Besplatna Zabava

Vrlo lako na celu Srbiju može da se prenese kuršumlijski scenario i da stane cela zemlja. Niko ne može da predvidi u kom pravcu će se situacija kretati narednih dana, jer se spontani protesti i građanska solidarnost kod nas prvi put dešavaju, kaže Branislav Čanak, predsednik UGS „Nezavisnost"

On ističe da ako kuršumlijski plamen zapali jug Srbije, posebno Vranje i Leskovac, „pobunu više niko neće moći da zaustavi".

Mislite da može da se desi da cela Srbija stane u jednom trenutku?

- Može, jer je cela Srbija Kuršumlija, većina ljudi živi loše. Važno je samo da ta blokada ne bude učinjena na neki haotičan način, neorganizovano i bez cilja. Mora da se zna šta se traži i do kada sve treba da traje.

I da se svi svrstaju iza jedinstvenog zahteva?

- Da. Ovo je slučaj koji se gomila - neko traži obećano na ulici, a onaj ko ima slične probleme ugleda se na njega i učini to isto. Dvojica koji se ne poznaju, nađu se na Terazijama ili u Nemanjinoj. Onda dolazi teža faza, ujedinjenje oko zahteva koji ih neće posvađati. Ovi iz EPS-a, iz vizure radnika iz Kuršumlije, traže preko hleba pogaču, dok oni žele koricu hleba. Za sada su ta dva zahteva oprečna, ali u jednom momentu oni mogu da se ujedine. Ili će se izroditi neki promućurni lider koji će ih objediniti.

Jesu li to sindikati?

- Mislim da sindikati nemaju tu snagu. Čak i naš sindikat, priznajem, nije bio baš uspešan tokom svih tih borbi za vreme privatizacije. Ali, ne zato što smo dremali, nego zato što nas je država odbila. Pre bi nas saslušali u Italiji, Španiji ili na Islandu, nego ovde. Obaveza koju država ima prema onima čije privatizacije čuvaju, ima veću težinu nego svi naši zahtevi. Kada bi iza našeg sindikata stala neka stranka, pogotovo ako je iz vladajuće koalicije, oni bi bili rešeni za pet minuta.

Da li su se to radnici uzdigli iznad sindikata i traže pravdu sami?

- Uglavnom to čine oni iz Samostalnog sindikata, jer im je pukao film, pošto taj sindikat služi režimu kao u vreme Miloševića. Mi imamo oko 150.000 članova, ali smo proganjani kao kada je Milošević bio na vlasti.

Verujete li da se vlast i poslodavci plaše ovih protesta?

- Vlast se plaši, a za srpske poslodavce mogu da kažem da su velike kukavice. Oni bi trebalo da rade dobar deo ovog posla koji mi činimo. Njih političari vuku za nos. Ja kao zaposleni mogu da izgubim samo svoje radno mesto, a oni mnogo više, jer su puno uložili. Siguran sam da bi većina poslodavaca jedva dočekala da dođe do ovakvog scenarija o kojem govorim, ali nemaju petlju da to sami učine.

Hoće li vaš sindikat pozvati ljude na ulice?

- Ako bi naše članstvo to od nas tražilo, mi bismo morali to da učinimo. Ako bude masovan zahtev, neće biti glasanja, idemo odmah na ulicu. Već dobijamo signale i od onih koji nisu naši članovi da bi sa nama vrlo rado sarađivali. A i ovi drugi sindikati, ako budu tražili da se okupimo oko zajedničkih zahteva, to ćemo podržati, ali ti zahtevi moraju biti opipljivi, a ne da se borimo za nečijih sto dinara.