Besplatna Zabava

Do kraja godine trebalo bi da bude iseljeno 200 kuća iz mesta koje leži ne uglju, neophodnom za rad termoelektrana u Obrenovcu

Iseljenje prvih domaćinstava iz Vreoca, varošice pokraj Lazarevca, konačno počinje ove godine. Do 2016. godine trebalo bi da bude iseljeno svih 1.100 domaćinstava. Time će prestati da postoji naselje koje leži na uglju neophodnom za rad termoelektrana u Obrenovcu.

Priča o iseljenju Vreoca počela je pre 20 godina, ali se na izmeštanju naselja malo radilo. Krajem januara počelo je potpisivanje ugovora sa Vreočanima o isplati avansa od 35 odsto i taj posao biće završen do leta. Do kraja godine trebalo bi da bude iseljeno prvih 200 kuća i objekata.

Direktor Rudarskog basena "Kolubara" Nebojša Ćeran kaže za Press da su se Vreočani najviše plašili da će kopovi "Kolubare" iseliti samo ona domaćinstva koja leže na uglju, a da će ostala ostaviti.

- Međutim, postignut je dogovor o izmeštanju celog naselje. Avans će dobiti i oni koji će se seliti tek za nekoliko godina. Mi smo prihvatili sve realne zahteve Vreočana, pa ćemo eskproprisati i zemljište na kom nikad neće biti kopan ugalj. Pošto će se iseljavanje organizovati etapno, kada dođe vreme za selidbu stručna komisija će uraditi i fini popis imovine, a nakon toga građanima će biti isplaćen preostali deo novca. Za iseljenje smo ove godine obezbedili 5,5 milijardi dinara - kaže Ćeran. On navodi da je dogovor postignut sa više od 90 odsto domaćinstava u Vreocima, ali ne isključuje da će biti onih građana koji očekuju da dobiju više novca za kuću i zemljište od onog što procene veštaci.

U Vreocima živi 3.300 stanovnika, a svaka kuća ima najmanje po jednog člana zaposlenog u površinskim kopovima "Kolubara". Zbog širenja kopova žive u neizvesnosti. Kuća penzionisanog radnika "Kolubare" Radosava Đokića nalazi se na 80 metara od ivice kopa Polja D. On je dao saglasnost za iseljenje, ali živi u strahu, jer ne zna šta ga čeka.

- Godina sam se kućio. Dok sam radio, podizao sam kredite da bih svojoj porodici obezbedio bolji život. Imam dve kuće, okućnicu i oko četiri hektara zemlje, ali mi to ništa ne vredi, jer ne znam koliko ću novca dobiti za sav moj trud. Ne znam gde bismo mogli da se iselimo. Tražili smo da se celo mesto preseli u Petku, ali to nije prihvaćeno. Najviše strepimo zato što ne znamo koliko para ćemo dobiti za svoje domaćinstvo i da li ćemo tim novcem uspeti da se skućimo na nekom drugom mestu.

Ar zemlje ne može da se kupi u okolini Lazarevca za manje od 3.000 evra. Strah me je za moju decu i unuke, ali nemamo drugo rešenje nego da ćutimo, trpimo i čekamo. O tome koliko će mi biti teško da napustim domaćinstvo koje je kućio još moj pradeda da i ne govorim - kaže Đokić.

Popis imovine ne teče glatko. Od 1.100 domaćinstava u Vreocima, 180 nije dozvolilo grubi popis imovine. Među njima je penzionerka Ljiljana Dimitrijević, vlasnica potpuno oronule kuće iz 18. veka, koja je pod zaštitom države. Država joj početkom '90-ih godina nije dozvolila da je sanira, jer je označena kao kuća od istorijskog značaja, a u državnoj i opštinskoj kasi za njenu popravku nije bilo para. Sada kada je došlo vreme za iseljenje Vreoca, taj objekat više niko ne smatra važnim. Ona je morala da napravi novu kuću.

- Kada smo hteli da srušimo staru kuću i sagradimo lokale, od kojih je moja porodica mogla pristojno da živi, nisu dozvolili, a sada kada vrše procenu imovine, od nje svi okreću glavu. Tražili su da urade grubi popis nove kuće, međutim, naš uslov je da bude isplaćena i stara kuća, jedino tako ćemo pristati da se iselimo - priča Ljiljana Dimitrijević.

Nakon iseljenja 200 domaćinstava, sledi izmeštanja groblja u Vreocima, starog 400 godina, na kom je sahranjeno više od 5.000 Vreočana. Iako je meštanima zabranjeno da na toj lokaciji sahranjuju svoje srodnike, ta odluka se nije poštovala. Za preseljenje groblja potrebno je godinu dana, a lokaciju je obezbedila opština Lazarevac.

- Tu mi je dete sahranjeno. Gde ću ja da dođem detetu na svoje groblje? Drugi će decu da povedu za ruku, pa mogu da biraju gde će da žive, a gde ću ja - pita Marina Antonijević.

Do kraja godine trebalo bi da bude iseljeno 200 kuća iz mesta koje leži ne uglju, neophodnom za rad termoelektrana u Obrenovcu

Iseljenje prvih domaćinstava iz Vreoca, varošice pokraj Lazarevca, konačno počinje ove godine. Do 2016. godine trebalo bi da bude iseljeno svih 1.100 domaćinstava. Time će prestati da postoji naselje koje leži na uglju neophodnom za rad termoelektrana u Obrenovcu.

Priča o iseljenju Vreoca počela je pre 20 godina, ali se na izmeštanju naselja malo radilo. Krajem januara počelo je potpisivanje ugovora sa Vreočanima o isplati avansa od 35 odsto i taj posao biće završen do leta. Do kraja godine trebalo bi da bude iseljeno prvih 200 kuća i objekata.

Direktor Rudarskog basena "Kolubara" Nebojša Ćeran kaže za Press da su se Vreočani najviše plašili da će kopovi "Kolubare" iseliti samo ona domaćinstva koja leže na uglju, a da će ostala ostaviti.

- Međutim, postignut je dogovor o izmeštanju celog naselje. Avans će dobiti i oni koji će se seliti tek za nekoliko godina. Mi smo prihvatili sve realne zahteve Vreočana, pa ćemo eskproprisati i zemljište na kom nikad neće biti kopan ugalj. Pošto će se iseljavanje organizovati etapno, kada dođe vreme za selidbu stručna komisija će uraditi i fini popis imovine, a nakon toga građanima će biti isplaćen preostali deo novca. Za iseljenje smo ove godine obezbedili 5,5 milijardi dinara - kaže Ćeran. On navodi da je dogovor postignut sa više od 90 odsto domaćinstava u Vreocima, ali ne isključuje da će biti onih građana koji očekuju da dobiju više novca za kuću i zemljište od onog što procene veštaci.

U Vreocima živi 3.300 stanovnika, a svaka kuća ima najmanje po jednog člana zaposlenog u površinskim kopovima "Kolubara". Zbog širenja kopova žive u neizvesnosti. Kuća penzionisanog radnika "Kolubare" Radosava Đokića nalazi se na 80 metara od ivice kopa Polja D. On je dao saglasnost za iseljenje, ali živi u strahu, jer ne zna šta ga čeka.

- Godina sam se kućio. Dok sam radio, podizao sam kredite da bih svojoj porodici obezbedio bolji život. Imam dve kuće, okućnicu i oko četiri hektara zemlje, ali mi to ništa ne vredi, jer ne znam koliko ću novca dobiti za sav moj trud. Ne znam gde bismo mogli da se iselimo. Tražili smo da se celo mesto preseli u Petku, ali to nije prihvaćeno. Najviše strepimo zato što ne znamo koliko para ćemo dobiti za svoje domaćinstvo i da li ćemo tim novcem uspeti da se skućimo na nekom drugom mestu.

Ar zemlje ne može da se kupi u okolini Lazarevca za manje od 3.000 evra. Strah me je za moju decu i unuke, ali nemamo drugo rešenje nego da ćutimo, trpimo i čekamo. O tome koliko će mi biti teško da napustim domaćinstvo koje je kućio još moj pradeda da i ne govorim - kaže Đokić.

Popis imovine ne teče glatko. Od 1.100 domaćinstava u Vreocima, 180 nije dozvolilo grubi popis imovine. Među njima je penzionerka Ljiljana Dimitrijević, vlasnica potpuno oronule kuće iz 18. veka, koja je pod zaštitom države. Država joj početkom '90-ih godina nije dozvolila da je sanira, jer je označena kao kuća od istorijskog značaja, a u državnoj i opštinskoj kasi za njenu popravku nije bilo para. Sada kada je došlo vreme za iseljenje Vreoca, taj objekat više niko ne smatra važnim. Ona je morala da napravi novu kuću.

- Kada smo hteli da srušimo staru kuću i sagradimo lokale, od kojih je moja porodica mogla pristojno da živi, nisu dozvolili, a sada kada vrše procenu imovine, od nje svi okreću glavu. Tražili su da urade grubi popis nove kuće, međutim, naš uslov je da bude isplaćena i stara kuća, jedino tako ćemo pristati da se iselimo - priča Ljiljana Dimitrijević.

Nakon iseljenja 200 domaćinstava, sledi izmeštanja groblja u Vreocima, starog 400 godina, na kom je sahranjeno više od 5.000 Vreočana. Iako je meštanima zabranjeno da na toj lokaciji sahranjuju svoje srodnike, ta odluka se nije poštovala. Za preseljenje groblja potrebno je godinu dana, a lokaciju je obezbedila opština Lazarevac.

- Tu mi je dete sahranjeno. Gde ću ja da dođem detetu na svoje groblje? Drugi će decu da povedu za ruku, pa mogu da biraju gde će da žive, a gde ću ja - pita Marina Antonijević.