Besplatna Zabava

Posts Tagged ‘kosarka’

Šansa je veća nego ikad: Danas i sutra, dva najsrećnija čitaoca Pressa dobiće glavnu premiju, kola „fijat 500" i superpremiju - „fijat 500" kabriolet!

Dva dana, dva „fijata"! U velikoj dramatičnoj završnici „Press keša 2", danas i sutra, dva najsrećnija čitaoca Pressa dobiće glavnu premiju kola - „fijat 500" i superpremiju - „fijat 500" kabriolet! Pored sjajnih automobila, tu su i dnevne novčane nagrade od po 100 evra.

U utorak je jednu od dnevnih nagrada dobio Radoslav Plešinac (30), privatni preduzetnik iz Kraljeva.

- Prvi put sam u životu dobio nešto u nagradnim igrama i srećan sam kao dete! Vlasnik sam jedne kafeterije u Kraljevu i svako jutro kupujem sve dnevne novine zbog gostiju. Press mi je omiljeni list i rado ga čitam već pune četiri godine... Sto evra ću potrošiti tako što ću svoje radnike odvesti na ručak... - kaže Radoslav.

Šansa za dobitak u „Press kešu 2" danas i sutra je, dakle, veća nego ikad!

Nova nagradna igra!

Press KOŠ: Pada kiša nagrada

Nagradna igra „Press koš" zahuktava se istim tempom kao i Svetsko prvenstvo u Turskoj. Samo u ponedeljak podeljeno je čak 27 „navijačkih paketa".

Milica Rakić (27), ekonomista iz Prokuplja, godinama učestvuje u nagradnim igrama Pressa i konačno je osvojila nagradu.

- Svaki dan čitam o dobitnicima koliko su srećni i zadovoljni, a ja nikako da dobijem nagradu... Baš sam u nedelju rekla mami da bi bilo sjajno da dobijemo nešto, bilo šta, samo da nas sreća pogleda... I evo, Press kao da me je čuo. Dres i loptu ću čuvati u kući kao trofej iz nagradne igre - kaže Milica.

U toku SP u košarci delimo 200 navijačkih paketa.

Ljubomir Harman (48), koji je pre dva dana u Bratislavi ubio osam osoba i sebe, bio je čudak i nije podnosio svoje komšije Rome, pišu slovački mediji

On je ubio jednu petočlanu romsku porodicu i njenog rođaka, a zatim je, pucajući iz automata na ulici na sve što se kreće, ubio još dvoje ljudi, pa sebe.

Prema još nepotvrđenim informacijama, reč je o bivšem vojniku koji je automat, čehoslovačku kopiju kalašnjikova, i još dve puške posedovao legalno. On je stanovao u četvrti Devinska nova ves na periferiji Bratislave, na istom spratu kao i njegove prve žrtve - četiri žene i muškarac iz jedne romske porodice, koje je iz automata ubio u njihovom stanu. Još jednog čoveka, rođaka te porodice, ubio je na ulazu u zgradu. Sedma žrtva bila je jedna žena koja je, kao i mnogi susedi, izašla na balkon da vidi šta se dešava. Stradao je i jedan prolaznik.

Na kraju je Harman sebi pucao u glavu kada ga je policija opkolila.

Rođaka pobijene romske porodice izjavila je da ubica nije voleo „crne" i da im je stalno nešto zamerao.

Drugi očevici ubistva i komšije rekli su da je ubijena porodica bila problematična zbog neprestane galame, a jednosobnom stanu često je privremeno živelo i po 10 ljudi. Komšije su se žalile i na to da su u okolini naselja dileri masovno prodavali drogu.

Bivši hrvatski premijer Ivo Sanader u ponedeljak uveče se prvi put pojavio u javnosti otkako je pre osam meseci isključen iz HDZ-a i od kada je u javnosti optužen za umešanost u aferu u vezi sa za Hipo bankom. On je u austrijskom mestu Alpbah prisustvovao Evropskom forumu

Prisutni novinari su želeli da čuju šta ima da kaže o optužbama u sklopu istrage o Hipo banci.

- Psi laju, a karavani prolaze! - izjavio preplanuli i nasmejani Sanader.

Na pitanje da li će se pojaviti u Hrvatskoj ukoliko bude pozvan da u sklopu istrage da iskaz o pomenutoj aferi, nije konkretno odgovorio.

- Bio sam šef države. Kao premijer morao sam razgovarati sa svim čelnicima banaka u Hrvatskoj, a s kim su oni poslovali i kako, to ne znam, niti je na meni bilo da to znam - odgovorio je na pitanje tokom rasprave na temu 15 godina Dejtonskog sporazuma.

Sanader se na tom forumu pojavio neposredno pred početak, a njegov dolazak izazvao je najveću pažnju medija, pošto se spekulisalo da se neće pojaviti. Nedavno je objavljeno da je pobegao u SAD sa porodicom.

Sanader nije odgovorio na brojna pitanja novinara, a na pitanje da li je ovo njegov povratak u politiku, samo se zagonetno smeškao.

- Ne, ne - rekao je u prolazu.

Inače, Sanadera u Hrvatskoj optužuju da je dobio proviziju od jednog hrvatskog biznismena kako bi mu sredio kredit u austrijskoj banci.

Borbene operacije američke vojske u Iraku juče su zvanično okončane, a analitičari podsećaju da je pravi razlog sedmogodišnje okupacije te zemlje bila borba za bogata naftna polja

Poslednja američka borbena jedinica povukla se juče iz Iraka posle sedam godina okupacije. To su pojedini mediji iskoristili kao povod da podsete na pravi razlog početka američke invazije na Irak, a to je, prema mnogim ocenama, bila borba za naftu. Analitičari kao potvrdu  navode to što su neke od najmoćnijijih naftnih kompanija dobile koncesije na bogatim naftnim poljima, poput „Šela" i „Britiš petroleuma".

Naime, Irak leži na na rezervama nafte koje se procenjuju na oko 115 milijardi barela i po tome je četvrta zemlja u svetu, posle Rusije, Saudijske Arabije i SAD. Rezerve prirodnog gasa se procenjuju na najmanje 2,36 milijardi kubnih metara. Analitičari podsećaju da je objavljivanjem tog podatka, milionima ljudi širom sveta 2003. postalo jasno da su tvrdnje administracije bivšeg predsednika SAD Džordža Buša i njegovih međunarodnih saveznika, u vezi sa iračkim oružjem za masovno uništenje i povezanošću sa terorizmom, samo otrcane laži plasirane da bi se opljačkalo naftno bogatstvo te zemlje.

Korporacije bezbedne

Pojedini mediji ističu da se rat vodio u vreme opadanja američke globalne moći i rastućih tenzija unutar same zemlje. Američka kapitalistička elita veruje da će vojna dominacija nad Persijskim zalivom obezbediti pristup unosnim resursima i poslužiti kao moćna poluga protiv njihovih vodećih evropskih i azijskih rivala, koji su zavisni od te regije zbog snabdevanja naftom. Vojna agitacija, koja je pratila rat, iskorišćena je da odvrati pažnju javnosti od ekonomske nejednakosti i problema koji razaraju američko društvo.

Bilo je potrebno sedam godina pokolja, mnogo više nego što je iko od proratnih analitičara pretpostavljao, da se stvore uslovi u kojima bi se velike korporacije osećale dovoljno bezbedno da počnu sa bitnim ulaganjima u iračku naftnu industriju.

Tako su na dve aukcije za dodelu koncesija na naftnim poljima Iraka, koje su nacionalizovane još 1972, najpoznatije svetske kompanije podelile kolač. Pravo na eksploataciju nafte imaju britansko-holandski „Rojal Dač Šel", „Ekson mobajl", „Britiš petroleum", francuski „Total", kineski CNPC, kao i ruski „Lukoil".

S druge strane, zemlja je sada ekonomski uništena. Stopa nezaposlenosti se kreće od 30 do 50 odsto. Najmanje sedam miliona ljudi preživljava sa manje od dva dolara na dan, a neuhranjenost i razne bolesti su u stalnom porastu. Iračka vlada premijera Nurija al Malikija, kojom dominiraju šiitski fundamentalisti, predsedava nad tom mukom svoga naroda u zamenu za američku podršku. Sada ima vojsku i policijski aparat, koji su opremile SAD, a koji broji više od 630.000 naoružanih ljudi.

Ostaje još 50.000 vojnika

Ocenjeno je da američke snage nisu više potrebne u izvođenju operacija na prvim borbenim linijama protiv onoga što je ostalo od antiokupacionih snaga.

U Iraku će, ipak, ostati oko 50.000 američkih vojnika što je manje od gotovo 170.000 na vrhuncu misije 2007. Američkim vojnicima više neće biti dopušteno da idu u borbene misije osim ako iračke snage ne budu zatražile njihovu pratnju. Oni će od danas biti zaduženi samo za savetovanje i obučavanje iračke vojske, a ostaće u Iraku do kraja 2011.

Vid Lajić (46) iz Bistrice poginuo u lančanom sudaru svog „forda fijeste", „pasata" koji je vozio Mustafa Garanović i „audija" za čijim je upravljačem sedela Biljana Pribić (39) iz Kozarske Dubice. Još četiri osobe povređene

Vid Lajić (46) iz Bistrice kod Gradiške poginuo je, a četiri osobe lakše su povređene u saobraćajnoj nesreći na magistralnom putu Gradiška - Kozarska Dubica!

Do udesa je došlo kada se Lajićev „ford fijesta" sudario s „pasatom" kojim je upravljao Mustafa Guranović (34) iz Gradiške. Od siline udara „fijesta" se okrenula na putu, a u nju se potom zakucao „audi 80" kojim je upravljala Biljana Pribić (39) iz Kozarske Dubice.

Lajić je preminuo po prijemu u Opštu bolnicu u Gradiški. U nesreći je lakše povređen njegov suvozač Uroš Macura (55) iz Vrbaške, kao i Pribićeva i njene saputnice Jovana (20) i Jelena Pribić (19) iz Kozarske Dubice. Jovana i Biljana u bolnicu su primljene sa povredama glave, a konstantovan im je potres mozga, zbog čega su zadržane na daljem posmatranju.

Stravičan prizor

U CJB Banjaluka navode da se nesreća dogodila u ponedeljak oko 15 časova u mestu Bistrica. Utvrđeno je da je Lajić vozio prema Kozarskoj Dubici, kada je došlo do sudara sa „pasatom" koji je naišao iz suprotnog pravca.

- Nesreća se najverovatnije dogodila zato što se Lajić i Guranović nisu držali desne ivice kolovoza. Verovatno su loše procenili situaciju, jer su obojica vozili uz isprekidanu liniju na magistrali i došlo je do obostranog udara prednjim levim stranama automobila. Nakon sudara sa „pasatom", Lajićeva „fijesta" se okrenula na putu i na nju je naleteo „audi" koji je takođe išao prema Dubici. Prednjom stranom „audi" je udario u levi bočni deo „fijeste", koja je potom završila pored puta - rekao je Pressov izvor iz policije.

Željko Božić iz Bistrice, ispred čije kuće se udes dogodio, kaže za Press RS da je prizor na putu bio stravičan.

Pomoć prolaznika

- Nisam tačno video kako je došlo do sudara jer sam u tom trenutku spavao. Probudila me je ćerka i odmah sam izašao na put kako bih pomogao povređenima. Kada sam prišao, automobili su bili bukvalno razbacani po putu i video sam da ima povređenih, pa me je odmah obuzeo neki čudan strah. Na putu je bilo krhotina od vozila, a primetio sam i nekakvu plišanu igračku i pomislio da prvo moram da pomognem deci. Primetio sam da su devojčica i žena u „audiju" u nesvesti i njih sam prve izvukao - priča Božić.

On kaže da mu je u pomoć priteklo nekoliko slučajnih prolaznika, koji su povređene prevezli u bolnicu. Međutim, Lajića nikako nije mogao da izvuče iz slupanog vozila, jer je bio priklešten.

Umro u bolnici

- Lajić je još davao znake života, ali je bio zarobljen jer ga je volan prikleštio. U rekordnom vremenu na mesto nesreće je stigla Hitna pomoć i tek tada smo uspeli da ga izvučemo iz slupanog automobila. Nažalost, podlegao je odmah po prijemu u bolnicu. Ništa više nismo mogli da učinimo. Hitna se u tren oka stvorila na mestu nesreće, brzo smo reagovali, ali kao da se sve urotilo protiv njega i kao da je sudbina tako htela - kaže Božić

On dodaje da je dobro poznavao Lajića i da je ovo velika tragedija za celu Bistricu.

Po nalogu banjalučkog Okružnog tužilaštva, policija je izvršila uviđaj, a naloženo je da se uradi obdukcija tela, kao i sva potrebna veštačenja kako bi se utvrdili tačan uzrok smrti i nesreće.

Istraživanje NDI, po kojem SNSD „na svim frontovima" ubedljivo vodi ispred koalicije „Zajedno za Srpsku", izazvalo pravi verbalni rat vlasti i opozicije

Vladajući SNSD i opozicija žestoko su zaratili zbog najnovijeg predizbornog istraživanja javnog mnjenja koje je sproveo američki NDI. Prema istraživanjima američke organizacije, Dodik u trci za predsednika RS ima podršku 50,7 odsto birača, a njegov glavni konkurent Ognjen Tadić 24 odsto. Kad je reč o izboru srpskog člana Predsedništva BiH, kandidat SNSD-a Nebojša Radmanović ima podršku 38,7 odsto ispitanika, a kandidat opozicije Mladena Ivanića 15 odsto manje!

Istovremeno, četiri stranke u RS na izborima za entitetski parlament prešle bi izborni cenzus. SNSD bi podržalo 38,2 odsto ispitanika, SDS 16,9 odsto, PDP 5,9 i DNS 3,9 odsto anketiranih. Ispod cenzusa su DP Dragana Čavića (ima 2,1 odsto podrške), NSP Zdravka Krsmanovića, te SzDS Dragana Kalinića.

Mnogo su jaki

Iz SNSD-a ističu da, ipak, imaju određene rezerve prema istraživanju američkog instituta, ali i da je podrška birača koju imaju mnogo veća od 38,2 koliko imaju prema istraživanju NDI. Pobeda u oktobru će, tvrde u SNSD, biti ubedljiva.

Lider SNSD-a i kandidat ove stranke za predsednika RS Milorad Dodik veruje da će socijaldemokrati trijumfovati i da će sami formirati vlast u RS. Dodik je uveren da će na predsedničkim izborima dobiti podršku najmanje 65 odsto građana, iako istraživanje NDI pokazuju da može da računa na 50,7 odsto, što je mnogo više od njegovog najvećeg konkurenta Ognjena Tadića, za kojeg bi glasalo 24 odsto birača.

- Iako ankete pokazuju drugačije, uveren sam da će za mene glasati i više od 65 odsto birača. Tim pre pobeda sa više od 50 odsto glasova bila bi prvi takav trijumf jednog kandidata za predsednika RS. U svakom slučaju, SNSD će imati dovoljno glasova da ima apsolutnu većinu u Narodnoj skupštini RS, što je sigurno rezultat poverenja koje ljudi imaju u nas - smatra Dodik.

Sporni rezultati

U SDS-u, s druge strane, tvrde da je njihova snaga potcenjena. Oni optužuju NDI da namerno favorizuje vladajuću partiju i njene kandidate. Generalni sekretar SDS-a Dragan Ćuzulan tvrdi da su njihova istraživanja javnog mnjenja, koja su sprovedena krajem juna pokazala da bi za tu stranku glasalo 25 odsto birača, a za SNSD 30 odsto.

- Prema našim anketama, Ognjen Tadić bi na predsedničkim izborima osvojio šest odsto glasova više od Dodika, dok Mladen Ivanić, kandidat opozicionog bloka „Zajedno sa Srpsku" za srpskog člana Predsedništva BiH, vodi u odnosu na protivkandidata SNSD-a Nebojšu Radmanovića u odnosu 37 prema 31 odsto - tvrdi Ćuzulan

On ističe da ove rezultate ne bi ni obelodanili da se u javnosti nije pojavilo istraživanje NDI za koje je uveren da je namerno poboljšalo izborne izglede vladajuće stranke.

Zanimljivo je da će prema istraživanju NDI u parlament ući samo jedan koalicioni partner vladajuće partije, DNS (3,9 odsto). Socijalisti Petra Đokića s 1,9 odsto daleko su ispod cenzusa. Interesantno je da i članice vodećeg opozicionog bloka „Zajedno za Srpsku" (osim SDS-a) ne mogu da se pohvale dobrim rejtingom. Tako PDP i dalje ostaje treća snaga u parlamentu (sa podrškom 5,9 birača), dok su radikali Milanka Mihajlice još ispod izbornog praga, sa 2,4 odsto glasova.

U PDP-u ne dovode u pitanje rezultate istraživanja, ali tvrde da agencija „Ipsos", koja je istraživanje uradila za potrebe NDI, radi za SNSD! Član IO PDP-a Mladen Radović kaže da anketa ukazuje na rast popularnosti ove stranke i da na izborima očekuju između 10 i 12 odsto osvojenih glasova.

Teško formirati vlast

- Za nas nije neočekivano ni što Radmanović vodi ispred Ivanića, jer je biračko telo vladajuće partije veoma disciplinovano. Naša šansa su neopredeljni birači, kojih je više od 35 odsto - kaže Radović.

Analitičari tvrde da je su rezultati ispitivanja realan odnos snaga na terenu. Politički analitičar Tanja Topić smatra da bi posebnu pažnju trebalo obratiti na veliki broj neopredeljenih birača.

- Ako se taj trend zadrži i do 3. oktobra, to može dovesti do zanimljivih obrta u rezultatima. Rejting SNSD nije toliko dobar koliko se to čini na prvi pogled. Imaće problem da nađu koalicionog partnera. Ako se zadrži ovakvo stanje, samo DNS prelazi cenzus, ali i sa podrškom koja će teško biti dovoljna za formiranje skupštinske većine - kaže Topićeva.

On smatra da će još zanimljivije biti kako će se posle izbora formirati vlast na nivou BiH.

- Istraživanje pokazuje da će SNSD i SDP BiH biti najjače partije, ali i da će morati da prave neku vrstu neprincipijelne koalicije, iako ih dele gotovo nepremostive razlike - kaže Tanja Topić.

Pre dve nedelje na tuzlanski aerodrom stigla je pošiljka vojne opreme i naoružanja iz Danske za koju se ne zna ko je naručilac, osim da je namenjena vojnicima BiH za misiju u Avganistanu

Pošiljka vojne opreme i naoružanja, koja je na misteriozan način dospela na tuzlanski aerodrom, ovih dana će biti vraćena u Dansku jer ni dve nedelje nakon što je „paket" dopremljen, bez ikakve carinske dokumentacije, odgovorni u Ministarstvu odbrane BiH (MO BiH) ne znaju ko ga je naručio.

Oprema je inače namenjena jedinici Oružanih snaga BiH (OS BiH) koja bi, pod komandom danske vojske, trebalo da učestvuje u mirovnoj misiji u Avganistanu.

Pošiljka bez dokumentacije

Sporno naoružanje, koje čine stotinak mitraljeza tipa M-62 i pušaka kalibra 5,56 mm, po važećim zakonima ne može da se uveze u BiH, pa je, kako saznajemo, u Ministarstvu odbrane BiH ovih dana vladalo pravo opsadno stanje, pošto čak ni najviši zvaničnici nisu znali da će pošiljka uopšte stići u BiH.

Visoki vojni zvaničnici, koji su želeli da ostanu anonimni, upozoravaju da ovaj slučaj, na prvom mestu, ukazuje na skandalozne propuste u komandnom lancu u Ministarstvu odbrane i otkrivaju da je to zadalo težak udarac pokušajima BiH da, preko učešća u avganistanskoj misiji, osigura člansku kartu u NATO-u.

- Neverovatno je, ali i nedopustivo da niko u Ministarstvu odbrane nije ni znao da će ova pošiljka stići u BiH, što samo po sebi govori da tu, očigledno, postoji paralelna linija komandovanja. Oni su, naime, obavešteni tek kad su im 19. avgusta iz Granične policije BiH javili da su zaustavili pošiljku, jer nije bilo nikakve propratne carinske dokumentacije, bez čega se, jasno, i ne može uvesti u BiH. Da je imalo razuman, onaj ko je naručio tu opremu morao bi da zna da je ovo oružje nemoguće uvesti u BiH jer to sprečavaju važeći propisi. S druge strane, čudno je što o tome nisu obavešteni najviši zvaničnici Ministarstva odbrane, što samo pobuđuje sumnje u postojanje dvostruke linije komandovanja, ali i potvrđuje da tu svako može da radi šta god hoće, pa čak i da naručuje oružje po svojoj volji - tvrde naši sagovornici.

Sporna pošiljka je, podsetimo, na tuzlanski aerodrom dopremljena 19. avgusta danskim vojnim avionom, a kao „primalac robe" navedeno je Ministarstvo odbrane BiH. Međutim, carinici i Granična policija BiH sprečili su preuzimanje pošiljke jer nije bilo nikakvih dokaza da je roba ocarinjena.

Živko Marjanac, zamenik ministra odbrane BiH, kaže da su se tek naknadno sprovele sve procedure vezane za deo pošiljke u kojoj se nalazila logistička oprema (uniforme, borbeni ranci, pancirni prsluci), koja je na kraju i isporučena Oružanim snagama, ali da se sporno naoružanje i municija nisu mogli ocariniti. Ipak, Marjanac tvrdi da ni on, iako je po funkciji drugi čovek ministarstva, nije ni znao da će sporna pošiljka doći u BiH, baš kao i ostali visoki zvaničnici o pomenutom resoru.

Naoružanje će biti vraćeno

- Zbog toga će najkasnije do petka sve to naoružanje biti vraćeno u Dansku, jer ga je nemoguće ocariniti. Jasno je da je reč o ogromnom propustu, za koji odgovornost treba tražiti u Ministarstvu odbrane, odnosno u sektoru logistike. Oni, jednostavno, nikoga od nadležnih nisu obavestili da će to oružje stići u Tuzlu, niti je bilo ko od nas znao da je danski avion uopšte stigao u BiH - tvrdi Marjanac.

Prema njegovim rečima, pripadnici Oružanih snaga BiH, njih 45, koji bi početkom oktobra trebalo da otputuju u Avganistan, svakako će zadužiti to naoružanje, ali ono će im biti isporučeno tek u Danskoj, pre odlaska na krajnje odredište, u bazu snaga ISAF-a u Helmandu, jednu od najopasnijih avganistanskih provincija.

Ipak, da bi oni uopšte bili upućeni u misiju, Dom naroda Parlamenta BiH danas bi, kao finalni čin, trebalo da „overi" odobrenje za njihovo slanje u Avganistan. Sudeći prema svim dosadašnjim nagoveštajima, u tom skupštinskom domu postoji apsolutna saglasnost vodećih političkih partija o ovom pitanju, pre svega zbog toga što će BiH time ispuniti jedan od najvažnijih uslova za punopravno članstvo u NATO programu „Akcioni plan za članstvo" (MAP), koji predstavlja poslednju stepenicu pred ulazak u punopravno članstvo u Alijansi.

Transportom još oko 100 tona ugljen-disulfida u pet specijalnih kontejner cisterni iz lozničke „Viskoze" ukupno je otpremljeno 520 tona ove opasne materije

Time je završena akcija njenog izmeštanja. Preostala količina od oko 20 tona, koja je ostala nataložena u rezervoarima, biće po posebnom režimu uklonjena za 30 do 60 dana.

Dislokaciju je uradila slovenačka firma „Promos plus", koja je prethodno u tri navrata odvezla po 128, 190 i oko 110 tona ugljen-disulfida, a u naredna dva-tri meseca predstoji joj neutralizacija, uklanjanje i sečenje svih rezervoara i cevovoda koji su bili u kontaktu sa tom hemikalijom. Ugljen-disulfid se koristio kao sirovina u proizvodnji viskoznih vlakana, a pitanje njegovog odnošenja pokrenuto je posle velikog požara u „Viskozi" krajem 2008. godine.

Za sanaciju skladišta ugljen-disulfida i stvaranje uslova za bezbedno pretakanje Loznica je iz republičkog budžeta dobila 1,1 milion dinara, a od Fonda za zaštitu životne sredine za dislociranje bespovratno je odobreno deset miliona dinara.

Na prvoj rusko-srpskoj konferenciji, održanoj u Valjevu, istaknuto je da suva šljiva može da postane jedan od najvažnijih izvoznih proizvoda Srbije

Suva šljiva bi mogla da postane jedan od najvažnijih izvoznih proizvoda Srbije u Rusiju, istaknuto je na prvoj rusko-srpskoj konferenciji o suvoj šljivi, koja je proteklog vikenda održana u Valjevu. Za uvoz ovog „crnog zlata" zainteresovano je 10 ruskih preduzeća.

Prva rusko-srpska konferencija o suvoj šljivi održana je na inicijativu novoosnovane Srpske nacionalne asocijacije proizvođača suve šljive. Osnivači asocijacije su devet preduzeća iz Srbije koja se bave proizvodnjom i plasmanom suve šljive, a osnovni cilj je zajednički nastup na inostranom tržištu sa jedinstvenom cenom i odgovarajućim kvalitetom.

Rusko tržište je ogromno

Direktor valjevske „Agrane" Čedomir Nikolić kaže da je Srbija pre Drugog svetskog rata izvozila 40.000 tona suve šljive i od tog novca pokrivala spoljni dug, međutim, poslednjih godina proizvodi se samo oko 4.000 tona suve šljive godišnje.

- Pali smo na niske grane i pored toga što imamo veliki broj stabala šljive. Rusko tržište, koje je ogromno, izgubili smo kada su zemlje zapadne Evrope počele da proizvode suvu šljivu po visokim standardima, a mi je nismo dobro sušili i sortirali. Da bismo ponovo osvojili to tržište, neophodno je da nastupamo jedinstvo, jer niko od nas pojedinačno nije u stanju da zadovolji „apetite" ruskog tržišta, koji su ogromni. Ta zemlja godišnje uveze 30.000 tona suve šljive. Mi, za početak, možemo da im ponudimo 2.000 tona suve šljive, a cilj nam je da narednih godina dođemo do polovine njihove ukupne potrebe - kaže Nikolić.

- Da bi iz Srbije put Rusije krenule veće količine suve šljive, neophodno je da se proizvođači i izvoznici udruže i formiraju jedinstvenu cenu. Na ruskom tržištu najzastupljenije su suve šljive iz Čilea, SAD i Uzbekistana - kaže Nikolić.

On ističe da je neophodno da se proizvođači i izvoznici udruže kako bi put Rusije krenule veće količine suve šljive iz Srbije.

- Ako se pojave neki kupci iz Rusije i zatraže 1.000 tona suve šljive, mi tu nećemo ništa moći ovako razbijeni. Ima puno proizvođača i izvoznika i svako nudi šljivu po različitoj ceni, a ima i velikih odstupanja u kvalitetu. Zato smo i osnovali asocijaciju. Svi moraju da budu zadovoljni, od proizvođača do kupca. Važno je da izjednačimo standarde i takav projekat, u kratkom roku, može da obezbedi izvoz 15.000 tona suve šljive, što je više od 20 miliona evra. Međutim, to nije moguće bez podrške države - navodi Nikolić.

Komercijalni direktor „Agroimpeksa" Sergej Dorozgin kaže da je naša suva šljiva nepoznata u Rusiji.

- Ovde smo da bismo videli šta Srbija ima da ponudi. Srpska šljiva tek treba da se probije na našem tržištu. Moramo da vidimo gde se pozicionira. Da li je bliža uzbekistanskoj, koja je loša a jeftinija, ili onoj iz SAD - kaže Dorozgin.

Ekatarina Kabaruhina iz kompanije „August Topfer", koja se bavi otkupom suvog voća i oraha, kaže da je ključna stvar cena proizvoda.

- Naša klijentela ne poznaje srpsku suvu šljivu i zato je potrebno dati što više informacija i organizovati veliki broj prezentacija kako bi se krajnji kupci upoznali sa vašim proizvodima. Veoma je bitno da suva šljiva ima dobar kvalitet, cenu i stabilnost snabdevanja tržišta - rekla je Kabaruhina.

Država mora da pomogne

Predstavnik Privredne komore Srbije u Moskvi Janko Đurić ističe da ni približno nismo iskoristili šansu koju nam je dala Rusija i da bi država morala da organizuje velike izvozne poslove kakav bi bio i izvoz suve šljive.

- Potrebno je da imamo kargo letove ka Moskvi. Treba obnoviti aerodrom u Kovinu. Država mora da obezbedi bankarske garancije i da podrži naša preduzeća - izjavio je Đurić.

Na konferenciji o suvoj šljivi učestvovalo je 10 ruskih kompanija iz Moskve, Sankt Peterburga, Krasnodara i Omska, a neke od njih zapošljavaju i po 700 radnika. U radu skupa učestvovali su i ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Konuzin i ministar poljoprivrede Saša Dragin. Ruska delegacija posetila je juče Sajam šljiva u Osečini, kao i najveće proizvodne pogone, gde su mogli da se uvere u kvalitet i način pripreme naše šljive.

Dve reklame za sladoled firme „Antonio Federiči" uvredile su Katoličku crkvu

Na jednoj je trudna kaluđerica sa sloganom „Bezgrešno začet", a na drugoj su dva gej sveštenika, koja izgledaju kao da će se poljubiti, s rečima „Mi verujemo u spas". Reklame su se pojavile u britanskim časopisima „Gracija", „Luk" i „Lejdi".

Prema navodima britanskog dnevnika „Dejli mejl", na adrese časopisa u kojima su se reklame pojavile stigle su brojne žalbe. Vernici su povređeni i tvrde da su reklame uvredljive i za njih i za Katoličku crkvu.

Penzionisani katolički biskup Džon Džuks izjavio je da reklame doprinose opštem ponižavanju i napadu na religiozna uverenja i vernike, što je opasno za dobrobit hrišćanske kulture.

Nakon brojnih žalbi, reklama s kaluđericom će najverovatnije biti zabranjena, a o onoj sa sveštenicima se još raspravlja.

Britanska firma „Antonio Federiči" objasnila je da reklame slave „pretpostavku zabranjenog italijanskog iskušenja - sladoleda". Kreativni direktor Met Okonor kaže da će firma izgubiti mnogo novca ako reklame budu zabranjene.