Besplatna Zabava

Posts Tagged ‘kosarka’

Ovaj dokument pružiće sigurnost radnicima, ali i doprineti tome da PKB bude kičma razvoja Beograda u oblasti poljoprivrede.
Ugovor su potpisali direktor PKB korporacije Rajko Mandić i predsednici dva reprezentativna sindikata, Milisav Đorđević i Nikola Lazić. Mandić je rekao da je posle višemesečnih pregovora potpisan ugovor koji znači sigurnost i za jednu i za drugu stranu.
Pomoćnik gradonačelnika Živorad Anđelković istakao je da je najbitnije to što su ovim ugovorom zaposleni zaštitili svoja radna mesta.
- Alternativa je bila da danas imamo još jednu neuspelu privatizaciju, još jedan štrajk u Beogradu i još 2.000 ljudi na ulici. Ovim ugovorom zaposleni i menadžment uredili su svoje odnose kako bi korporaciju učinili boljom, što će doprineti tome da PKB bude kičma razvoja poljoprivrede - rekao je Živorad Anđelković.
Miroslav Čučković, član Gradskog veća, rekao je da je ovim kolektivnim ugovorom prevaziđeno sve što je bilo loše između radnika i menadžmenta - štrajkovi, nepovezan radni staž, zaostale plate. Grad je doveo depolitizovan menadžment, opremljen strukom i znanjem i potpuno usmeren samo na uspostavljanje ljudskog odnosa sa radnicima, što je uz finansijsku pomoć u vidu isplate socijalnih davanja dovelo do postizanja dogovora na opšte zadovoljstvo.

Nakon što je Zavod za javno zdravlje u Sremskoj Mitrovici proglasio epidemiju Q groznice, u sremskomitrovačkoj opštini registrovano je 28 obolelih, a trenutno je 15 pacijenata hospitalizovano na Odeljenju za infektivne bolesti i Internom odeljenju.
Kako je saopšteno iz Štaba za suzbijanje zaraznih bolesti u Sremskoj Mitrovici, veterinari pokušavaju da utvrde žarište zaraze, a postoji sumnja da ima još obolelih koji se nisu javili lekaru.
Prema rečima dr Snežane Medić Stojanac iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje, jedan broj obolelih prijavio je lekarima da u svojim domaćinstvima imaju još obolelih sa sličnim simptomima.
- Uzorci su prvo uzeti od 10 pacijenata iz sela Noćaj, a poslati su u referentnu laboratoriju za Q groznicu u Zrenjaninu. Rezultati su potvrdili Q groznicu u sedam od 10 slučajeva - navodi dr Snežana Medić Stojanac.
Kako je saopšteno, većina obolelih je navela da su bili na turniru u malom fudbalu koji je održan u Noćaju od 4. do 7. januara u sportskoj hali koja prima oko 400 ljudi. Oboleli su izjavili i da se u blizini ove sportske hale nalaze domaćinstva koja se bave uzgojem stoke na otvorenom, da su neka od domaćinstava nabavila ovce i da je bilo slučajeva jagnjenja.

Životinje nisu zaražene

Kako ističe dr Dragana Malobabić iz Opšte bolnice, svi oboleli su zbrinuti, zdravstveno stanje im je stabilno, nalaze se van životne opasnosti i dobro reaguju na terapiju. Šef Odseka veterinarske inspekcije u Sremu Emina Milakara navela je da su urađene analize krvi kod deset ovaca i tri krave iz domaćinstva jednog obolelog i da su svi uzorci bili negativni na Q groznicu, te da Veterinarski institut iz Novog Sada nastavlja nadzor dvorišta obolelih pacijenata. Juče su uzeti uzorci krvi domaćih životinja iz još devet domaćinstava obolelih pacijenata, a danas će se uzorci uzeti u preostalih šest domaćinstava.
S druge strane, direktor Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Zoran Mićović izjavio je juče novinarima da domaće životinje nisu uzrokovale epidemiju Q groznice u selu Noćaj.
- Na osnovu analiza koje je uradila veterinarska inspekcija na području sela Noćaj i prenetim uzorcima na novosadski institut, ustanovljeno je da nema zaraženih životinja od Q groznice, već da to može biti krpelj, miš ili neki drugi glodar - rekao je Mićović.

Širi se putem aerosola

Prema mišljenju brojnih veterinara, oboljenje se klinički ne manifestuje kod životinja, već se najčešće dešavaju pobačaji i tako izlučeni mikroorganizmi su u prirodi veoma otporni. Prenose se na osetljivu populaciju ljudi ili životinja putem aerosola. Praktično, jači vetar može da ih raznese dosta široko, a za infekciju ljudi je dovoljna mala infektivna doza, pa praktično i teoretski jedna životinja može da zarazi veliki broj ljudi. Krpelji su rezervoari bolesti, a ose najčešći prenosioci. Kako ističe predsednik Štaba za suzbijanje zaraznih bolesti Srđan Kozlin, nastaviće se aktivnosti na utvrđivanju žarišta epidemije i otklanjanju uzroka sadašnje situacije. Na stočare je posebno apelovano da posebno vode račune gde bacaju ostatke posle teljenja i jagnjenja stoke jer se bolest može preneti i vazduhom.

Pajtić je naglasio da je u „Žitoproduktu" bila potrebna hitna intervencija kao u još 26 vojvođanskih kompanija od kojih je deset u stečaju. Pokrajinska vlast zajedno sa republičkim organima pokušava da pokrene proizvodnju u ovim kompanijama i postavi ih na zdrave noge nakon dugogodišnjeg lošeg gazdovanja privatnih vlasnika.
- Među najvećim od 27 kompanija u kojima se primenjuje pokrajinski program revitalizacije su PIK Bečej, „Mitrosrem" iz Sremske Mitrovice, „Žitoprodukt", Skrobara i „Banatseme" iz Zrenjanina, a to su najviše oni industrijski kapaciteti koji su vezani za agrar, što je karakteristično za vojvođansku privredu. Ovde nisu u pitanju samo loše izvedene privatizacije već višegodišnje loše poslovanje sa novim vlasnicima tako da je država morala da interveniše - izjavio je Pajtić.
Prema njegovim rečima, u „Žitoproduktu" je zatečena finansijska dubioza od 300 miliona dinara, radnici nisu dobijali plate, pekara je stala, došlo je do ugrožavanja snabdevanja hlebom ne samo Zrenjanina već i ovog dela Banata, tako da je pokrajina morala da preuzme odgovornost i finansijski pomogne u nalaženju strateškog partnera.

Učenik sedmog razreda OŠ „Kralj Aleksandar I" iz Požarevca koji je 19. januara silovao druga iz razreda ispisaće se iz ove škole, saznaje Press u Ministarstvu prosvete. Velimir Tmušić, načelnik Republičke prosvetne inspekcije, potvrdio je da se dečak iz škole ispisuje na zahtev njegovog staratelja, odnosno bake.
Tmušić je rekao da policija istražuje da li je još neko od učenika u školi imao problem sa ovim dečakom.

Škola ne može da zabrani

- Policija je preuzela ovaj slučaj. Dečak ne želi više da ide u ovu školu, pa će na zahtev staratelja, odnosno bake, biti ispisan. Škola ne može da zabrani prelazak - rekao je Tmušić. Kako saznajemo, direktor škole takođe je planirao da premesti dečaka u drugu školu, ali je baka brže reagovala.
Učenik, koji još nije napunio 14 godina, podsetimo, deset minuta tokom velikog odmora 19. januara analno i oralno seksualno je zlostavljao druga iz klupe. Slučaj je prijavljen policiji 26. januara, nakon čega je, po nalogu Višeg javnog tužilaštva, u saradnji sa Centrom za socijalni rad, direktorom škole, školskim psihologom i pedagogom, utvrđeno činjenično stanje i obavljeni razgovori sa akterima.
Kako smo uspeli nezvanično da saznamo, dečak siledžija je i ranije pravio probleme.
- U poslednje vreme njegovo ponašanje se popravilo. Problem su mu bile samo ocene. O njemu se stara baka pošto mu je otac u zatvoru, a majka ga je ostavila i otišla u Australiju - kaže za Press sagovornik iz škole.

Sprečiti nasilje u školama

Brutalno nasilje koje je šokiralo Srbiju ne pamte prosvetni radnici koji rade u prosveti više od tri decenije. Oni ističu da je dečaku hitno potrebna stručna pomoć. Psiholog Biljana Lajović kaže da za 33 godine koliko radi u obrazovanju nije čula za ovakav slučaj. Prema njenim rečima, ima mnogo razloga da se dečak koji je počinio silovanje skloni iz škole, ali ističe da on, na neki način, mora da ostane u vaspitnom sistemu.
- Sa njim bi trebalo da rade stručnjaci različitih struka jer ako neko sa 13 godina uradi tako nešto, onda je njemu zaista potrebna ozbiljna pomoć, koja je neophodna i drugom dečaku - pita Lajovićeva.
Predsednica Foruma beogradskih osnovnih škola Radmila Dodić, s obzirom na okolnosti, pretpostavlja da ovaj dečak nije ni trebalo da ide u redovnu školu.
- Možda je sve ovo posledica neke njegove smetnje u razvoju. Nije najbitnije ispisati i prebaciti ga u drugi školu. Najbitnije je sprečiti da se to ponovi. Ovo je posao za najstručnije službe, koje bi trebalo decu zajedno sa starateljima stave pod nadzor Centra za socijalni rad - savetuje Dodićeva.

Grafički dizajner Dejvid Čo, koji je ukrasio zidove prvog sedišta „Fejsbuka", postao je milioner u danu kada je mreža izašla na berzu, pošto je pristao da umesto keša svoj rad naplati preuzimanjem akcija.
Čo je 2005. godine bio angažovan da oslika kancelariju u Paolo Altu u Kaliforniji i tadašnji direktor Šon Parker mu je ponudio da nekoliko hiljada naplati u kešu ili akcijama u tom iznosu. Pošto je „Fejsbuk" u sredu uveče izašao na berzu sa pet biliona dolara, 35-godišnji Dejvid je jedan od hiljadu zaposlenih u kompaniji koji su na putu da postanu milioneri.
Iako je dizajner ponudu čelnika „Fejsbuka", navodno, smatrao ''besmislenom i smešnom'', ipak je odlučio da uzme akcije. Sada bi mogao da postane najplaćeniji grafički dizajner i prestigne Demijena Hersta koji je postavio rekord 2008. na „Sotbijevoj" aukciji. Pošto je danas uspešni umetnik, odbio je da za medije komentariše iznenadnu sreću koja ga je zadesila.

Novi rekord

Dizajner iz Los Anđelesa nedavno je počeo da sprejom oslikava zidove novog sedišta „Fejsbuka" u Menlo Parku gde je dobio sugestije od osnivača ove društvene mreže Marka Zakerberga. Ovaj umetnik je takođe dizajnirao omote za Džeja Zija i „Linkin parka", kao i poster Baraka Obame za Belu kuću.
Levoruki Čo rekao je za jedan časopis da je njegov ''prljavi stil'' nastao kad bi, kao dete, levom rukom uvek zamrljao svoje crteže, a otkrio je da u svojim radovima ponekad koristi i krv.
„Fejsbuk" je u sredu predao potrebna dokumenta za najiščekivaniju inicijalnu javnu ponudu na berzi, još od izlaska „Gugla" 2004. godine, koja bi kompaniji mogla da donese zaradu od 100 milijardi dolara. Kompanija se nada da će se sa svojim akcijama, pod skraćenicom FB, pojaviti na njujorškoj berzi. Prilikom podnošenja papira Komisiji za hartije od vrednosti, čelnici Fejsbuka izrazili su očekivanje da će postaviti novi rekord u profitu od pet milijardi dolara i da će potući „Gugl".
Ova društvena mreža ima 845 miliona korisnika, a polovina njih se svakodnevno uloguje na svoj profil. Iako deluje da svako na engleskom govornom području ima Fejsbuk profil, kompanija u stvari pokriva samo 60 odsto internet tržišta u Americi i Velikoj Britaniji, a najpopularnija je u Čileu, Turskoj i Venecueli. Kina, u kojoj je mreža trenutno zabranjena, je sledeći velika tržišna meta, mada su u „Fejsbuku" svesni da će teško moći da pobede političku cenzuru.
Iako je kompanija od svog osnivanja 2004. doživela zadivljujuće uspešan razvoj, snaga jedne od najpopularnijih društvenih mreža i dalje je koncentrisana u rukama jednog čoveka, Marka Zakerberga. U njegovom vlasništvu je manje od četvrtine akcija, ali on će kontrolisati 57 odsto glasova u kompaniji.

Milijarda za Bona Voksa

U pismu koje je u sredu predao sa dokumentacijom, Zakerberg budućnost „Fejsbuka" vidi kao svetlu i idealističku.
- Nas inspirišu tehnologije koje su napravile revoluciju u načinu korišćenja i razmenjivanja informacija.
Izlazak „Fejsbuka" na berzu mogao bi da donese neverovatan profit i Bonu Voksu, frontmenu grupe „U2". Investiciona kompanija ''Elevejšen partners'', koja je u vlasništvu irskog muzičara, kupila je 2009. godine jedan odsto deonica „Fejsbuka" za 90 miliona dolara. Ako mreža zaradi 100 milijardi dolara, kako većina ekonomskih analitičara prognozira, Voksu bi pripala milijarda.

Italijanski „Fijat" premijerno je juče objavio fotografije novog modela „500 L" koji će se proizvoditi u Kragujevcu, a čija masovna proizvodnja kreće u maju. Automobil podseća na „produženog fiću", a procenjuje se da će koštati od 10.000 do 15.000 evra, u zavisnosti od opreme.
Italijani su i ovaj put iznenadili našu javnost, pa su umesto zvanične premijere novog automobila, najavljene za 6. mart u Ženevi, juče objavili fotografije dugo očekivanog „kragujevačkog modela".

Bolji imidž Srbije

Umesto „L zero", auto će imati oznaku „500 L", a u kompaniji su objasnili da je „L" u stvari skraćeno od „lardž", što na engleskom znači veliko i da će ovim automobilom, posle verzija „abart" i „kabrio", proširiti tu klasu. U saopštenju kompanije navodi se da će u njega biti ugrađivana dva benzinska motora, 0,9 litarski dvocilindrični „tvin er" i 1,4 litarski agregat, dok će dizel verzija imati 1,3 „multidžet II" motor. Takođe, automobil će imati pet sedišta, biće dužine 414 cm, širine 178 cm i visine 166 cm.
Auto-stručnjak Mirko Alvirović kaže da automobili ne bi trebalo da imaju ni veliku potrošnju i da je „Fijat" napravio vrlo dobre modele.
- Motore koje ima „Fijat" koriste mnogi proizvođači i to vrlo uspešno. Ovim modelom podigli su svoju klasu 500, jer je auto malo duži i širi. Inače, nijedan „Fijatov" motor ne troši mnogo. Sa ovim performansama, ne verujem da će prelaziti šest litara kod benzinca, dok će dizelaš biti još ekonomičniji - smatra Alvirović.
U „Fijatu" kažu da će masovna prodaja modela „500 L" na evropskom tržištu početi na jesen. Ranije je rečeno da bi do 2015. proizvodnju trebalo da podignu na 200.000 kola godišnje. Međutim, „Fijat" bi deo ovih kola trebalo da plasira i na američko tržište, na kojem je sve popularniji nakon što je kompanija kupila američki „Krajsler" i tako ga spasla propasti. Alvirović smatra da će ovaj auto biti dobro primljen u SAD, ali da će pre toga biti hit na martovskom sajmu automobila u Ženevi.
- „Fijat" je svojevremeno neslavno završio na američkom tržištu. Povezivanjem „Fijata" sa „Krajslerom" vratili su se na velika vrata. Sada „Fijat" tamo ima izuzetno dobar imidž i svaki novi model se u SAD prima sa oduševljenjem. Amerikanci se sve više okreću ka malim automobilima, za razliku od ranijeg vremena kada su kupovali široka i velika kola. „Fijat" neće masovno isporučivati ovaj auto u Ameriku, ali verujem da će biti tamo jako prihvaćen. A to je dobro i za nas jer će se znati da je zemlja porekla Srbija, a sve što donosi poboljšanju imidža zemlje je veliki uspeh - kaže Alvirović.

Prilagodili tržištu SAD

Cena „500 L" će se verovatno kretati od 10.000 do 15.000 evra, mada to još uvek nije zvanično objavljeno. Predsednik sindikata FAS-a Zoran Mihajlović kaže da je auto uglavnom pravljen za strana tržišta.
- Mislim da taj model najverovatnije neće biti masovno prodavan u Srbiji, jer ga je „Fijat" pretežno namenio evropskom i američkom tržištu. Njegova cena će biti veća od „punta", pa verovatno neće biti primamljiv za neki srednji sloj stanovništva u Srbiji. Italijani su verovatno ispitivali tržište i ono što znam je da su ga dosta prilagođavali američkom ukusu - kaže Mihajlović.
Inače, u „Fijatu" naglašavaju da sa MPV prostorom za putnike i stavom SUV-a (gradskih terenaca) na putu, novi „fijat" predstavlja odličnu alternativu tradicionalnim vozilima iz segmenta B i C. Tokom januara, „Fijat automobili Srbija" zaposlili su 97 novih radnika, a većina je primljena u sektor proizvodnje, za početak serijske proizvodnje novog modela automobila.

U pesmi kojom je porodica pokojnog Radovana Vučinića odgovorila na knjigu Žarka Lauševića „Godina prođe, dan nikada" naziru se elementi pretnje i slutnje da krvna osveta mora biti zadovoljena, smatraju sagovornici Pressa.
Pesmu sa naslovom „Posveta" napisala je i poslala našoj redakciji Maja Vukčević, sestra pokojnog mladića, koga je zajedno sa Dragorom Pejovićem u leto 1993. godine u Podgorici posle svađe u kafiću ubio glumac Žarko Laušević.
Oliver Antić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, kaže za Press da u pesmi „Posveta" ima elemenata koji ukazuju na latentne pretnje upućene Žarku Lauševiću.
- U pojedinim stihovima ima pretnje i neke zle slutnje, koja je najverovatnije izraz očaja i bola - smatra Antić.
On ističe da podržava gest predsednika Borisa Tadića koji je pomilovao Žarka Lauševića, ali da ne shvata zašto mu ministar policije nosi pasoš na noge.

Krvna osveta još živi

- Smatram da to može izazvati ogorčenje, pa i gnev kod porodica ubijenih mladića. To je bespotrebna pompa koja nije dobra ni za te porodice niti za Lauševića. Nažalost, u primitivnim sredinama krvna osveta još uvek živi - upozorava Antić.
Psiholog Aleksandra Janković smatra da je poruka pesme upućene Lauševiću - „nema oprosta dok god nema pokajanja".
- To jeste opomena - „seti se onih kojima si oduzeo život". Zato sve što sada treba da uradimo jeste da pozovemo na pomirenje, a ne da nošenjem pasoša glumcu na noge guramo porodicama ubijenih prst u oko - upozorava naša sagovornica.
Advokat Božo Prelević kaže za Press da mu je jasno osećanje koje imaju porodice ubijenih mladića prema Lauševiću, ali da je veoma teško reći da li pesma nosi preteću poruku.
- Ne znam koliko je Lauševićeva bezbednost u ovom času ugrožena. Mnogo je vremena prošlo i ja ne verujem da je ta ugroženost, s obzirom na to da on živi u Americi, realna. Ali siguran sam da će se on ceo život osvrtati oko sebe - smatra Prelević.
Predsednik Udruženja književnika Srbije Radomir Andrić kaže da u stihovima ima tragizma i emotivnosti, ali da je jako teško komentarisati poruku koju nosi ova pesma.
- Ima tu metaforike i simbolike, ali ne možemo to čitati jednostrano. Vrlo, vrlo osetljiva tema - rekao je juče Radomir Andrić.
Porodice Vučinić i Pejović, čije je sinove usmrtio Žarko Laušević, i posle objavljivanja Lauševićeve knjige ostale su dosledne ranijoj odluci da ništa u vezi sa ovim slučajem javno ne komentarišu. Iz kontakata sa prijateljima ovih familija u poslednje vreme, međutim, moglo se čuti da su se ponovo razbuktali srdžba i ogorčenje zbog medijskog povratka Žarka Lauševića.

So na ranu

Kao so na ranu doživljavaju mnogobrojne izlive simpatija koje Lauševiću upućuju kako njegove kolege i dobar deo intelektualne elite tako i hiljade čitalaca trenutno najprodavanije knjige na srpskom govornom području. Smeta im što su pažnja i razumevanje ponovo poklonjeni „dželatu, a ne žrtvama". Bolji poznavaoci celog toka suđenja Lauševiću u Crnoj Gori i danas su skloni da potvrde da se porodice nisu odrekle pretnji koje su upućivane tokom suđenja.
Za njih je njegov boravak u Americi i izbegavanje da do kraja odsluži zatvorsku kaznu znak da država nema snage da sprovede pravdu i zato se čini da je strah Žarka Lauševića za sopstveni i život njegove dece sasvim opravdan.
Najpoznatiji crnogorski osvetnik Nikola Kaluđerović ipak kaže za Press da su porodice ubijenih mladića sve što se desilo prihvatile kao veliku nesreću i da nemaju nameru da se svete Lauševiću.
- Svako nosi svoju krv i Žare sigurno ne bi trebalo da izaziva gnev tih porodica tako što bi šetao ispred njih. Ali on nije takav, neće to nikad učiniti... Zato smatram da on nema razloga da se boji za svoj život - ističe Kaluđerović.

Harmonikaš Milanče Ivanović (42) iz Badljevice kod Smedereva ubio je 22 godine mlađu koleginicu iz orkestra Mariju Mihajlović iz Smederevske Palanke zato što je želela da raskine ljubavnu vezu s njim, saznaje Press od izvora bliskog istrazi.
Ivanović je u policiji priznao zločin i detaljno opisao zašto je i kako presudio nesrećnoj Mariji. Na teret mu se stavlja teško ubistvo, pošto je usmrtio devojku sa 29 udaraca čekićem u glavu. Zločin se dogodio kod sela Kusadak u blizini Smederevske Palanke.

Gađao je u potiljak

- Mnogo sam je voleo. Međutim, bio sam ljubomoran i posesivan jer sam znao da je bila u šemi i sa drugima iz benda - rekao je na saslušanju u policiji Milanče Ivanović i tvrdio da se kobnog dana posvađao sa Marijom Mihajlović.
On je u policiji tvrdio i da je Marija koristila drogu i da ga je kobnog dana terala da je vozi kod njenog dilera.
- Taj dan smo krenuli mojim kolima kod bubnjara iz našeg benda u Mladenovac. Tražila je da svratimo kod njenog dilera da kupi drogu. Posvađali smo se jer ja nisam hteo da je vozim i ona je pretila da će me tužiti policiji zbog seksualnog zlostavljanja. Kada mi je zapretila, pao mi je mrak na oči - rekao je Ivanović na saslušanju u policiji.
Prema navodima policije, harmonikaš i ubijena pevačica sastali su se u Smederevskoj Palanci i njegovim vozilom krenuli ka Mladenovcu.
- U toku vožnje u ataru sela Kusadak došlo je do svađe između njih, pa je Marija tražila da izađe iz vozila. Kada je Ivanović zaustavio automobil, Marija je izašla i pešice krenula nazad ka Smederevskoj Palanci. Tada je on uzeo čekić iz automobila, krenuo za njom i sa leđa je gađao u potiljak, zbog čega je pala na zemlju. Kada joj je prišao, udario ju je još 29 puta čekićem u glavu - saopštila je smederevska policija.
Izvor blizak istrazi navodi da su ubijena pevačica i harmonikaš bili u vezi i da je do svađe došlo jer je ona želela da ga ostavi.

Video da krklja

- Marija je želela da raskine sa njim, to mu je saopštila i nakon toga je usledila svađa, koja se završila napadom na nju. Nakon što joj je zadao toliko udaraca u glavu i kada je video da krklja, ubacio je njeno telo u automobil. Vozio je oko dva-tri kilometra dalje istim putem, a potom telo izbacio u njivu pored puta i prekrio granjem. Nakon toga se vratio kući. Tragovi stopala ukazuju na to da je bio samo jedan izvršilac - navodi naš izvor.
Inače, otac nesrećne devojke Nikola u jučerašnjoj ispovesti za Press, pre nego što je saznao ko je ubica, rekao je da je poznavao i Ivanovića i ostale članove benda. On je za njih tvrdio da su fini porodični ljudi i da na Mariju gledaju kao na ćerku, zbog čega ju je i pustio da sa njima ide po kafanama i peva.

Milan S. (57) iz Kragujevca, koji je izvršio samoubistvo kada su sudski izvršitelji došli da mu zaplene kuću, iseljen je suprotno pravilima Evropske konvencije za ljudska prava, čiji je Srbija potpisnik! Naime, ta konvencija u Članu 8 kaže da niko ne sme biti izbačen iz svog doma, bez obzira na zakonski osnov, ukoliko je spoljašnja temperatura ispod nula stepeni Celzijusa.
U Kragujevcu je, u trenutku iseljenja Milanove porodice, bilo čak -12 stepeni!

Važan je viši akt

Oliver Antić, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, kaže da nijedna civilizovana država ne bi izbacila porodicu iz stana po tako velikoj zimi. Profesor Antić kaže da kada neko duži period živi u jednoj kući ili stanu, to se smatra njegovim domom.
- Niko iz doma ne sme da iseljava na temperaturi ispod nule ili ukoliko je neki član porodice bolestan. U ovakvim slučajevima sudija nalaže da se izvršenje odloži, u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, čiji smo potpisnik, što znači da je to isto kao da piše u našem zakonu - izjavio je Antić.
On je naveo da je tragedija u Kragujevcu mogla biti izbegnuta da su sudovi i advokati bili na nivou zadatka, što nije bio slučaj.
- Tada bi bio sačuvan jedan život. Oduzimanje poslovnog prostora i fabričkih hala je sasvim druga priča, ove nekretnine mogu biti oduzete u bilo kom momentu. Kragujevačka tragedija je opomena svim drugim sudovima u državi, dodaje prof. Antić.
On naglašava da ukoliko nečega nema u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, onda se pogleda u viši akt, Ustav, pa u Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
Podsetimo, Milan S., vlasnik preduzeća „Freon eko" iz Kragujevca, ubio se u sredu u porodičnoj kući u trenutku kada su sudski izvršitelji došli da ga isele iz zgrade koju je izgubio u sudskom sporu zbog neplaćenog kredita. Dok su izvršitelji i policija bili u delu zgrade u kojoj se nalaze kancelarije Milanove firme, privrednik je otišao u prostorije u kojima živi sa porodicom i sebi pucao u srce iz „magnuma 357". Sve se dogodilo u Ulici Crveno barjače 17, gde Milan S. poseduje zgradu u okviru koje su lokali za izdavanje i porodična kuća.

Našli novi stan

Kako je nakon tragedije objasnio Milanov advokat Tatomir Leković, porodica je pokušala da odloži iseljenje zbog hladnog vremena i dodao da su već pronašli novi stan u kojem bi živeli.
- Trebalo je da se sele 30. i 31. januara, a tražili su odlaganje još koji dan zbog ove hladnoće. Milan je u protekle dve godine iseljenje odlagao jer su mu nekretnine koje su procenjene na oko 700.000 evra na sudu prodate za svega 100.000, što je prema tadašnjem zakonu neregularno. Milan je pokušao da to i dokaže - ispričao je Leković.
Milan S. je privatni biznis počeo pre više od 20 godina otvorivši jedan od najpoznatijih kragujevačkih servisa rashladne tehnike. U Ulici Crveno barjače 17 posedovao je zgradu od 400 kvadratnih metara poslovnog i 200 kvadrata stambenog prostora.
Izvršitelji su u Milanovoj kući bili pre mesec i po dana, kada je ugovoreno iseljenje. Novi vlasnik zgrade, firma koja je registrovana u Kragujevcu a čiji vlasnici su iz Beograda, upisao se kao vlasnik nekretnina u katastar još pre nekoliko meseci. Nakon toga su od suda tražili da ih uvede u posed, odnosno da se usele.

Ovo je ustanova u koju će se upućivati lica osuđena za najteža krivična dela na kazne zatvora od 10 do 40 godina, ali i oni koji izdržavaju kazne u drugim ustanovama a pokazuju destruktivno i neprilagođeno ponašanje.
„Nova Skela" može da primi 450 osuđenika, površine je 12.500 kvadratnih metara, ima 30 kancelarija i 230 soba.

Zaposleno 200 službenika

- U njega je ugrađeno 7.000 kvadrata fasadne i 3.000 kvadrata keramičke cigle. Zavod ima 360 prozora, od kojih su 324 sa rešetkama čije su šipke ukupno dugačke dva kilometra, i okružen je sa dva reda žilet-žice visine 4,5 metara. Po stepenu obezbeđenja, ovo je najbezbedniji i najmoderniji zatvor u Srbiji sa specijalnim tehničkim sistemom zaštite - izjavio je prilikom otvaranja Milan Obradović, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
U ovom novom zatvoru, dvadeset devetom u okviru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, radiće više od 200 službenika i posebno obučenih pripadnika službe obezbeđenja. U sredini zatvora nalazi se veliki amfiteatar koji je povezan sa paviljonima sa tri pasarele. U prizemlju se nalaze uprava, kuhinja, prijemno odeljenje, posetno-bolnički blok, radne okupacije i blok sa samicama. Svaki smeštajni blok poseduje kancelariju i osmatračnice za pripadnike službe obezbeđenja. Sobe za osuđenike su veličine 10 kvadratnih metara sa 37 kubnih metara vazduha. Opremljene su krevetima na sprat dužine 190 centimetara, pored kojih su sto za dvoje, dve stolice, kaseta za garderobu i toalet sa sanitarijama u „antivandal" verziji.
Iz bezbednosnih razloga nema tuša sa crevom niti vrele vode kako osuđenici ne bi mogli da se samopovređuju. Umesto klasičnih tuševa, ugrađeni su automatski koji se aktiviraju pritiskom na dugme i koji troše već pripremljenu mlaku vodu. U svakoj ćeliji je ugrađen i interfon kako bi osuđenici mogli da pozovu komandire i vaspitače, dok se crna metalna vrata sa špijunkom automatski zatvaraju.

Molitveni dom

Pored ovih tehničkih inovacija, zatvor ima molitveni dom za pravoslavnu, katoličku i islamsku veru, rekreativni centar sa dve sportske hale, šest odvojenih šetališta natkrivenih „žičanim nebom", kao i četiri sobe veličine 18 kvadratnih metara za posete supružnika ili verenika sa francuskim ležajem i kupatilom. Kompletan nameštaj i posteljina u novom objektu Kazneno-popravnog zavoda u Beogradu izrađeni su u radionicama 28 ustanova za izvršenje krivičnih sankcija, čime je ostvarena ušteda od najmanje 300.000 evra. Radovi na izgradnji ovog zatvora započeti su sredinom 2009. godine, a finansirani su iz sredstava Republike Srbije.