Besplatna Zabava

Posts Tagged ‘dzetset’

56 strana na luksuznom papiru

Nedeljnik otvara tabu-temu u Srbiji

Slučaj Žarko Laušević
Predsednik Srbije potpisao je ukaz o Žarkovom pomilovanju, a ministar policije odneo mu je pasoŠ. Je li to on zaslužio kao glumac, kao pisac, kao Crnogorac, kao ubica, kao Srbin, kao umetnik?


Ivica Dačić piše za Nedeljnik
Moj dnevnik iz Amerike: Stižu izveštaji operativnog centra, zvone telefoni. Sneg počinje da pravi probleme u Srbiji, a meni kao šefu Republičkog štaba za vanredne situacije - glavobolju u Americi


Pronađi Novaka Đokovića u sebi
Srpski talenat za gubljenje talenata


Ekskluzivna reportaža - Šutka
Nedeljnik u poseti skopskoj opštini Šuto Orizari, najvećem i najpoznatijem romskom naselju na planeti


Mafijaški „Seks i grad"
Zvezde novog rijalitija „Mob Wives", koji je naprečac osvojio Ameriku, ekskluzivno za Nedeljnik govore o svojoj kriminalnoj prošlosti


Čemu su Amerikanci naučili Srbe u smederevskoj železari
Jaši, kauboju, samo pare daj!

Sneg koji poslednjih dana skoro da ne prestaje da zatrpava Beograd primorao je gradske službe na apsolutnu mobilizaciju svih raspoloživih snaga.

Sve mašine, ali i raspoloživo ljudstvo neprestano ratuju sa mećavom. Zaposleni u javnim službama često ne stižu da spavaju, ručaju i, kako sami kažu, čak ni do toaleta da trknu.

Zaboravio na kuću

Jedan od 2.000 požrtvovanih službenika koji daje sve od sebe da grad funkcioniše što bolje u ovim teškim uslovima jeste Slavko Knežević (34), radnik JKP „Zelenilo Beograd".

Slavko u svom kamionu sa raonikom ili, kako neki to vozilo zovu - „grtalici" ovih dana provodi i po deset sati, pokušavajući da omogući sugrađanima prohodne saobraćajnice i koliko-toliko normalan put do posla. Kako kaže: „Sizifov je to posao jer priroda je nesalomiva"...

- Čini se ponekad da snegu ne možeš ništa. To ti je kao borba sa vetrenjačama. Sad još i ide nekako, ali kad krene sneg da sipa kao da ga lopatama bacaju, sav posao se čini uzaludnim. Prođeš jednom ulicom, ali već nakon pet minuta ponovo je zavejana kao da nikad tuda nisam prošao. Ali, šta ćeš, bolje i tako. Da ne prolazimo, ko zna šta bi tek bilo... - počinje Slavko priču.

Otkad je pao sneg, kaže, zaboravio je i kako mu kuća izgleda. Za njega, ali i za sve njegove kolege koji ratuju sa vremenskom nepogodom, san je privilegija. Provode u kamionima po ceo dan.

- Kad je bila ona prva mećava, bio sam na poslu 20 sati. Nemaš vremena da odeš u toalet, o kupanju i da ne govorim. Kašikom nisam jeo već nekoliko dana. Pozovem kolegu da dođe da me odmeni i onda odem na brzaka nešto da pojedem, tek onako usput. Popijem kafu, čisto da ostanem budan, pa hajde Jovo nanovo - dodaje Slavko, bacajući na asfalt kalcijum-hlorid, budući da so na temperaturi od -11 nema više nikakvo dejstvo i ne otapa sneg.

Porodica u novčaniku

Iako vremenske neprilike svakog čoveka teraju put kuće, Knežević nijednog trenutka nije pomislio da „dezertira" i da se vrati u topao dom. Slika njegove porodice u novčaniku mu je najveći motiv i podrška.

- Kad vidim ovaj kijamet, nekad poželim da sam rođen na Havajima. Ali, onda primetim koliko se ljudi muče, kako ne mogu da isparkiraju svoje automobile, kako se bore sa ovim snegom, odmah mi je jasno da njima nema ko da pomogne osim nas, dežurnih službi. Kod kuće imam troje dece, dva dečaka i ćerku. Svestan sam da svi ljudi koje sretnem na ulici imaju svoje porodice i svoje obaveze, a mi smo tu da im obezbedimo normalan život u ovim nenormalnim uslovima - priča Slavko, ističući da će se osetiti kao pobednik tek kada vidi da su sve ulice u gradu apsolutno prohodne. 

Takođe, naloženo je svim komunalnim preduzećima da im apsolutni prioritet u radu budu čišćenje snega i omogućavanje normalnog funkcionisanja grada.

Štab je juče, između ostalog, preporučio toplanama da podignu temperaturu stanova kako građani ne bi povećavali potrošnju struje dogrevanjem. Takođe, svi Beograđani ukoliko budu imali zdravstvenih problema ili im budu potrebni lekovi, hrana ili nešto drugo mogu da se jave na telefone 93 i 985 i gradske službe će nastojati da im pomognu.

- Pozivam građane da se jave na te telefone ukoliko im zatreba neka pomoć. Svima ćemo nastojati da pomognemo - poručio je gradonačelnik Dragan Đilas. On je zahvalio svima koji su pomogli da u Beogradu život normalno teče - pripadnicima vojske, policije, službama i privatnim firmama koje su dale mehanizaciju, i pozvao i ostale da ustupe svoju mehanizaciju jer je svaka pomoć u ovakvoj situaciji dobrodošla.

Živorad Anđelković, pomoćnik gradonačelnika Beograda, ocenio je da je Štab utvrdio prioritete i odluke koje su neophodne kako bi Hitna pomoć, Vatrogasno-spasilačke brigade i komunalna policija pomogli bolesnicima kojima je neophodan odlazak kod lekara ili terapija.

- Sva komunalna preduzeća su angažovana na čišćenju snega i stvaranju uslova za funkcionisanje grada, a potom će obavljati svoje osnovne delatnosti. Radnici komunalnih preduzeća pomagali su sugrađanima tako što su im izlazili u susret i van svojih nadležnosti - istakao je Anđelković.

Komunalna policija otvorila je telefonske linije na koje mogu da se jave najstariji sugrađani koji nisu u mogućnosti da izađu iz svojih domova. Komunalni policajci će im pomagati i u kupovini osnovnih životnih namirnica i lekova, a telefoni 2435-349 i 2432-482 otvoreni su 24 sata.

Odlukom načelnika policije grada, pored redovnih zadataka, policijski službenici pomagaće građanima na svim važnim raskrsnicama u gradu, a ako bude potrebe, pomagaće i vozačima čija vozila ostanu zaglavljena u snegu.

- Obaveza je i gradskih opština da angažuju po 50 ljudi koji će uvek biti na terenu - precizirao je Anđelković.

Klintonova će, prema rečima američkih zvaničnika, iskoristiti svoju posetu Bugarskoj kako bi promovisala alternative postojećih naftovodnih ruta, kao i razvoj novih energetskih izvora.
Državna sekretarka SAD smatra da istočnu Evropu oslanjanje na Rusiju u energetskom smislu čini „ranjivom" zbog „nezdravog" političkog pritiska iz Moskve.
Klintonova će, kako navode zvaničnici SAD, takođe ohrabriti bugarske zvaničnike da podele svoja iskustva u demokratizaciji društva sa arapskim zemljama koje su u narodnim pobunama zbacile autoritarne režime. Ona će od Bugarske tražiti i da unapredi uslove života za manjinske zajednice. Američka državna sekretarka pozvala je juče u bugarskoj prestonici „prijatelje demokratske Sirije" da se ujedine u otporu režimu sirijskog predsednika Bašara Asada. Ona je, dan pošto su Rusija i Kina uložile veto u Savetu bezbednosti UN na rezoluciju kojom se sirijski predsednik poziva da podnese ostavku, rekla da međunarodna zajednica ima dužnost da zaustavi krvoproliće u Siriji i podrži političku tranziciju koja će dovesti do Asadove smene. Najavljujući moguće formiranje grupe koja bi koordinisala pomoć sirijskoj opoziciji, Klintonova je navela da „prijatelji Sirije" treba da rade zajedno na promociji tih ciljeva.

Romansirana priča o čudesnoj generaciji učenika Prve muške gimnazije iz Beograda i njihovog avangardnog profesora Koste Vujića podsetila je javnost na daleka i zaboravljena vremena, ali i jedan poseban šešir.
Ovaj nezaobilazni i pomalo mistični komad profesorove odeće i ličnosti neminovno je prizvao u sećanje slavne Vujićeve „prethodnike", čije se harizmatične pojave ne mogu zamisliti bez Njegovog veličanstva šešira.

Šta voli Popajeva Oliva

Jedan od prvih autora koji je u svet književnosti uneo šešir kao nezaobilaznu crtu karaktera bio je čuveni engleski krimi-pisac Artur Konan Dojl. Njegov britki detektiv Šerlok Holms iz Pekarske ulice nije se razdvajao od lupe, lule i vrlo neobičnog šešira, kakav su u to vreme na Ostrvu mahom koristili lovci na jelene.
Proizvođači „Šerlokovog šešira" potrudili su se da svoje mušterije zaštite od sunca i sa prednje i sa zadnje strane glave, a poseban pečat utkali su mu zanimljivom mašnom na vrhu. Ova, pomalo šašavi šešir je zahvaljujući intrigantnom Holmsu i brojnim ekranizacijama Dojlovog dela postao neizostavan deo garderobe brojnih intelektualaca širom planete, pa tako i našeg Matije Bećkovića.
Za razliku od promućurnog Šerloka, jedan drugi inspektor, nastao u mašti Blejka Edvardsa i otelotvoren u nezaboravnoj roli Pitera Selersa, nije možda bio spretan i vičan briljantnim zaključcima, ali je u legendu ušao i zbog svog šešira.
Nespretni inspektor Žak Kluzo, junak serijala humorističkih filmova „Pink Panter", krotio je najveće kriminalce veselih 60-ih i 70-ih, odeven u dugački beli kaput i nezaobilazni šešir od tvida. Premda je svojim mačo stavom i živopisnim brčićima neretko zavodio najlepše dame sa „one strane zakona", Kluzo nije podstakao globalni uspeh pomenutog šešira, jer su muškarci zaključili da žene u stvarnom životu ne vole klasične šeprtlje.
Otpadnici od korpusa engleske kraljice, koji su predvođeni Džordžom Vašingtonom odlučili da stvore sopstvenu državu „preko bare", nisu bili ništa manje uviđavni prema šeširima. I oni su, gle čuda, svog poznatog detektiva Džimija Popaja Dojla ukrasili šeširom u obliku lonca, koji je savršeno pristajao glavi legendarnog Džina Hekmana. Neustrašivi Popaj iz Odeljenja za narkotike bespoštedno je razbijao prekookeanske lance za krijumčarenje droge i stajao na putu „francuskoj vezi" u ovom poznatom filmskom klasiku iz 1971. godine.

Pao je Kenedi, ali ne i šešir

Najveću slavu od Njujorka do San Franciska, ali i sve do Tokija i Buenos Ajresa, proneo je, ipak, jedan mnogo duži i običniji šešir na glavi neprevaziđenog kaubojskog superstara Džona Vejna. Junak „Alamoa" i desetine drugih megapopularnih vesterna, čije je pravo ime bilo Merion Robert Morison, nije se mogao zamisliti bez karakterističnog „nadmenog" akcenta i dugih šešira.
Bilo da je glumio šerife ili poštene odmetnike, Vejn ni u jedan pobednički revolveraški pohod nije kretao pre nego što bi natakao svoje šeširče. Našli bi se tu, često, i famozni duvan za žvakanje, gizdava mamuza i sijaset drugih predmeta karakterističnih za Divlji zapad, ali se dobro znalo šta će Džonu sačuvati glavu. Otuda i ne čudi što je Vejn, rahmetli još od davne 1978, na aerodromu u Kaliforniji koji nosi njegovo ime, predstavljen bronzanom statuom u prirodnoj veličini, na kojoj se njegovo lice jedva nazire od elegantnog američkog šešira.
Šešir je odvajkada bio i sastavni deo odevne kombinacije svake dame iz visokog društva, ali ga je malo koja filmska junakinja proslavila kao „stvarna" Džeki Kenedi. Ova graciozna žena i lepotica za kojom je svojevremeno uzdisala polovina svetske muške populacije, proslavila je elegantne okrugle šešire jednostavnog dizajna. Najčešće je nosila čistobele, ali je u istoriju, ipak, ušla sa ružičastim, koji se našao na njenoj glavi tog kobnog dana 1963. u Dalasu.
Čitava Amerika oplakivala je narednih dana ubijenog predsednika Kenedija i mislima lutala ka prvoj dami, kojoj ni „unakrsna vatra" Lija Osvalda, kao ni pentranje na gepek automobila, nije uspelo da skine šešir sa glave.

Najbolji filmovi Festa 2012. - u petak samo uz Press

Poznati filmski kritičari i reditelji, kao i selektor Festa, za Press TV sastavili listu filmova koje prema njihovom mišljenju ne bi trebalo propustiti na predstojećem filmskom festivalu

 

Novinarsko bračni par - Živana Šaponja Ilić i Dragan Ilić:

Deca nam nisu TV manijaci

Dragana znamo kao najvećeg srpskog TV manijaka i autora jutarnjeg programa na radiju, a Živanu kao dugogodišnju voditeljku vesti. Malo ljudi u Srbiji zna da su oni bračni par i roditelji dva odrasla dečaka. Branko Rosić je odlučio da ih predstavi na malo drugačiji način od onog kako ih inače gledamo i slušamo

 

Inde iz "Cvata lipe na Balkanu"

Mlada glumica Nevena Ristić za Press TV govori o ljubavima na životu i na filmu, kolegama, snovima...: Vesna Stanojević me je mazila kao majka, što je doprinelo da se osećam ušuškano. Nataša Ninković je dosta temperamentna i potpuno drugačija

 

Ružica Sokić u Savršenom danu:

Predstava o Aci Popoviću verovatno će zauvek ostati nezavršena

 

Leonard Koen

Maestro u naponu snage

 

Borislav Pekić

Slutnja o kraju sveta

 

Šta čitam i šta slušam

Timoti Džon Bajford i Dalibor Andonov Gru

 

Vlada Arsić u potrazi za junačkom prošlošću

Zašto je grof Rajevski, koji je poslužio Tolstoju kao inspiracija za čuvenog grofa Vronskog, izabrao Srbiju? Zašto samo njegovo srce počiva u našoj zemlji? Zašto smo zaboravili Deligrad, grad naših junaka

 

Žarko Paspalj kod Dobrosava Gajića

Najzanimljivije sportske emisije i prenosi u toku naredne nedelje

 

Serije, filmovi, bioskopi, pozorišta, klabing, koncerti, izložbe, restorani...

„Gde si, Žarko? Nema te sto godina. Ti si sada u Srbiji popularniji nego kad si snimao najgledanije filmove."

Ovim rečima je, uz propratne srpske psovke kojima se izražava radost i ushićenje zbog susreta, ministar policije Ivica Dačić u konzulatu Srbije u Njujorku dočekao čuvenog glumca Žarka Lauševića.

Nekadašnji prvak beogradskog pozorišta i jedan od najtalentovanijih domaćih dramskih umetnika, koga je nedavno predsednik Srbije Boris Tadić pomilovao, u prostoriju našeg konzulata ušetao je prepoznatljivim šmekerskim hodom i odmah pokazao da nije zaboravio kako se u Srbiji pozdravlja i psuje. Slikanje nije bilo predviđeno.

Oronuo i mršav

- Pa, gde si ti...? - uzvratio je Žarko ministru, uz tapšanje po ramenima i srdačno grljenje.

Upadljivo mršav, odeven u crne farmerke i crnu košulju, delimično posedele brade i zarasle kose, Žarko nimalo ne liči na mangupa i zavodnika od pre dve decenije. Crven u licu kao da je trčao njujorškim avenijama da stigne po svoju putnu ispravu, vidno oronuo u licu, ovaj sada pedesetdvogodišnjak, osim po prepoznatljivim pokretima i urođenom talentu ne liči na onog glumca za kojim su ludele generacije žena u Jugoslaviji. Sa kapom na glavi, kantom na ramenima i četkom u ruci, dok obavlja teške fizičke poslove, što je i radio prethodnih godina u SAD da bi preživeo, sasvim je lako zamisliv.

U predstavnike MUP-a Srbije i diplomatske misije u Njujorku gledao je rezervisano i bojažljivo. Kao da nije reč o pogledu čoveka čije su filmove gledali milioni ljudi i nad čijom sudbinom plaču stotine hiljada, čitajući knjigu o potresnoj sudbini čuvenog glumca.

- Žarko, ovo su sve naši ljudi i prijatelji iz ministarstava unutrašnjih i spoljnih poslova. Ne brini, nismo došli da te vodimo - kazao je Dačić, što je izmamilo kiselkast, ali ipak osmeh Lauševića.

- E, onda dobro - rekao je Žarko, trudeći se da što manje i nečujnije priča.

Pošto je bilo jasno da mu javnost ne prija i da bi pre skočio sa prozora višespratnice na Menhetnu nego dozvolio slikanje za novine, ministar ga je poveo na razgovor u četiri oka, gde mu je uručio biometrijski pasoš Srbije.

Razgovor je potrajao oko sat vremena, a da teme nisu bile nimalo lake pokazuje činjenica da uobičajeno pričljivi Dačić nije hteo da otkriva sadržaj razgovora.

- Pričali smo o svemu. Mi smo stari znanci, videli smo se pre dve godine. Tada je dobio državljanstvo, a sada i pasoš. Nakon pomilovanja aplicirao je za pasoš u našem konzulatu i pošto je moj put u Ameriku bio planiran, onda je ovo bio najbrži način da mu stigne u ruke. Razgovarali smo o njegovom statusu u Americi, nije mu lako i zato je zamolio da ga što manje pitamo. Ne želi da iritira javnost, puno je propatio i sad želi sve da svede u neke mirne tokove - kazao je Dačić, ne želeći da se upušta u diskusiju da li je razgovarao sa njim o bezbednosnim aspektima, s obzirom na to da se sve više priča da porodice momaka koje je on ubio 1993. godine u Crnoj Gori spremaju osvetu.

Žarko je sa sastanka izašao nešto relaksiraniji, pa se čak i nekoliko puta osmehnuo, dao autograme, ali na rečima je i dalje ostao škrt. Ponosno nije hteo da prizna koliko mu je teško, pa je na opasku da je baš smršao, rekao: „Ma isti sam, nego kamera uvek dodaje."

Kompletan tekst pročitajte u štampanom izdanju Pressa

Više od 2.200 trudnica u Beogradu koristi usluge SMS servisa "Beba dolazi", koji je grad pokrenuo u novembru prošle godine. SMS vodič pruža najvažnije informacije o trudnoći, podseća na kontrole, ali i upozorava na prekomernu kilažu, najveću slabost trudnica.

Mesečno se za ovaj servis prijavi i do 1.000 trudnica iz glavnog grada, pa od novembra, kada je pokrenut, sistem broji više do 2.200 korisnika.

Sluša svaki savet

Beograđanka Marija Samojlović, koja je u 19. nedelji trudnoće, kaže da se obraduje svaki put kad joj stigne novo obaveštenje.

- Svaki izveštaj o veličini bebe i njenom napredovanju u težini i visini nekako me umiri i učini bezbrižnijom. Čak sam jednom otišla na pregled dan nakon što sam dobila izveštaj i ispostavilo se da su SMS podaci potpuno tačni. Oduševljena sam preciznošću i slušam svaki savet. Takođe, jako su mi korisni podsetnici o pregledima, kontrolama i analizama koje treba da obavim, ali i saveti oko pravilne ishrane, jer u tim slučajevima uvek imam nekih nedoumica i pitanja - priča Marija. Ona dodaje da je bilo i onih upozoravajućih poruka koje se odnose na kilažu, najveću slabost trudnica.

Tatjana Pašić, pomoćnica gradonačelnika, kaže da žene u drugom stanju imaju mnogo pitanja i nedoumica i da su im potrebna dodatna objašnjenja o promenama koje im se dešavaju.

- Znam kako je meni bilo u periodu trudnoće. Zabrine vas i gorušica, a da ne govorim o nekim malo većim promenama. Ipak, ovakav vid pomoći nije zamena za lekara. Postoje situacije tokom trudnoće kada je lekarska pomoć neophodna, pa će trudnicama i putem servisa biti ukazano na to u kojim slučajevima ipak moraju da se obrate lekaru - navela je pomoćnica gradonačelnika.

Jednostavna prijava

Tatjana Pašić podseća da sve trudnice koje žele da se prijave na SMS servis "Beba dolazi" mogu da pošalju poruku sadržine BD (razmak) broj nedelje trudnoće i svoj jedinstveni matični broj na 3011.

- Nakon jednostavne prijave, do kraja trudnoće trudnica prima tri do pet poruka u kojima dobije informacije o napretku bebe, njenoj veličini, promenama u organizmu, obaveštenja o pregledima na koje bi trebalo da ode i uopšte šta treba da radi - podsetila je Pašićeva.

Cena prijavne poruke je od pet do 10 dinara, u zavisnosti od mreže, i to je sve što trudnice moraju da plate, a od momenta prijave u taj sistem dobijaju više od 150 poruka o toku trudnoće. 

I pored svih nedaća, u đačkim knjižicama sve troje dece imaju samo petice.
Na samom izlasku iz Vrbasa, u trošnoj kući bez vode, ovo troje dece žive potpuno sami, od rođenja prepušteni životnim nedaćama. Nikola je još bio beba kada ih je napustila majka Slavica, ostavljajući ih sa ocem.
- Nismo nikada saznali kuda je otišla i zašto. Pojavila se nedavno, nekoliko dana pre nego što je tata umro, ali smo Mihajlo i ja odmah izašli iz kuće. Nismo hteli ni da razgovaramo sa njom. Ne znamo gde živi i šta radi, niti nas to interesuje. Ne možemo da joj oprostimo što nas je napustila kada nam je bila najpotrebnija - priča Nataša.
Deca su odrastala uz oca, koji je bio nezaposlen i bolestan, ali im je obezbeđivao, kakvu-takvu egzistenciju radeći sezonske poslove. Poznanici porodice Kašaji kažu da je pokojni Petar nerado tražio pomoć, jer je uvek bio u strahu da će mu država oduzeti decu i smestiti ih u hraniteljsku porodicu pošto on sam ne može da se stara o njima.
- Uvek smo živeli teško, mada smo dobijali socijalnu pomoć od oko 11.000 dinara, dečji dodatak i bonove za narodnu kuhinju. I ja sam počeo da radim sezonske poslove preko letnjeg raspusta, ali smo ipak jedva sastavljali kraj s krajem. Od kada je tata umro, pre desetak dana, postalo je još teže. Da nam nije tetke Vesne, očeve sestre, koja nam pomaže koliko može, ne znam šta bismo - kaže Mihajlo.
Mihajlo, Nataša i Nikola idu u OŠ „Svetozar Miletić" i sve troje su odlični đaci, nižu same petice, a veliki broj osvojenih diploma i priznanja sa takmičenja potvrđuje koliko su vredni. Od kada im je otac umro, Nataša je počela da preuzima i ulogu domaćice. Sprema kuću i braću za školu, ali joj kuvanje, kaže, još ne ide.
Deca ističu da imaju pomoć i podršku školskih drugara i nastavnika, a direktorka škole Ružica Marković ponudila im je da, uz užinu, svakodnevno dobijaju i ručak u školskoj kuhinji, zajedno s decom koja koriste produženi boravak.
- Deca su lepo vaspitana i pametna, ali su, nažalost, morala da stasaju pre vremena. Nisu imali igračke, knjige bajki ili kompjuter, pa su školske knjige za njih oduvek predstavljale nešto lepo i interesantno. Znam da su često učili i pod svećom, ogrnuti ćebetom u hladnim večerima - kaže jedna učiteljica u OŠ „Svetozar Miletić". 

U razgovoru za Press supružnici Bekli, inače počasni građani Novog Sada još od 1993. godine, ističu da će narednih dana imati premalo vremena kako bi ovde obavili sve planirane humanitarne poslove.
- Obići ćemo naše prijatelje u Crvenom krstu, ŠOSO „Milan Petrović", Muzičkoj školi „Isidor Bajić" i još mnoge druge - kaže Piter Bekli, defektolog u penziji, koji se s ponosom osvrće na saradnju sa novosadskim školama i svoj rad na promociji Novog Sada u čitavoj Evropi.
- Osećamo se predivno jer smo stigli u svoj, kako to često kažemo, rodni grad. Novi Sad i Norič su uz to pobratimi, zbog čega nikada ne propuštamo priliku da predstavljamo „srpsku Atinu" gde god da pođemo - objašnjava Piter.
Dajana, bivša profesorka fizike, prisetila se svog prvog susreta sa Novim Sadom, davne 1986.
- Tada sam došla u posetu sa grupom učenika i bila je to klasična ljubav na prvi pogled. Ljudi i grad su mi se toliko dopali da sam po povratku u domovinu neprestano prepričavala utiske prijateljima, do duboko u noć. Usledile su ratne godine na ovim prostorima i bilo mi je užasno teško da vidim kako su prodavnice potpuno opustošene, a ljudi bez hrane. Piter i ja smo donosili lekove i drugu pomoć, a u školama sam sretala mnoge izbeglice koje su u Novom Sadu našle privremeni spas od ratnih strahota - naglašava Dajana Bekli, koja od 1993. dolazi tri puta godišnje u svoj omiljeni grad.
- Poslednjih godina povezali smo stotinu mladih muzičara iz dva grada, koji su dobili priliku da talenat predstave publici na suprotnom kraju Evrope i verujem da ćemo ostvariti još mnogo zajedničkih uspeha - zaključuje počasna građanka Novog Sada.