Besplatna Zabava

Nije veliko znanje niti novost ako kažemo da smo u 2009. živeli teško, niti je delfska mudrost u slutnji da će nam u 2010. biti teže. Političari, naročito ovi na vlasti, neće se složiti sa ovim ocenama. Nostradamusova deca vizionarski nam predskazuju purpurne vidike.

Srbija je napravila ozbiljne napretke u približavanju EU, u proširenju ekonomske i političke saradnje sa Rusijom i Kinom, u otopljavanju odnosa sa SAD... Svet nas danas gleda nešto drugačije, postali smo poslušniji i zbog toga što se se Srbi ovih dana nisu mešali u velika svetska zbivanja. Izuzetak su odnosi sa Crnom Gorom. Ta strana i nepoznata zemlja ima nepredvidivu i jasnu spoljnu i unutrašnju politiku, sa jedinstvenom turističkom ponudom zemlje poželjne za sve ljude koji bi da zaborave svoja lična dokumenta i biografiju.

Sa ovim se završava lista uspeha Srbije, čija politička elita više nema prava da se poziva na zločinački bivši režim, jer ta je matrica baš potrošena, pa se danas sva suočavanja naše političke elite sa samom sobom i svojim rezultatima pretvara u sliku Dorijana Greja. Politička elita veruje da maštanje, laganje i dodvoravanje spasava naš lokalni svet od propasti, a njih ostavlja na vlasti.

Samo zahvaljujući ovom fenomenu u našem političkom životu opstaje lider jedne političke stranke koji priznaje da se vozi u tuđem blindiranom automobilu, da mu jedan bogat prijatelj plaća privatno obezbeđenje i skupa letovanja i zimovanja, da živi u tuđem stanu. Kome on polaže račune? Opstaje i jedan političar koji se predstavlja kao magistar od čekića, čovek koji veoma brine o seksualnom životu svojih ovaca i srpskoj sirotinji sve iz svoje vile sa bazenom i skupog džipa koji bi da parkira usred porodilišta, ako nije zauzeto. Opstaje i klovn iz ravnice, kao bavi se politikom, a utisak je da kuva mlogo ljut mađarski gulaš.

Na drugoj strani Vladan Batić postao je poslanik vladajuće koalicije, Toma Nikolić nema ništa protiv evidentno separatističkog Statuta Vojvodine, čije usvajanje je najsrdačnije pozdravio Jelko Kacin, a premijer kad odluči da se bavi svojim poslom kaže da nije kažnjiva pljačka državne kase, državni budžet se pravi u poslastičarnici na periferiji grada, a bulumenta bahatih ljudi, koje štiti logo jedne stranke, radi isključivo lukrativne poslove... Jesu li nam društvo?