Besplatna Zabava

Posts Tagged ‘crna hronika’

Na Zlatiboru je tokom jula i avgusta boravilo za oko 20 odsto više gostiju nego u istom lanjskom periodu, potvrdio je direktor Turističke organizacije Arsen Đurić

- Jedan od značajnih faktora koji su uticali na povećanje broja gostiju i noćenja na Zlatiboru je politika cena koje su u letnjoj sezoni bile niže i do 20 odsto u odnosu na prethodnu zimu - istakao je Đurić.

On je izrazio nadu da će, s obzirom na najavljene goste tokom septembra, ova godina nadmašiti prošlogodišnji broj turista za desetak odsto i pored nešto slabije posete u prva dva meseca 2010, te da će biti ostvareno više od 1,1 milion noćenja.

- Tokom letnje sezone imali smo dvostruko više stranih turista na Zlatiboru iz mnogih evropskih zemalja, a masovnije prisustvo gostiju iz Makedonije i Slovenije rezultat je izuzetno uspešne promotivne kampanje koju smo u tim zemljama imali u predsezoni - ocenio je Đurić.

Iako letnja sezona još nije završena, Zlatibor se priprema za narednu zimsku sezonu. U hotelu „Olimp" su u završnoj fazi radovi na rekonstrukciji tog objekta, a do Nove godine biće završen i luksuzni velnes centar. Đurić je potvrdio da su u toku završni radovi i na hotelu „Tornik", u centru Zlatibora, sa oko 350 ležajeva, dok će hotelsko-apartmanski kompleks „Ruža vetrova", koji gradi jagodinska kompanija „Hemel", prve goste u apartmanima primiti do Nove godine, dok će novi hotel, koji će imati pet zvezdica, biti otvoren uoči naredne letnje sezone.

- „Skijališta Srbije" su pre nekoliko dana započela izgradnju sistema za veštačko osnežavanje staza u Ski-centru „Tornik", i taj sistem bi trebalo da bude pušten u rad 15. decembra - rekao je Đurić.

Građevinska firma „Crna trava", koju je angažovala gradska uprava Novog Pazara, nastavila je juče, pod zaštitom policije, da radi na izgradnji vrtića u naselju Hadžet

Tek započete radove na izgradnji ovog objekta pre tri dana prekinuli su vernici koji podržavaju Islamsku zajednicu u Srbiji, koju predvodi muftija Muamer Zukorlić. Oni su radnicima naložili da se udalje sa vakufske parcele, koja, navodno, pripada ovoj verskoj zajednici.

Gradska uprava, koja je izdala sve potrebne dozvole i angažovala građevinare, tvrdi da je vlasništvo parcele nesporno, da je reč o gradskom zemljištu, a Islamska zajednica u Srbiji da je reč o vakufu (zadužbini) i da treba da bude vraćena ovoj verskoj zajednici.

- Islamska zajednica ističe da traži parcelu pod brojem 4.437, a mi smo vrtić počeli da gradimo na susednoj parceli broj 4.438, koja je u vlasništvu grada - rekao je gradonačelnik Novog Pazara Meho Mahmutović.

Iz gradske uprave kažu da Islamskoj zajednici koju predvodi Zukorlić smeta izgradnja vrtića, jer IZ ima svoje vrtiće.

Vlada Srbije je preko NIP-a za izgradnju obdaništa obezbedila više od 26 miliona dinara.

Inspekciji u Paraćinu prijavljeno da se već nekoliko meseci oseća neprijatan miris u okruženju mernoregulacione stanice „Srbijagasa", pored koje je i vrtić

Svetislav Kostić, koji živi u Podgoričkoj ulici u Paraćinu, u neposrednoj blizini mernoregulacione stanice „Srbijagasa", poslao je dopis inspekcijskoj službi za zaštitu životne sredine, u kome tvrdi da se već duže vreme u okruženju stanice oseća miris gasa! On je već nekoliko puta usmeno o tome obaveštavao „Srbijagas". Isto je učinila i Ivona Mihajlović, direktorka Predškolske ustanove „Bambi", čije se obdanište nalazi u neposrednoj blizini te podstanice.

Kostić kaže da se specifični miris ne oseća uvek, ali da se to dešava već nekoliko meseci.

- To je kao da pretačete benzin ili naftu, samo je miris oštriji. Nema ga svakog dana, ali se naročito oseti uveče. Pre nekoliko dana smrad je bio toliko intenzivan da je gušio. Moja žena je morala da zatvara prozore jer je miris izazivao osećaj mučnine i nagon za povraćanje - kaže Kostić.

Mernoregulaciona stanica nalazi se preko puta njegove kuće, do dečjeg obdaništa „Branko Krsmanović" i u neposrednoj blizini paraćinske elektrodistribucije. Stanica je zagrađena žicom i obrasla suvom travom visokom oko metar.

U dopisu koji je uputio inspektoru za zaštitu životne sredine, on je naveo da se od intenziteta mirisa nekad ne može disati i da su u više navrata na taj problem ukazivali ispostavi „Srbijagasa" u Paraćinu. Oni su dolazili, gledali stanicu, ali se situacija nije promenila. Kostić naglašava da suva trava oko stanice može da dovede do požara i nesreće. Osim porodice Kostić, gas osećaju i stanari zgrade u ulici Dr Dragoljuba Jovanovića, čiji su stanovi okrenuti na tu stranu.

Ivona Mihajlović, direktorka Predškolske ustanove „Bambi", kaže da su intervenisali kod „Srbijagasa". Obdanište je takođe gasifikovano, ali se instalacije u vrtiću trenutno remontuju, tako da podstanica može biti jedini izvor problema.

- Osetili smo i mi taj miris, mada ga ima više u večernjim satima, kada, na sreću, obdanište ne radi. „Srbijagas" bi trebalo što pre da reši problem jer su nam u vrtiću deca - kazala je Mihajlovićeva.

Nakon prijave, podstanicu je obišao Aleksandar Ristić, zadužen za distribuciju gasa u paraćinskoj opštini, a na teren je izašao i ekološki inspektor. Ristić nam je rekao da nije ovlašćen da daje informacije i da će o problemu obavestiti sektor za održavanje.

Prema rečima ekološkog inspektora Dragana Mladenovića, on je dobio informaciju da miris ne potiče od gasa već od specijalnog odoranta, merkaptana, koji se nalazi u posebnom rezervoaru. Ta materija se meša sa gasom i daje mu specifičan miris baš zato da bi se prisustvo gasa osetilo. Iz „Srbijagasa" su najavili da će problem rešiti već ovih dana.

Rada zarađuje više od Topalka l „Grand" u minusu zbog albuma sa sličicama Milana Stankovića. Najjeftinija pesma 2.500 evra, najskuplja 7.000. Najveći tiraži samo 15.000 CD-ova

Čelni ljudi „Granda" Saša Popović i Žika Jakšić otkrili su finansijske tajne najveće produkcije na Balkanu! Producent Žika tvrdi da pobeda u serijalu „Zvezde Granda" ne obezbeđuje automatski i najveću zaradu.

- Rada Manojlović, iako nije pobedila, zarađuje više od Topalka! Na primer, njih dvoje su za nastup u Požarevcu dobili ukupan honorar od 5.500 evra, ali je veći deo toga namenjen Radi jer je njena tržišna cena veća - kaže Žika, a o Radinom dečku Milanu Stankoviću, koji je odbio 10.000 evra za nastupe u Makedoniji, ne želi mnogo da priča.

- Mnogo nas je koštao album sa sličicama Milana Stankovića! U velikom minusu smo zbog toga - požalio se Jakšić.

On tvrdi da se zarada od prodaje albuma višestruko smanjila zbog popularnosti Jutjuba.

- Produkcija u Srbiji više ne postoji. Nestala je! Tanja Savić i Seka Aleksić, koje su nekada prodavale između 130.000 i 150.000 CD-ova, nove albume prodale su u 15.000 primeraka - kaže Žika.

Direktor „Granda" Saša Popović istakao je da su pesme na srpskom estradnom nebu sve skuplje.

- Danas pesma košta oko 2.500 evra, dobre pesme kreću se od 5.000 do 7.000 evra, ali njihovim emitovanjem u „Grandu" dostižu tržišnu cenu od 15.000 do 30.000 evra! Zato razumem sve „Grandove" pevače koji traže da se pojave u našim emisijama, ali oni su ugovorom obavezni da se pojave i na lokalnim i regionalnim TV stanicama, jer je i tamo njihova publika - pohvalio se Saša.

Prema podacima Agencije za privredne registre, prihod „Granda" u prošloj godini bio je 672.033.000 dinara, a neto dobitak je 235.521.000 dinara. Vlasnici „Grand produkcije" su „Grend slem grup" (51%) i Saša Popović (49%). Vlasnici „Grend slem grupe" su Boba Živojinović i Lepa Brena.

Holivudska diva Anđelina Džoli sredinom novembra počeće da snima film o ljubavi srpskog borca i muslimanske zarobljenice

Kako saznaje Press, Anđa će neke scene filma snimiti u Sarajevu na Jevrejskom groblju i u Starom gradu, a najveći deo filma ipak će odraditi u Mađarskoj!

- Planirano je da snimanje u Sarajevu traje oko nedelju dana, a ekipa bi trebalo da se zatim preseli u grad Vareš, da tamo dosnimi neke scene. Najveći deo snimanja, po odluci Anđeline Džoli, biće obavljen na nekoliko lokacija u Mađarskoj, koje se drže u tajnosti - rekao je za Press izvor blizak produkciji filma.

Kako saznajemo, Džolijeva je nedavno u Sarajevu sa producentima i organizatorima obilazila terene za snimanje. Popularnoj glumici naročito se svideo teren oko Jevrejskog groblja i Starog grada.

Podsećamo, holivudska zvezda je rekla da će snimati ljubavni, a ne ratni film. Radnja njenog rediteljskog debija odigrava se tokom rata 1992-1995. u BiH i u njemu će igrati glumci različitih nacionalnosti iz eks-Ju.

- Film govori o paru koji se susreće neposredno pre početka rata i posledicama koje rat ima po njihovu vezu. Želela bih da uključim što veći broj domaćih aktera i da naučim što je više moguće. Glumačka ekipa će se sastojati isključivo od glumaca iz bivše Jugoslavije različitih nacionalnosti - izjavila je Anđelina.

Zasad je jedino sigurno da će u Anđinom filmu igrati Rade Šerbedžija.

„Luka Beograd" jedini je nosilac prava korišćenja na 110 hektara zemljišta nizvodno od Pančevačkog mosta, koje je sedam godina bilo predmet sudskog spora sa gradom Beogradom, odlučio je Viši sud u Beogradu

Ovom presudom Višeg suda okončan je spor koji je pokrenuo grad Beograd, uz zahtev da se zemljište uknjiži kao gradsko na osnovu ugovora iz 1975. godine između grada i „Luke Beograd" i omogući gradnja stambeno-poslovnog kompleksa na delu tog prostora.

Na redu je konverzija

- Pošto je u međuvremenu stupio na snagu novi zakon o planiranju i izgradnji, „Luka Beograd" da bi postala vlasnik tog zemljišta i na njemu gradila mora da izvrši konverziju prava korišćenja u pravo svojine, uz plaćanje određene nadoknade - objasnila je vršilac dužnosti direktora „Luke Beograd" Sofija Tasić i dodala:

- U ovom trenutku teško je predvideti cenu konverzije, ali ona mora biti tržišno prihvatljiva, jer se u suprotnom nijedan investitor neće odlučiti da gradi. Takođe, na cenu mora uticati i činjenica da je reč o zemljištu na kojem ekološki standardi, na pojedinim mestima, zahtevaju uklanjanje i do sedam metara površinskog sloja. Osim toga, ne postoji infrastruktura, a nisu regulisani ni kanalizacioni odvodi - kazala je Tasićeva, najavljujući da će lučka delatnost nastaviti da se obavlja na 35 hektara, dok će se na preostalom zemljištu graditi poslovno-stambeni kompleks.

Prema njenim rečima, ishodom sudskog spora svi su na dobitku.

- Dok je „Luci" vraćena mogućnost da nastavi razvoj ovog dela grada, grad je dobio perspektivu dodatnih finansijskih prihoda po osnovu konverzione nadoknade, ali i u smislu investicionih priliva koja će pratiti gradnju - kazala je ona.

Grad će se žaliti

Ipak gradski javni pravobranilac Strahinja Sekulić ističe za Press da ništa nije konačno i da će grad Beograd podneti žalbu na presudu Višeg suda, kao i tužbu protiv „Luke Beograd".

- Ovo nije završeno. Podnećemo tužbu za otuđenje prava korišćenja grada Beograda nad zemljištem, i tek sad ulazimo u sudski spor oko prava. A, protiv odluke Višeg suda žalićemo se Vrhovnom - kazao je Sekulić.

Predsednik skupštine akcionara „Luke Beograd" Nenad Popović rekao je da u toj kompaniji ne očekuju neprijatna iznenađenja i naveo da teoretski postoji mogućnost da država oduzme pravo korišćenja preduzeću, ali jedino u slučaju eksproprijacije ili nacionalizacije.

- Država bi mogla da oduzme zemljište zbog javnog interesa, ali bi morala i da obezbedi određenu tržišnu naknadu investitoru - kazao je on, napominjući da bi država, kada bi posegla za tim instrumentom, uzdrmala poverenje mnogobrojnih stranih investitora.

Počela je velika nagradna igra Pressa i „Beohemije"! Čitajte Press i kupujte jeftinije!

Još danas i sutra, u svakom primerku našeg lista, na naslovnoj strani možete da pronađete kupon kojim ćete dobiti 10 odsto popusta na deterdžent „duel" u pakovanju od tri kilograma. Od naredne nedelje slede nova iznenađenja. I tako pet sedmica...

Kada uzmete kupon, sa njim prošetajte do najbliže „Tempo", „Tempo ekspres", „Maksi", „Dis", „Intereks" ili „Idea" prodavnice i pronađite pult sa prepoznatljivim logom Pressove promotivne akcije. Tamo ćete, samo uz Pressov poklon kupon, moći da ostvarite popust. Ove nedelje na „duel" deterdžente, a do kraja akcije očekuje vas čitav niz proizvoda „Beohemije" za domaćinstvo po povoljnijim cenama.

Roštiljdžije iz Leskovca spremaju se da na „Roštiljijadi", koja je preksinoć otvorena i traje do nedelje 5. septembra, naprave pljeskavicu od 50 kilograma i ponovo obore svetski rekord

Očekuje se da će „Roštiljijada", 21. po redu, privući čak 500.000 gostiju iz Srbije i inostranstva, koji će svakog dana, u proseku, pojesti pet tona pljeskavica, ćevapa, vešalica, mućkalica, uštipaka i pečenja.

„Roštiljijadu" je pred 60.000 ljudi svečano otvorio višestruki pobednik u pravljenju najveće pljeskavice na svetu Nenad Stanković, a posle toga celovečernji koncert održao je Miroslav Ilić.

U centru Leskovca, duž glavne ulice, na 20.000 kvadratnih metara postavljeno je 37 štandova. Cene su na svim štandovima ujednačene - standardna pljeskavica od 150 grama prodaje se za 150 dinara, dok ona veća, od 300 grama, košta 250 dinara. Pravljenje pljeskavice od 50 kilograma zakazano je za sutra.

Posetioci „Roštiljijade" slažu se da je roštilj dobar, ali na cene imaju primedbe.

- Skupo je za nas da pljeskavica bude 150 dinara. Evo, za mene, ženu i troje dece samo na pljeskavice smo potrošili 750 dinara. A kilogram roštilj mesa u prodavnici je 300 dinara. Ali, šta da se radi, „Roštiljijada" je jednom godišnje - jada se Miroslav Stojković iz Lebana.

Na „Roštiljijadi" je predviđen i bogat zabavni program. Tako će danas od 22 časa koncert održati Mira Škorić, sutra će svirati „Ju grupa", u petak od 22.30 „Blek pantersi", a u subotu u isto vreme „zvezde Granda" Jelena Kostov, Biljana Sečivanović i Saša Kapor.

Kvadrat u zgradama koje počinju da se zidaju na prostoru nekadašnje kasarne na Voždovcu košta 1.290 evra, interesovanje građana već ogromno

Od 4.578 stanova, koliko država po povlašćenoj ceni gradi na mestu nekadašnje kasarne „Stepa Stepanović" na Voždovcu, čak 4.000 je već rezervisano, saznaje Press! Direktor Građevinske direkcije Srbije Dragan Grujić kaže da je interesovanje građana ogromno i da im se svakodnevno javljaju stotine ljudi.

- Krajem oktobra počeće izgradnja stanova. Cena kvadrata sa PDV-om biće niža od 1.290 evra, a pravo da kupe stan imaju svi punoletni građani Srbije, čak i oni koji već imaju nekretninu. Članovi jednog domaćinstva mogu da kupe samo jedan stan. Rezervisano je oko 4.000 stanova, ali to ne znači da svi koji su rezervisali stanove ispunjavaju uslove i da će kupiti stan. Oni koji su se prvi prijavili prvi će imati šansu da dođu do nekretnine - kaže Grujić, i navodi da će stanovi biti useljivi u martu 2012. godine.

Ukupno 131 objekat

Rok za izgradnju je 16 meseci od dana počinjanja izgradnje svakog objekta pojedinačno.

- Gradi se 131 objekat i logično je da ne može u jednom danu da počne izgradnja svih. Građevinska direkcija će pozivati građane po redosledu kako su se prijavljivali i proveravaće da li ispunjavaju uslove da kupe stan. Na gradilištu će biti zaposleno 30.000 ljudi, a od 250 miliona evra vrednosti investicije samo za njihove plate biće utrošeno 70 miliona evra. Korist od ove investicije će imati i država, koja će od PDV-a naplatiti oko 40 miliona evra. Korist će imati i grad Beograd od naplate naknade za zemljište u vrednosti od 20 miliona evra - tvrdi Grujić.

Međutim, iako nadležni o ovome govore kao o „najvećem građevinskom projektu u istoriji Srbije", pojedini stručnjaci poručuju da može doći do zloupotreba i favorizovanja pojedinih firmi. Sekretar Udruženja za građevinu Privredne komore Srbije Goran Rodić kaže da postoji opasnost da pri izboru građevinskog materijala budu privilegovane firme koje imaju monopolski položaj na tržištu.

- Projekti moraju da budu takvi da garantuju funkcionalnost, cenu i kvalitet izvedenih radova. Ne sme da se dogodi da na delu imamo klasičan primer nameštanja posla pojedinim firmama. Podsećamo da je ovaj posao pravljen sa namerom da se pokrene masovna proizvodnja građevinskog materijala. Apelujemo da onda u njemu učestvuje što više firmi koje proizvode građevinski materijal. Mere koje je država donela kako bi pospešila građevinu ne smeju da donesu sa sobom damping cene na ovako velikom poslu. To će onda imati nesagledive posledice kako za izvođače radova, tako i za državu kao investitora - naglašava Rodić.

Domaći materijali

U Građevinskoj direkciji na to odgovaraju da se neće tražiti nikakvi „spektakularni materijali", već oni koji mogu da se proizvedu u Srbiji.

- Sa te strane je bojazan besmislena. Ne razumem ni na koje to materijale misle u PKS. Parket proizvodi svako, kao i PVC prozore, ciglu, beton, cement, gvožde, čelik, vrata i izolaciju. Stvarno ne vidim poentu. Mislim da oni zapravo na ovaj način vrše neku vrstu pritiska kako bi dobili što bolje cene po kojima će prodati građevinske proizvode - zaključuje Grujić.

Cena akcija Naftne industrije Srbije (NIS) juče je na Beogradskoj berzi zaključena na 506 dinara, što je nepromenjen iznos u odnosu na prvi dan trgovanja

Ukupno je prodato 111.228 akcija, a ostvaren je promet od 56,2 miliona dinara. Prema rečima stručnjaka, početna cena akcija bila bi znatno veća da je NIS prodat za više novca. Umesto sadašnjih 2.500 dinara za pet akcija, građani su, tvrde upućeni, trebalo da ih unovče i za nekoliko puta veći iznos.

Cena akcija NIS-a na berzi određena je cenom za koju je ta kompanija prodata ruskom „Gaspromnjeftu" i bila bi mnogo veća da je država uzela više od dogovorenih 400 miliona evra.

- Cena akcija određena je na osnovu tih 51 odsto kompanije, koliko je prodato Rusima. Hipotetički gledano, da je NIS prodat pet puta skuplje, koliko pojedinci tvrde da je moglo da se dobije za njega, cena jedne akcije danas bi vredela najmanje 2.500 dinara. Međutim, građani ne treba da očajavaju zbog toga, jer ako je NIS već tako dobra firma, cena će se brzo povećati - objašnjava ekonomista Goran Nikolić.

Stručnjak za energetiku Zorana Milanović, takođe, smatra da je prodajna cena NIS-a odredila cenu akcija te kompanije na berzi.

- Naša cela vlada i državni vrh su stajali iza te prodaje i zbog takve cene koja je postignuta sada je i visina akcije samo 506 dinara - istakla je ona, i objasnila da je potpuno sigurno da će njihova cena vremenom rasti i da će svako ko ih bude zadržao dobro proći.

- Energetika je jedina grana u svetu koja ostvaruje rast procenta na svim svetskim berzama - objasnila je Milanović.

U Ministarstvu ekonomije rekli su za Press da je NIS prodat ispod tržišne cene, a ministar Mlađan Dinkić ranije je izjavio da NIS vredi čak pet puta više.

- Zbog političkog dogovora „Gaspromnjeft" je uspeo da kupi NIS za manje para nego što on realno vredi, pa je samim tim i cena akcija sada manja. Da se prilikom prodaje išlo na tržišnu vrednost kompanije, građani bi sada mogli znatno skuplje da prodaju svoje akcije - istakli su u tom ministarstvu.

Trgovanje akcijama na Beogradskoj berzi obavlja se radnim danima od 10 do 13 časova.