Besplatna Zabava

Posts Tagged ‘grand’

Najbolji filmovi Festa 2012. - u petak samo uz Press

Poznati filmski kritičari i reditelji, kao i selektor Festa, za Press TV sastavili listu filmova koje prema njihovom mišljenju ne bi trebalo propustiti na predstojećem filmskom festivalu

 

Novinarsko bračni par - Živana Šaponja Ilić i Dragan Ilić:

Deca nam nisu TV manijaci

Dragana znamo kao najvećeg srpskog TV manijaka i autora jutarnjeg programa na radiju, a Živanu kao dugogodišnju voditeljku vesti. Malo ljudi u Srbiji zna da su oni bračni par i roditelji dva odrasla dečaka. Branko Rosić je odlučio da ih predstavi na malo drugačiji način od onog kako ih inače gledamo i slušamo

 

Inde iz "Cvata lipe na Balkanu"

Mlada glumica Nevena Ristić za Press TV govori o ljubavima na životu i na filmu, kolegama, snovima...: Vesna Stanojević me je mazila kao majka, što je doprinelo da se osećam ušuškano. Nataša Ninković je dosta temperamentna i potpuno drugačija

 

Ružica Sokić u Savršenom danu:

Predstava o Aci Popoviću verovatno će zauvek ostati nezavršena

 

Leonard Koen

Maestro u naponu snage

 

Borislav Pekić

Slutnja o kraju sveta

 

Šta čitam i šta slušam

Timoti Džon Bajford i Dalibor Andonov Gru

 

Vlada Arsić u potrazi za junačkom prošlošću

Zašto je grof Rajevski, koji je poslužio Tolstoju kao inspiracija za čuvenog grofa Vronskog, izabrao Srbiju? Zašto samo njegovo srce počiva u našoj zemlji? Zašto smo zaboravili Deligrad, grad naših junaka

 

Žarko Paspalj kod Dobrosava Gajića

Najzanimljivije sportske emisije i prenosi u toku naredne nedelje

 

Serije, filmovi, bioskopi, pozorišta, klabing, koncerti, izložbe, restorani...

„Gde si, Žarko? Nema te sto godina. Ti si sada u Srbiji popularniji nego kad si snimao najgledanije filmove."

Ovim rečima je, uz propratne srpske psovke kojima se izražava radost i ushićenje zbog susreta, ministar policije Ivica Dačić u konzulatu Srbije u Njujorku dočekao čuvenog glumca Žarka Lauševića.

Nekadašnji prvak beogradskog pozorišta i jedan od najtalentovanijih domaćih dramskih umetnika, koga je nedavno predsednik Srbije Boris Tadić pomilovao, u prostoriju našeg konzulata ušetao je prepoznatljivim šmekerskim hodom i odmah pokazao da nije zaboravio kako se u Srbiji pozdravlja i psuje. Slikanje nije bilo predviđeno.

Oronuo i mršav

- Pa, gde si ti...? - uzvratio je Žarko ministru, uz tapšanje po ramenima i srdačno grljenje.

Upadljivo mršav, odeven u crne farmerke i crnu košulju, delimično posedele brade i zarasle kose, Žarko nimalo ne liči na mangupa i zavodnika od pre dve decenije. Crven u licu kao da je trčao njujorškim avenijama da stigne po svoju putnu ispravu, vidno oronuo u licu, ovaj sada pedesetdvogodišnjak, osim po prepoznatljivim pokretima i urođenom talentu ne liči na onog glumca za kojim su ludele generacije žena u Jugoslaviji. Sa kapom na glavi, kantom na ramenima i četkom u ruci, dok obavlja teške fizičke poslove, što je i radio prethodnih godina u SAD da bi preživeo, sasvim je lako zamisliv.

U predstavnike MUP-a Srbije i diplomatske misije u Njujorku gledao je rezervisano i bojažljivo. Kao da nije reč o pogledu čoveka čije su filmove gledali milioni ljudi i nad čijom sudbinom plaču stotine hiljada, čitajući knjigu o potresnoj sudbini čuvenog glumca.

- Žarko, ovo su sve naši ljudi i prijatelji iz ministarstava unutrašnjih i spoljnih poslova. Ne brini, nismo došli da te vodimo - kazao je Dačić, što je izmamilo kiselkast, ali ipak osmeh Lauševića.

- E, onda dobro - rekao je Žarko, trudeći se da što manje i nečujnije priča.

Pošto je bilo jasno da mu javnost ne prija i da bi pre skočio sa prozora višespratnice na Menhetnu nego dozvolio slikanje za novine, ministar ga je poveo na razgovor u četiri oka, gde mu je uručio biometrijski pasoš Srbije.

Razgovor je potrajao oko sat vremena, a da teme nisu bile nimalo lake pokazuje činjenica da uobičajeno pričljivi Dačić nije hteo da otkriva sadržaj razgovora.

- Pričali smo o svemu. Mi smo stari znanci, videli smo se pre dve godine. Tada je dobio državljanstvo, a sada i pasoš. Nakon pomilovanja aplicirao je za pasoš u našem konzulatu i pošto je moj put u Ameriku bio planiran, onda je ovo bio najbrži način da mu stigne u ruke. Razgovarali smo o njegovom statusu u Americi, nije mu lako i zato je zamolio da ga što manje pitamo. Ne želi da iritira javnost, puno je propatio i sad želi sve da svede u neke mirne tokove - kazao je Dačić, ne želeći da se upušta u diskusiju da li je razgovarao sa njim o bezbednosnim aspektima, s obzirom na to da se sve više priča da porodice momaka koje je on ubio 1993. godine u Crnoj Gori spremaju osvetu.

Žarko je sa sastanka izašao nešto relaksiraniji, pa se čak i nekoliko puta osmehnuo, dao autograme, ali na rečima je i dalje ostao škrt. Ponosno nije hteo da prizna koliko mu je teško, pa je na opasku da je baš smršao, rekao: „Ma isti sam, nego kamera uvek dodaje."

Kompletan tekst pročitajte u štampanom izdanju Pressa

Više od 2.200 trudnica u Beogradu koristi usluge SMS servisa "Beba dolazi", koji je grad pokrenuo u novembru prošle godine. SMS vodič pruža najvažnije informacije o trudnoći, podseća na kontrole, ali i upozorava na prekomernu kilažu, najveću slabost trudnica.

Mesečno se za ovaj servis prijavi i do 1.000 trudnica iz glavnog grada, pa od novembra, kada je pokrenut, sistem broji više do 2.200 korisnika.

Sluša svaki savet

Beograđanka Marija Samojlović, koja je u 19. nedelji trudnoće, kaže da se obraduje svaki put kad joj stigne novo obaveštenje.

- Svaki izveštaj o veličini bebe i njenom napredovanju u težini i visini nekako me umiri i učini bezbrižnijom. Čak sam jednom otišla na pregled dan nakon što sam dobila izveštaj i ispostavilo se da su SMS podaci potpuno tačni. Oduševljena sam preciznošću i slušam svaki savet. Takođe, jako su mi korisni podsetnici o pregledima, kontrolama i analizama koje treba da obavim, ali i saveti oko pravilne ishrane, jer u tim slučajevima uvek imam nekih nedoumica i pitanja - priča Marija. Ona dodaje da je bilo i onih upozoravajućih poruka koje se odnose na kilažu, najveću slabost trudnica.

Tatjana Pašić, pomoćnica gradonačelnika, kaže da žene u drugom stanju imaju mnogo pitanja i nedoumica i da su im potrebna dodatna objašnjenja o promenama koje im se dešavaju.

- Znam kako je meni bilo u periodu trudnoće. Zabrine vas i gorušica, a da ne govorim o nekim malo većim promenama. Ipak, ovakav vid pomoći nije zamena za lekara. Postoje situacije tokom trudnoće kada je lekarska pomoć neophodna, pa će trudnicama i putem servisa biti ukazano na to u kojim slučajevima ipak moraju da se obrate lekaru - navela je pomoćnica gradonačelnika.

Jednostavna prijava

Tatjana Pašić podseća da sve trudnice koje žele da se prijave na SMS servis "Beba dolazi" mogu da pošalju poruku sadržine BD (razmak) broj nedelje trudnoće i svoj jedinstveni matični broj na 3011.

- Nakon jednostavne prijave, do kraja trudnoće trudnica prima tri do pet poruka u kojima dobije informacije o napretku bebe, njenoj veličini, promenama u organizmu, obaveštenja o pregledima na koje bi trebalo da ode i uopšte šta treba da radi - podsetila je Pašićeva.

Cena prijavne poruke je od pet do 10 dinara, u zavisnosti od mreže, i to je sve što trudnice moraju da plate, a od momenta prijave u taj sistem dobijaju više od 150 poruka o toku trudnoće. 

I pored svih nedaća, u đačkim knjižicama sve troje dece imaju samo petice.
Na samom izlasku iz Vrbasa, u trošnoj kući bez vode, ovo troje dece žive potpuno sami, od rođenja prepušteni životnim nedaćama. Nikola je još bio beba kada ih je napustila majka Slavica, ostavljajući ih sa ocem.
- Nismo nikada saznali kuda je otišla i zašto. Pojavila se nedavno, nekoliko dana pre nego što je tata umro, ali smo Mihajlo i ja odmah izašli iz kuće. Nismo hteli ni da razgovaramo sa njom. Ne znamo gde živi i šta radi, niti nas to interesuje. Ne možemo da joj oprostimo što nas je napustila kada nam je bila najpotrebnija - priča Nataša.
Deca su odrastala uz oca, koji je bio nezaposlen i bolestan, ali im je obezbeđivao, kakvu-takvu egzistenciju radeći sezonske poslove. Poznanici porodice Kašaji kažu da je pokojni Petar nerado tražio pomoć, jer je uvek bio u strahu da će mu država oduzeti decu i smestiti ih u hraniteljsku porodicu pošto on sam ne može da se stara o njima.
- Uvek smo živeli teško, mada smo dobijali socijalnu pomoć od oko 11.000 dinara, dečji dodatak i bonove za narodnu kuhinju. I ja sam počeo da radim sezonske poslove preko letnjeg raspusta, ali smo ipak jedva sastavljali kraj s krajem. Od kada je tata umro, pre desetak dana, postalo je još teže. Da nam nije tetke Vesne, očeve sestre, koja nam pomaže koliko može, ne znam šta bismo - kaže Mihajlo.
Mihajlo, Nataša i Nikola idu u OŠ „Svetozar Miletić" i sve troje su odlični đaci, nižu same petice, a veliki broj osvojenih diploma i priznanja sa takmičenja potvrđuje koliko su vredni. Od kada im je otac umro, Nataša je počela da preuzima i ulogu domaćice. Sprema kuću i braću za školu, ali joj kuvanje, kaže, još ne ide.
Deca ističu da imaju pomoć i podršku školskih drugara i nastavnika, a direktorka škole Ružica Marković ponudila im je da, uz užinu, svakodnevno dobijaju i ručak u školskoj kuhinji, zajedno s decom koja koriste produženi boravak.
- Deca su lepo vaspitana i pametna, ali su, nažalost, morala da stasaju pre vremena. Nisu imali igračke, knjige bajki ili kompjuter, pa su školske knjige za njih oduvek predstavljale nešto lepo i interesantno. Znam da su često učili i pod svećom, ogrnuti ćebetom u hladnim večerima - kaže jedna učiteljica u OŠ „Svetozar Miletić". 

U razgovoru za Press supružnici Bekli, inače počasni građani Novog Sada još od 1993. godine, ističu da će narednih dana imati premalo vremena kako bi ovde obavili sve planirane humanitarne poslove.
- Obići ćemo naše prijatelje u Crvenom krstu, ŠOSO „Milan Petrović", Muzičkoj školi „Isidor Bajić" i još mnoge druge - kaže Piter Bekli, defektolog u penziji, koji se s ponosom osvrće na saradnju sa novosadskim školama i svoj rad na promociji Novog Sada u čitavoj Evropi.
- Osećamo se predivno jer smo stigli u svoj, kako to često kažemo, rodni grad. Novi Sad i Norič su uz to pobratimi, zbog čega nikada ne propuštamo priliku da predstavljamo „srpsku Atinu" gde god da pođemo - objašnjava Piter.
Dajana, bivša profesorka fizike, prisetila se svog prvog susreta sa Novim Sadom, davne 1986.
- Tada sam došla u posetu sa grupom učenika i bila je to klasična ljubav na prvi pogled. Ljudi i grad su mi se toliko dopali da sam po povratku u domovinu neprestano prepričavala utiske prijateljima, do duboko u noć. Usledile su ratne godine na ovim prostorima i bilo mi je užasno teško da vidim kako su prodavnice potpuno opustošene, a ljudi bez hrane. Piter i ja smo donosili lekove i drugu pomoć, a u školama sam sretala mnoge izbeglice koje su u Novom Sadu našle privremeni spas od ratnih strahota - naglašava Dajana Bekli, koja od 1993. dolazi tri puta godišnje u svoj omiljeni grad.
- Poslednjih godina povezali smo stotinu mladih muzičara iz dva grada, koji su dobili priliku da talenat predstave publici na suprotnom kraju Evrope i verujem da ćemo ostvariti još mnogo zajedničkih uspeha - zaključuje počasna građanka Novog Sada. 

Do krađe je došlo u noći između 20. i 21. decembra prošle godine, kada je ova trojka prikolicu, vlasništvo jagodinskog preduzeća „Monca auto", odvezla na jedan zabačen parking u blizini Pojata, gde su ukradeni lim istovarili, a zatim ga oterali na skladište u Ćupriji. Potraga za lopovima trajala je do 28. januara, kada su uhapšeni i sa krivičnom prijavom za tešku krađu privedeni Veću sudija osnovnog suda u Nišu, koji im je odredio jednomesečni pritvor.
Zoran Cvetković, suvlasnik oštećenog preduzeća, kaže za Press da su jedva poverovali kada su čuli da im je nestala prikolica sa skoro 25 tona lima.
- Na putu do Vranja, u blizini Aleksinca, naš kamion se pokvario. Vozač je pokušao da ga popravi, ali nije uspeo, pa se njime vratio u našu bazu, a prikolica je ostala na parkingu kod motela „Moravica". Sutradan je jedan moj prijatelj krenuo prema Nišu i ja sam ga zamolio da u prolazu pogleda da li je sve u redu sa našom prikolicom. Međutim, on me je pozvao telefonom i kazao da prikolice nema. Odmah smo krenuli prema Aleksincu da je potražimo, ali već u blizini Pojata, na jednom parkingu, primetili smo je. Međutim, ubrzo smo uočili da je čitav tovar nestao, pa smo pozvali policiju - objašnjava Cvetković.
Policija je uspela da celokupnu količinu ukradenog lima pronađe u jednom dvorištu u Ćupriji i vrati vlasniku. Kako saznajemo u izvorima bliskim istrazi, osumnjičeni su priznali krađu lima i policiju uputili na mesto gde su ga ostavili. Prema dosadašnjim saznanjima, lim je u Ćupriji bio ostavljen na čuvanje, a osumnjičeni su za ukradenu robu tražili kupca.

- MIP Slovenije ceni srpsku kandidaturu. Uspehu kandidature će bez sumnje doprineti značajan spoljnopolitički profil kandidata, koji je vrlo dobro poznat. MIP Slovenije želi da se što pre postigne dogovor u okviru Istočnoevropske grupe kako bi ta grupa zajedno izašla sa jednim kandidatom za predsedavajućeg GS UN - rečeno je Pressu u slovenačkom MIP-u.
Hrvatska ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić prvo je rekla da će Hrvatska podržati kandidata Litvanije, a ne Jeremića, jer se njegova kandidatura „pojavila neočekivano i u poslednji čas". Pusićeva se, međutim, posle jučerašnje posete Beogradu predomislila rekavši da Hrvatska tek treba da zauzme stav u vezi s kandidaturom Jeremića.
- Stav o tom pitanju potrebno je zauzeti do juna. Hrvatska će do tada sigurno imati stav - kazala je ona.
Jedino su Crnogorci najavili podršku Jeremićevoj kandidaturi.

Sindikat diplomata uputio je predsedniku odbora Skupštine za spoljnu politiku Dragoljubu Mićunoviću i šefovima poslaničkih grupa parlamentarnih stranaka žalbu na izbor ambasadora jer su, kako navode, oni mahom nekvalifikovani i nestručni partijski kadrovi, saznaje Press.
Naši izvori navode da je kritika kadrovske politike Ministarstva spoljnih poslova usledila pošto neki sindikalci nisu dobili priliku da budu predstavnici Srbije u pojedinim državama. Sindikat, naime, traži da se za ambasadore postavljaju karijerne diplomate umesto književnika, istoričara, profesora, ali sagovornici Pressa ne vide ništa sporno u tome da nas u svetu predstavljaju istaknute ličnosti iz javnog života Srbije, koji imaju uspešne biografije.
Sindikat diplomata, koji broji samo 32 člana od ukupno 1.000 zaposlenih u MSP-u, izneo je u pismu ministru Vuku Jeremiću niz zamerki na račun kadrovskih rešenja. Naši izvori navode da sindikalci nisu podigli glas slučajno uoči izbora.
Predsednik Sindikata diplomata Zoran V. Popović juče nije želeo da komentariše potez tog udruženja.
- U ovoj fazi dok se sve još uvek radi van javnosti nemam nikakav komentar - kratko je rekao za Press Popović, koji je inače bio ambasador u Makedoniji.
Kako Press saznaje, Popović je jedan od sindikalaca kojima se nije izašlo u susret da dobiju željenu ambasadorsku destinaciju. Popović je imao ambicije da dobije diplomatsku funkciju u Crnoj Gori po raspadu državne zajednice, ali to mu nije pošlo za rukom. Sada je krenuo u kritiku kadrovske politike resornog ministarstva.
Članica sindikata i pomoćnik šefa diplomatije Slađana Prica rekla nam je juče, iako nije za javnu debatu koja može samo da degradira profesiju diplomata, da je protiv politizacije i partizacije.
- Svesni smo da u nizu odlučivanja o kadrovskim rešenjima postoji čitav niz propusta koji se ne mogu pripisati ministru lično niti ministarstvu. Tačno je da prvi put u istoriji diplomatije Srbije više od 50 odsto kadra čine nekarijerne diplomate. To su ljudi koji su na različite načine kroz više instanci došli na mesta šefova diplomatsko-konzularnih predstavništava. To je nasleđeni problem na koji ne reaguju stranke jer računaju na tu istu mogućnost ubuduće - kaže Prica.
U MSP-u kažu da su sva imenovanja i postavljenja u tom ministarstvu u zemlji i inostranstvu, tokom celog mandata ove vlade Srbije, rađena u skladu sa zakonom i internim propisima.
- Pismo koje su predstavnici sindikata prosledili Narodnoj skupštini RS sadrži veliki broj netačnosti i odnosi se isključivo na određena kadrovska rešenja. Predstavnici sindikata imaju primedbe na imenovanje za ambasadore određenih uglednih profesora ili književnika i navode ih kao flagrantno kršenje kako diplomatske prakse tako i pravila koja važe u drugim zemljama. Ako SAD mogu da pošalju uglednog profesora Džozefa Naja za ambasadora u Japanu, zašto Srbija ne može profesora Ivu Viskovića u Nemačku - rekli su za Press u MSP.
U tom ministarstvu navode da je u mandatu ove vlade podmlađen kadar u dva javna i u potpunosti transparentna konkursa, te da je u dva ciklusa zaposleno 35 pripravnika. Naši sagovornici ističu i da je u procesu obezbeđivanje zdravstvenog osiguranja za radnike MSP-a u inostranstvu, što je decenijama bio glavni problem naših ljudi koji rade u DKP.
U ministarstvu kažu i da se predstavnici sindikata nikada nisu požalili na ono što su uobičajeni zahtevi sindikata, kao što su uslovi za rad, već isključivo na postavljanja na funkcije, što je ingerencija državnih organa.
Predrag Simić, bivši ambasador u Francuskoj, kaže da su se mnogi istaknuti Srbi pokazali kao jako dobri ambasadori iako su iz sasvim drugih profesija.
- Ne može niko da ospori Duška Kovačevića, Dragana Velikića, Milana Rakića, Ivu Andrića, koji su svi bili naši ambasadori u svetu. Jednostavno, postoje dve vrste ambasadora - karijerne diplomate i političke diplomate. Ovi drugi su istaknuti ljudi koje predsednik države ili premijer šalju iz kruga ljudi u koje imaju poverenja. Oni služe za to da svojom ličnošću predstavljaju zemlju u svetu na najbolji način. To je praksa u celom svetu, a pogotovo u SAD - ističe Simić.
On kaže i da ne zna šta je sindikatu sporno u tome što je, na primer, Vladeta Janković jedan od ambasadora.

Srbija će put Brazila krenuti u renoviranom sastavu, a koji će to igrači uneti svežu krv među anemične „orlove", pitanje je za budućeg selektora.

Naš nacionalni tim verovatno će još koji mesec kao v. d. selektora voditi Radovan Ćurčić, a u međuvremenu Press vam predstavlja igrače koji bi u predstojećim kvalifikacijama trebalo da budu kandidati za nacionalni tim Srbije.

Nije teško pretpostaviti da je u ovom trenutku najveća enigma centarfor. Na svim pozicijama „orlovi" su u najmanju ruku solidno pokriveni, ali golgeteri su nam izuzetno deficitarna roba. Izuzev Lazara Markovića, koji je pokazao da poseduje izvanredan talenat, i ne računajući veterane Nikolu Žigića i Marka Pantelića, ostali naši napadači nisu pokazali da poseduju kvalitet potreban za duele sa Hrvatskom, Belgijom, Škotskom, Velsom i Makedonijom. Zbog toga smo izabrali devet fudbalera koji u ovom trenutku imaju manje-više iste startne pozicije u trci za dres Srbije sa brojem devet.

Pored toga, za svako od preostalih 10 mesta u timu izabrali smo po trojicu kandidata koji su trenutno u najboljoj formi. Naravno, do početka kvalifikacija ostalo je još više od pola godine i vrlo je moguće da će neko od igrača koji su sad u drugom planu dospeti na spisak reprezentativaca. Ipak, sledećih 39 fudbalera u ovom momentu najbolje su što Srbija ima.

GOLMAN

REZERVE

Kompletan tekst pročitajte u PRESS SPORT MAGAZINU koji izlazi u ponedeljak, 30. januara uz dnevni list Press

Tokom prošle godine u novosadskoj Klinici za ginekologiju i akušerstvo ostavljeno je 11 novorođenih beba. Novosađanke se žale na previsoku cenu abortusa, ginekolozi navode da je kontracepcija jeftina i da cenu prekida trudnoće formira Upravni odbor klinike, te da žene moraju početi da koriste druge metode zaštite od neželjene trudnoće.
Cena prekida trudnoće u lokalnoj anesteziji u novosadskom porodilištu je 10.000 dinara, a u opštoj anesteziji ova procedura košta 14.000 dinara. Cene je formirao Upravni odbor KC Vojvodine, a one obuhvataju klinički, ginekološki i ultrazvučni pregled pre i posle intervencije, sam prekid trudnoće i utrošeni medicinski materijal. Zdravstvena usluga prekida trudnoće pruža se u okviru Dopunskog rada na klinici, navode nadležni iz ove ustanove.

Može i besplatno

- Znam da je bela kuga, da puno žena ne može da zatrudni, ali ja imam troje dece i ne želim više da rađam. Svakome se može desiti neplanirana trudnoća i smatram da je cena abortusa previsoka za naše uslove. Sada razmišljam šta da radim - da li da sačuvam bebu ili da pozajmim novac i uradim kiretažu. Rečeno mi je da možda ne moram da platim abortus ako dobijem nalaz lekarske komisije, ali se plašim da ću do tada biti već u poodmakloj trudnoći. Svi pričaju o tome da treba rađati decu, ali kod nas je sve za bebe i decu preskupo, a plate su nikakve - očajna je sagovornica Pressa N. R. (37).
U porodilištu navode da žene koje nemaju da plate abortus treba da podnesu dokumentaciju nadležnom centru za socijalni rad koji odobrava jednokratnu materijalnu pomoć i na osnovu predračuna uplaćuje navedeni iznos KC Vojvodine za pruženu zdravstvenu uslugu.
- Prekid trudnoće se ne plaća i ako postoji zdravstveni razlog za to - kada su zdravlje ili život majke ugroženi trudnoćom ili porođajem ili ako sa bebom nešto nije u redu, što podrazumeva neka teška stanja koja se vide na ultrazvuku, poremećaj hromozoma dobijen analizom plodove vode ili ako je majka bila izložena infekcijama ili lekovima koji bi mogli da ugroze bebu. Pismeni izveštaj lekara o zdravstvenom stanju majke ili bebe, izveštaj lekara genetičara i izveštaj Komisije za prekide trudnoće se čekaju najduže sedam dana, i ako postoji razlog za prekid, to se radi bez obzira na starost trudnoće - kaže za Press dr Ksenija Kričković Pele iz novosadskog porodilišta.

A kontracepcija?

Naša sagovornica navodi da žene nemaju poverenja u savremene metode kontracepcije, zbog čega smo u Evropi i dalje jedna od zemalja sa najvećim brojem abortusa.
- Ako je cena bakarne spirale oko 1.800 dinara, a ona može da štiti od neželjene trudnoće tokom deset godina, nejasno je zašto naše žene i dalje koriste metodu prekinutog odnosa kao dominantnu zaštitu od trudnoće. Kontraceptivne tablete koštaju od 300 do 900 dinara, a neke se mogu dobiti i po nižoj ceni sa receptom ginekologa, ali se one i dalje veoma malo koriste, dok su pilule u zemljama zapadne i severne Evrope sa najnižim stopama abortusa najkorišćenija metoda kontracepcije - ističe ona.