Besplatna Zabava

Glumica Rada Đuričin, najbolja prijateljica preminulog pisca i slikara, za Press kaže da Momo, iako teško bolestan, do poslednjeg trenutka nije podlegao depresiji

Legendarna glumica Rada Đuričin za Press priča o druženju sa najboljim prijateljem Momom Kaporom, koji je preminuo pre dva dana u 73. godini. Ona kaže da se srpski velikan žestoko borio sa teškom bolešću i da nikada nije posustajao, niti je pao u depresiju.

Rada je poslednje trenutke Mominog života provela kraj njegove bolničke postelje.

- Dan kada je preminuo za mene je bio dan koji se nikada ne zaboravlja, jer sam bila u situaciji da ga vidim u poslednjim trenucima njegovog života. Obišla sam Momu u bolnici na VMA, zajedno sa njegovom suprugom, koja je bila njegov verni pratilac i izuzetno požrtvovana u trenucima kada mu je to bilo najpotrebnije. Nažalost, tada nismo mogli više da komuniciramo, ali je još postojala neka nada u njegovo ozdravljenje. Nismo verovale da će, onog trenutka kada budemo napustile bolnicu, i on nas zauvek da napusti - započinje poznata glumica priču o svom najboljem prijatelju.

Rak grla, od koga je oboleo Momo Kapor pre šest godina, nije uspeo da ga uzdrma i pokoleba.

- Bio je veliki borac i onda kada mu je bilo veoma teško. U danima kada je njegov vid počeo da slabi, nijednog trenutka nije posustao niti sam ga zatekla u depresiji. Naprotiv, odmah je stao na noge i počeo da radi i prilagođava se uslovima koji su nastali zbog toga. A znate, nije mali problem imati probleme sa vidom, a biti slikar i pisac! Kada je, pre šest godina, oboleo od neizlečive bolesti - ni tada nije posustao, već se borio do poslednjeg dana. Poslednji tekst napisao je u bolnici i nikada nije odustajao, niti ga je napuštao njegov duh. Mislim da ga je teško meriti sa bilo kim i da zaista spada u izuzetne ličnosti - rekla je Rada Đuričin.

Glumica i pisac upoznali su se na studijama pre pedeset godina. Rada je studirala glumu, a Momo slikarstvo.

- Prvi put smo se sreli kada je Momo Kapor studirao likovnu, a ja pozorišnu akademiju. Običaj je bio da mi sa pozorišne akademije odemo na likovnu akademiju i napravimo neko poetsko veče. Jednom takvom prigodom Moma i ja smo se upoznali. Otad pa do našeg poslednjeg susreta u bolnici naše druženje nije prestajalo i trajalo je više od pedeset godina. Naš prvi susret pamtim po njegovim sećanjima i kako ga je on prepričavao, naravno kroz šalu, ali sada stvarno nemam snage da govorim o tome - kaže poznata glumica.

Rada je ispričala da su decenije druženja sa Kaporom bile čast i privilegija, jer je bio izuzetan drug i saradnik.

- Imala sam priliku da zaista uživam u druženju sa njim. Biti drug sa nekim koga je bog darovao tolikim darovima je privilegija. Bio je čovek koji sjajno piše i sjajno slika, ali pored toga bio je i čovek sa izuzetnim darom za život, za umetnost življenja. Znao je da organizuje svoj život da se uvek sastoji od rada i radosti življenja, koje je nalazio i u radu i druženju. Uvek je bio otvoren za prijateljstva i razgovore. Uvek je bio spreman da ode u neku od lepih beogradskih kafana, jer je Beograd neobično voleo. Bio je spreman da ljude počasti svojim humorom, a istovremeno da nijedan jedini dan ne propusti da ne slika ili nešto ne napiše - rekla je Rada.

O Momi kao ličnosti njegova najbolja prijateljica izrazila se veoma biranim rečima.

- Osim svega što sam rekla o njemu, Kapor je bio veoma dobronameran u ponašanju i izuzetno otmen, na takav način da je otmenost izgledala kao deo njegove prirode. Nikada - ni u jednom trenutku nisi mogao da doživiš nešto neprijatno od njega, nešto što bi te povredilo - završava Rada Đuričin priču o svom najboljem prijatelju.

Bio kod Mladića u tajnom skloništu

Momo Kapor je jedan od poslednjih velikih intervjua dao Press magazinu prošlog januara. Pisac, čiji su politički stavovi tokom poslednje dve decenije izazivali brojne kontroverze, u ovom intervjuu je rekao da ga je Ratko Mladić vodio u svoje tajne objekte kod Han Pijeska.

- Sa njim (Mladićem, prim. aut.) sam bio mnogo puta tokom rata. Jedanput me je vodio u Crnu Rijeku kod Han Pijeska. To je najčudnije mesto na kome sam bio u životu. Tu se nalaze podzemna skloništa koja je napravio Tito za slučaj ruskog napada, a mogu da izdrže i atomski udar. To je zapravo jedna kućica, vikendica u brdu, ima čak i cveće na prozorima. Ta kućica se otvara jednim pokretom prsta. Silazili smo kroz neke hodnike, čini se satima. U jednoj sali se nalaze samo ekrani na kojima se vidi kada iz Avijana poleće avion i u kom pravcu se kreće. Ljudi koji tu rade ne izlaze mesecima. Ručali smo u kantini na 700 metara dubine. Ručak su činili hladni makaroni bez mesa, posluženi u limenom tanjiru. Mladić je bio ponosan na izgled tog objekta. Čak je ispred te lažne kućice imao i svinjce i objekte za krave i ovce - ispričao je Kapor.

Kapor je rekao i da je mit o Radovanu Karadžiću nešto čega srpski narod ne sme da se odriče.

- Mnogi žele da sruše mit o Radovanu Karadžiću, a to je jedina svetla tačka koju u ovom trenutku ima srpski narod. Danas postoje hemijske terapije koje mogu da smekšaju i čoveka izuzetne snage i od njega naprave krpu. Protiv toga se ništa ne može. Zato Radovanu čovek može da oprosti bilo šta da uradi na tom sudu, jer njegovi postupci mogu biti proizvod hemijskog nasilja nad njim - rekao je. (N. K.)

Proveo detinjstvo u strahu od bombi

Press je u rubrici „I oni su bili mali" objavio ispovest iz detinjstva Moma Kapora, koja se bavila upravo Sarajevom i, nadasve, ratnim danima. Jedna od najsnažnijih uspomena Moma Kapora bila je na tragediju koja mu je obeležila detinjstvo.

- Moje detinjstvo je bilo pravi ratni film, 13. aprila 1941. pala je bomba na kuću u koju smo se sklonili baka, mama i ja. Izginuli su svi sem mene, jer me je majka zaštitila telom. Čak je i mače koje sam držao u rukama bilo mrtvo - sećao se Kapor.

Pisac i slikar priznao je i da je o majci znao vrlo malo, zato što se o njoj malo govorilo u porodici.

- Nedostaje mi ta lepa mlada žena koja se žrtvovala za mene. Slična situacija se dogodila za vreme bombardovanja 1999. Šetali smo kroz park kada se nebo užarilo od eksplozije. Tada se moja žena Ljiljana bacila preko psa Arčija da ga zaštiti. Shvatio sam da sam sada na vrlo dobrom drugom mestu - ispričao je Kapor. (N. K.)

One Response to “Rada Đuričin za Press: Poslednji dani Mome Kapora”