Besplatna Zabava

Mnogi koji su u bisokopima pogledali 3D film „Avatar", blokbaster koji ruši sve dosadašnje rekorde, izašli su razočarani jer nisu mogli da vide sliku na velikom platnu

Stručnjaci sa američkog koledža za oftalmologiju dali su objašnjenje za to, u kojem tvrde da čak 56 odsto ljudi zbog nekog očnog defekta ne vidi trodimenzionalnu sliku ili im je doživljaj smanjen.

- Oko 56 odsto osoba uzrasta od 18 do 38 godina ima neki problem sa binokularnim vidom, a da to i ne zna. Takođe, oko pet odsto građana ima lenjo oko ili strabizam, ili i jedno i drugo, što gledanje 3D čini nemogućim - objašnjava dr Habermel Bredli, upravnik koledža.

Filmovi u 3D tehnici simuliraju virtuelnu stvarnost, po principu prikazivanja dve različite slike koje prikazuju istu scenu, pri čemu se svaka slika pridružuje jednom oku. Slike se u mozgu potom spajaju u jednu. Ako se slike ne percipiraju pravilno, ne mogu se dobro spojiti, pa nema ni 3D slike. Projektovane slike pomerene su za nekoliko centimetara, čime se podudaraju sa udaljenošću između dva oka. Pridruživanje slika svakom oku moguće je samo uz pomoć 3D naočara (običnih ili elektronskih), objašnjavaju stručnjaci iz očne kuće „Stanković".

- „Avatar" je prvi film koji je u potpunosti snimljen u 3D tehnici (sve igrane scene snimane su sa dve kamere koje prate istu scenu), tako da je ovaj film trenutno savršenstvo u pogledu simulacije trodimenzionalne slike. Nažalost, u ovom filmu ne mogu uživati oni koji imaju problema sa stereoskopskim vidom (mogu ga gledati samo kao 2D film). Njih svakako nema u toliko velikom broju, kako navode američki stručnjaci. Veliki je procenat gledalaca koji imaju određenih smetnji, kao što su glavobolja ili vrtoglavica, koji takođe imaju težu vizuelnu percepciju ovog filma zbog potpuno novog načina snimanja - objašnjavaju za Press stručnjaci iz očne kuće „Stanković", i dodaju da svako ko primeti bilo kakvu smetnju sa vidom tokom gledanja ovog ili nekog drugog filma treba da poseti oftalmologa.

Stereoskopski vid ili trodimenzionalno viđenje jedna je od bitnih osobina ljudskog perceptivnog sastava koja nam omogućava pravilnu procenu prostora, kao i procenu našeg položaja u njemu. Zbog činjenice da su naše oči razmaknute nekoliko centimetara, svako oko vidi sopstvenu sliku, a na osnovu ove dve različite slike mozak donosi zaključke o poziciji posmatranog predmeta. U ovaj mehanizam zaključivanja uključeni su i drugi faktori, poput prethodnog znanja o obliku i veličini posmatranog predmeta. Gledanjem samo jednim okom stičemo predstavu o širini, visini i obliku posmatranog predmeta.