Besplatna Zabava

Potrebno je što pre vratiti Beogradu nadležnost nad katastrom nepokretnosti, koji je u blokadi zbog štrajka u Republičkom geodetskom zavodu

Novi zakon o planiranju i izgradnji još nije operativan i ne može da se primeni u potpunosti, tvrdi u intervjuu za Press član gradskog veća Beograda Oliver Glišić. Prema njegovim podacima, štrajk, koji traje više od mesec dana u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ), dodatno je blokirao rešavanje zahteva za izdavanje lokacijskih dozvola u Beogradu.

- Investitori i svi oni koji hoće da grade, prema sadašnjem zakonu, koji je stupio na snagu 11. septembra, moraju da ispune niz ozbiljnih i precizno definisanih uslova da bi dobili lokacijsku dozvolu. Dobar, ako ne i najveći deo tih uslova odnosi se na to da obave određene predradnje u katastru, koji se nalazi u RGZ, a poražavajući je zaključak da svega nekoliko procenata podnetih zahteva u ovom trenutku ispunjava uslove da dobije lokacijske dozvole. To se dešava upravo zbog sistema koji je propisan zakonom, a dobar deo tog sistema je usporen zbog načina na koji radi katastar nepokretnosti, koji je u nadležnosti republičkih organa.

Pa, kako ubrzati sistem i katastar?

- Gradonačelniku Draganu Đilasu podneo sam inicijativu da, kao grad, predložimo ministarstvu za prostorno planiranje da što pre povere operativne poslove katastra u prvom stepenu gradu Beogradu, zadržavajući svoju nadležnost u drugom stepenu. Cilj je da katastar uklopimo u gradsku upravu i građanima i investitorima na jednom mestu obezbedimo prepoznatljiv servis, koji će biti u skladu sa imidžom današnje gradske uprave. Katastar je nekada bio u nadležnosti Beograda, ali je devedesetih, kada je bilo jasno da će opozicija prvi put da osvoji vlast u gradu, republika te vrlo bitne poslove izuzela Beogradu i stavila sebi u nadležnost. Mislim da je krajnje vreme da nam se ovi poslovi vrate na dobrobit građana Beograda. Verujem da će gradonačelnik podržati ovaj predlog.

Zaposleni u RGZ štrajkuju, jer smatraju da su neopravdano „desetkovani" zahtevom da se otpusti više stotina zaposlenih po novom zakonu o smanjenju broja zaposlenih u državnoj upravi?!

- U njihovo pravo na štrajk neću da diram. Ali taj štrajk je dodatno pored ekonomske krize i novog zakona umrtvio investicioni ciklus u Beogradu. Gradska uprava, koja ima oko 2.000 zaposlenih, je u mogućnosti da u ovakvim situacijama interveniše sa dislociranjem jednog broja zaposlenih iz drugih organizacionih jedinica gradske uprave u katastar da obezbedi da sistem funkcioniše.

Da li biste u slučaju povratka nadležnosti preuzeli i zaposlene u RGZ?

- Pretpostavljam da bi to značilo i preuzimanje zaposlenih, ali o tome bi trebalo da se dogovorimo sa ministarstvom oko finansiranja tih poslova. Nadam se da će ministarstvo da uvidi da je to u interesu grada Beograda i republike. Činjenica je da je Beograd u smislu investicionih ulaganja prelomna tačka, gde svaki zakon uspeva ili se može reći da nije zaživeo.

Da li ste kontaktirali s ministarstvom povodom vaše inicijative?

- Ovo je sam početak inicijative. Ono što sam primetio za prva četiri meseca primene zakona, a nakon značajne komunikacije sa građanima i investitorima. Nadam se da ćemo u toku ove godine uspešno uveriti ministarstvo da je u obostranom interesu da prvi stepen u republičkom geodetskom zavodu poveri gradu, kako bi grad na jednom mestu organizovao te poslove. Moje je kao člana gradskog veća koji je zadužen za ovu oblast da obavestim i upoznam sve relevantne činioce da je to nešto što je Beogradu od jako velikog značaja i da bez toga nikada nećemo moći da preuzmemo odgovornost za potpuno rešavanje svih operativnih problema. Pored ovoga, neophodno je da zakonodavac u najkraćem roku sagleda gde su problemi u primeni novog zakona o planiranju i izgradnji i da eventualnim intervencijama u tekstu zakona, s jedne, i podzakonskim aktima, s druge strane, pravovremeno interveniše da bi taj zakon za investitore dobio svoj pun smisao u ostvarenju ekonomskih ciljeva Beograda i Srbije.

Kakva je trenutno atmosfera za privlačenje stranih investicija u Beograd?

- Treba znati da su Zakon o privatizaciji, Zakon o privrednim društvima, Zakon o stranim ulaganjima i Zakon o planiranju i izgradnji sa još nekim propisima, osnova ekonomskog sistema zemlje za privlačenje direktnih investicija. Imamo, s jedne strane, problem česte neusklađenosti tih sistemskih propisa jednog sa drugim, ali imamo i problem sa tim da donosimo zakonske tekstove koji imaju poteškoće da budu implementirani u svakodnevnom životu. Problema su personalne i sistemske prirode, a naravno i administrativne prirode. Svi zajedno na nivou grada i republike moramo biti spremni da te prepreke otklanjamo jednu po jednu i što brže da bismo stvorili komforan ambijent za investitore. Ovo podrazumeva i našu spremnost da jednom za stalno definišemo pravni okvir, a ne da ga stalno menjamo, i investitorima pružimo stalnost i sigurnost za investicije.