Besplatna Zabava

Književnik Dragan Velikić večeras će otvoriti 54. međunarodni sajam knjiga u Beogradu, koji se održava pod sloganom „More knjiga"

Najveća književna manifestacija u regionu, Međunarodni sajam knjiga u Beogradu, biće otvorena večeras na „Beogradskom sajmu". Manifestaciju će otvoriti pisac Dragan Velikić, dobitnik NIN-ove nagrade za roman u 2008. godini. Biće dodeljene i tradicionalne nagrade Sajma knjiga za izdavaštvo, kao i nagrada „Dositej Obradović" stranom izdavaču, za promociju srpske književnosti.

„More knjiga", kako piše na plakatu sajma, preplaviće 30.500 metara kvadratnih sajamskog prostora. Biće to 54. put da se čitaocima nudi strana, ali pre svega, domaća izdavačka produkcija - koju, prema zvaničnim podacima, čini 7.441 novi naslov, od početka 2009. do sada. Prema informaciji Narodne biblioteke Srbije (NBS), to je za knjigu više ili manje od prošlogodišnjeg broja registrovanih naslova, pa bi se na osnovu toga moglo zaključiti da je srpsko izdavaštvo tamo gde je bilo i 2008. godine. Upravo tada je „cunami" svetske ekonomske krize zapljusnuo Srbiju, a onda i jednu od najslabijih karika naše privrede - proizvodnju knjiga. Ipak, srpsko izdavaštvo pokazalo se kao jedno od „čuda" ove zemlje, što dokazuje podatak da će se na sajmu pojaviti nekoliko novih izdavača koji najavljuju zanimljive naslove i respektabilnu produkciju („Albatros plus", „Buking", „Tanesi"...). Istovremeno je nekoliko stubova srpskog izdavaštva ili potpuno sišlo sa scene ili su svedeni na „statiste" („Narodna knjiga", „Prosveta", „Rad", „Nolit"...).

Ako se kao parametar uzima broj knjiga objavljenih u prošloj godini, najuspešnija srpska izdavačka kuća je „Evro-Đunti" (312 naslova), a zatim slede od drugog do 10. mesta „Laguna" (243), „Službeni glasnik" (236), „Zavod za udžbenike" (236), „Prometej" (91), „Alnari" (82), „Mladinska knjiga" (79), IPS (70) „Zadužbina Andrejević" (68) i „Mono i Manjana" (60).

Među prvih 100 izdavača, od 11. mesta pa nadalje, broj novih naslova se drastično smanjuje, tako da je produkcija nekih veoma uglednih izdavača („Geopoetike", „Klija", „Paidee", „Arhipelaga", „Stubova kulture", „Čigoje", „Izdavačke knjižarnice Zorana Stojanovića","Čarobne knjige", „Stilos arta", „Plato buksa","Belog puta", „Marsoa"...) između 20 i 40 naslova, u proseku. Značajniji podatak od broja naslova, pošto mnogi od pomenutih izdavača nisu nikada ni težili kvantitetu, jeste tiraž, koji je u stalnom padu.

Urednica pratećih programa prof. dr Vladislava Gordić-Petkovih i predstavnici Grčke, koja je počasni gost sajma, najavili su izuzetno velik broj dešavanja. Održaće se mnogobrojne promocije, razne akcije, kvizovi, nagrade na štandovima domaćih i stranih izdavača i brojnih kulturnih institucija"...

Sajam od ove godine ima novi izlagački koncept, koji podrazumeva razdvajanje izlagačkog prostora na deo za izdavače i deo za knjižare, tako da će u Hali I ove godine prvi put izdavači moći da izlažu i prodaju isključivo svoja izdanja. Hala IV namenjena je domaćim i inostranim izdavačima i knjižarama, kao i prodavcima antikvarnih knjiga, dok će u halama Ia i II biti smešteni državne ustanove, nacionalni štandovi inostranih izdavača i izdavača koji objavljuju školsku i stručnu literaturu.

Posetioci sajma će do 1. novembra plaćati 250 dinara za pojedinačne i 150 dinara za grupne ulaznice. Cena korišćenja parkinga biće 100 dinara po satu.