme da tetovira samo levu stranu tela jer ju je njen otac zamolio da „bar napola bude normalna". Kako bi udovoljila njegovoj želji, na „normalnoj" desnoj strani tela nema tetovaže ili pirsinge. Pevačica je priznala i kako njen otac takođe ima prigovore na njeno oblačenje. Rekao joj je da na sebe treba da stavi više normalnije odeće.

Pik je u tužbi naveo da je jedne večeri bio u društvu Kristine Agilere sa kojom je razgovarao o reklami koju je Eminem trebalo da snimi za „Krajsler". Pevačica je potom pozvala Eminema i dala mu Pika na telefon, a onda je on reperu dao ideju za reklamu.
„Želim da me sud nagradi odštetom od devet miliona dolara. Osmislio sam reklamu, a nisam dobio nikakvu nadoknadu", piše u tužbi.