Besplatna Zabava

Detalji ruskog kredita nisu dogovoreni tokom posete predsednika Medvedeva, tek krajem oktobra u Moskvi pregovaraju ekspertske grupe

Ruski državni kredit od milijardu dolara predstavljen je kao najveći uspeh prekjučerašnje posete predsednika Dmitrija Medvedeva Beogradu. Međutim, uslovi tog kreditnog aranžmana i dalje su potpuno nepoznati! Kako saznajemo, prvi sastanak ekspertskih timova koji treba da utvrde finansijske uslove i detalje pozajmice biće održan krajem oktobra u Moskvi. Tek posle tog sastanka biće poznati tačan iznos kredita, kamatna stopa, rok otplate i konkretna namena.

Srpski pregovarači najavljuju da neće po svaku cenu pod nepovoljnim uslovima uzimati kredit od Rusa. Prema njihovim rečima, predsednici Tadić i Medvedev nisu uopšte razgovarali o finansijskim detaljima ruskog kredita.

- Oni su predsednici, a ne premijeri ili ministri finansija. O finansijskim uslovima kredita i kako će novac biti raspoređen razgovaraće ekspertski timovi Vlada dve zemlje - rečeno je Pressu u Predsedništvu Srbije.

Vlada Srbije je tek prošlog petka oformila 12-članu radnu grupu za rusko-srpsku saradnju u oblastima finansiranja, investicija, privrede i energetike. To je učinjeno nakon što su Rusi pre desetak dana Vladi poslali spisak njihovog devetočlanog ekspertskog tima.

Rukovodilac naše radne grupe, pomoćnik ministra finansija Zoran Ćirović, kaže za Press da se zasad samo zna da je Rusija spremna da nam odobri kredit, a da će pregovori o uslovima početi sledeće ili poslednje sedmice oktobra.

- Uslovi kreditiranja potpuno su nepoznati. Prvi sastanak timova vlada Srbije i Rusije biće u Moskvi sledeće ili poslednje sedmice oktobra. Nadamo se da ćemo do tada od Rusa dobiti nacrt uslova kreditiranja, da vidimo šta nam od toga ne odgovara, da bismo mogli kvalitetno i adekvatno da se pripremimo za pregovore. Ako nam ništa ne pošalju, snaći ćemo se na licu mesta... Napravićemo našu platformu, ali ne bih otkrivao koji uslovi bi nama odgovarali, sačekao bih rusku ponudu. Radna grupa nema ovlašćenje ni da prihvati niti da odbije njihove uslove. Za to je nadležna Vlada... - priča Ćirović. On dodaje da Srbija neće po svaku cenu uzimati ruski kredit za podršku budžetu.

Ne gori nam pod nogama

- Budžetski aranžman sastoji se iz budžetskog i investicionog dela. Za podršku budžetu predviđeno je do 200 miliona dolara. Ipak, nama ne gori pod nogama, nećemo po svaku cenu uzimati taj novac ili nećemo uzeti ceo iznos. Ako nam bude skupo, imamo mi i druge kreditore, domaće poslovne i međunarodne banke... - otkriva Ćirović.

Drugi deo ruskog kredita od 800 miliona namenjen je za ulaganje u infrastrukturu - železnicu i putnu infrastrukturu na Koridoru 10.

- Mi imamo okviran spisak projekata, ali i od Rusa zavisi za koje projekte će biti odobren novac. Za svaki pojedinačan projekat biće potpisan poseban ugovor - kaže naš sagovornik.

I Natalija Timakova, pres-sekretar predsednika Rusije, izjavila je da pregovori Moskve i Beograda o kreditnoj podršci Rusije Srbiji još nisu završeni.

- U toku posete predsednika Medvedeva Srbiji nije bilo planirano da se potpiše dokument o odobravanju kredita. Srpska strana sada sastavlja spisak velikih projekata koji mogu da posluže kao osnova za dodelu kredita... - precizirala je Timakova.

Milan Ćulibrk, glavni urednik magazina „Ekonomist", kaže da mu je čudno da niko ni približno ne zna uslove ruskog kredita, koji je predstavljen kao najveći uspeh tokom posete Medvedeva.

- Pa, svaki građanin pre nego što potpiše ugovor o kreditu sa bankom prvo isproverava uslove vraćanja kredita. A državi je izgleda samo važno da kredit dobije, a uslove će naknadno da utvrđuje. Ozbiljna država to sebi ne bi smela da dozvoli... - komentariše Ćulibrk.

Podsećajući da je kamata na kredite građana uz subvenciju države 4,9-5,9 odsto, Ćulibrk tvrdi da bi samo uz kamatu do pet odsto na godišnjem nivou ruski kredit za Srbiju bio povoljan, „pogotovo što države, za razliku od građana, nemaju skoro nikakav rizik".

- Rok otplate manji od tri-četiri godine za kreditni deo predviđen za podršku budžetu ništa ne bi rešio. A investicioni kredit bi morao imati još duži rok otplate. Sve ispod pet godina ne bi bilo svrsishodno. I ono najbitnije, država ne bi smela ni novac predviđen za budžet da koristi za javnu potrošnju, finansiranje plata i penzija, već za investicije. Vlast bi morala da vodi računa kako će naša deca da vraćaju sve te dugove - navodi Ćulibrk.

Duži poček

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Miloš Bugarin izjavio je da je za srpsku privredu posebno značajno 800 miliona dolara, koji će biti usmereni u realizaciju infrastrukturnih projekata.

- Sredstva od ruskog kredita trebalo bi usmeriti na projekte kao što su završetak izgradnje železničke stanice „Prokop" i izgradnja metroa u Beogradu - predlaže Bugarin.

Ekonomista Goran Nikolić smatra da će ruski kredit biti manje povoljan od kredita Svetske banke, koja u vreme ekonomske krize daje kredite na jedan odsto kamatne stope.

- Ali, kredit Svetske banke sporo ide zbog silnih procedura, čekali bismo na njihov novac nekoliko godina. To neće biti slučaj sa kreditom iz Rusije. Očekujem da će nam dati duži poček, da počnemo otplatu, recimo, tek kroz tri godine... - kaže Nikolić.