Besplatna Zabava

Posts Tagged ‘Svet’

Ovaj projekat biće realizovan u sklopu javno-privatnog partnerstva, a Novi Sad će na taj način postati lider u regionu kada je u pitanju ovaj vid infrastrukture.

Veliki poduhvat

Kako kaže Delić, izgradnjom optičke telekomunikacione mreže, Novi Sad hvata korak sa najrazvijenijim evropskim gradovima, jer su investitori "nekada zahtevali autoput, prugu i luku, a danas se ne dolazi bez dobre telekomunikacione mreže". Ovaj poduhvat omogućio bi širenje video-nadzora, uvođenje IP televizije i telefonije, daljinsku kontrolu saobraćajne signalizacije i mernih uređaja javnih preduzeća.
- Trenutno je izgrađeno 150 kilometara optičke mreže, što predstavlja svega šesnaestinu onoga što planiramo da izgradimo u narednih šest godina, zahvaljujući stranom partneru. Najveće svetske telekomunikacione firme interesuju se za saradnju, pa se nalazimo na slatkim mukama - ističe Delić i dodaje da bi ovaj projekat omogućio direktan pristup mreži za 147.000 domaćinstava. Prema njegovim rečima, vlasnik mreže bio bi grad, sistemom bi upravljala "Informatika", predviđeno je da partnerstvo traje 25 godina i da investitor dobija 75 odsto prihoda dok ne povrati uloženi novac, nakon čega bi se profit delio "na ravne časti" između Novog Sada i stranog partnera.

Neslućeni potencijal

Govoreći o tehničkim mogućnostima optičke telekomunikacione mreže, Vladimir Knežević, pomoćnik direktora "Informatike", istakao je da je "reč o neslućenom potencijalu, koji će koristiti i građanima i gradu".
- Na ovaj način postajemo regionalni lider u implementaciji informacionih tehnologija i razvoju gradske infrastrukture. Poređenja radi, sada svi internet provajderi, bilo koji servis koji imate kod kuće, bilo da je reč o kablovskoj televiziji, telefoniji, internetu, funkcionišu preko bakra. Ograničenje na bakru je 10 Mbps, dok za optiku to ograničenje ne postoji, a svi servisi će raditi makar deset puta brže - rekao je Knežević. Ova investicija omogućila bi i širenje video-nadzora, koje, kako kaže Delić, prema nekim anketama podržava više od 60 odsto građana.
- Video-nadzor je do sada imao odlične efekte, pokrili smo škole, institucije kulture, saobraćajnice, a siguran sam da bi podaci policije potvrdili da je taj projekat urodio plodom. Razvoj optičke mreže omogućio bi i proširenje video-nadzora, a sve u cilju da Novi Sad postane bezbedniji grad - rekao je Delić.

- To je još jedan dokaz da je reč o političkoj kukavici koja za svaki problem u društvu prebacuje odgovornost na građane Srbije. Isto kao što je za barikade Srbima poručio da sami odlučuju i da se sami staraju o sebi, tako je i za Kosovo i Metohiju i za Evropsku uniju rekao da nema politiku, niti sme da preuzme odgovornost - istakla je Trivan.
Ona je poručila i da nema razloga da posle svega bilo ko glasa za Nikolića.
- Zašto bi iko glasao za čoveka koji ne može i neće da reši nijedan problem i koji se uz to još i kandiduje da bude premijer i da vodi ekonomsku politiku, o kojoj ništa ne zna - upitala je Jelena Trivan.

Istovremeno se radi na izmenama i dopunama Zakona o javnim agencijama kojim će se zavesti red u poslovanju tih institucija.
Oba zakonska predloga, koje priprema Ministarstvo za državnu upravu, naći će se uskoro pred poslanicima Skupštine.
Kako navode naši izvori, još nije precizirano koje javne agencije će biti ukinute, ali se očekuje značajno smanjenje njihovog broja.
Najznačajnije promene u Zakonu o javnom agencijama su, kako saznajemo, da direktori agencija više neće moći da se ponašaju kao da je to njihova privatna firma kada je reč o zapošljavanju i unapređenju u službi, već će to morati isključivo da se radi putem konkursa, što do sada nije bio slučaj.
Sve javne agencije će morati na početku godine da Vladi Srbije dostave kadrovski plan zapošljavanja u tim institucijama. Agencije nakon toga neće smeti da zaposle više ljudi nego što je planirano.
Zarade zaposlenih u agencijama, uključujući i direktore, biće limitirane na nivo plata u državnim službama. Zarade u javnom sektoru su dva do tri puta manje nego u javnim agencijama.
Kako navode naši sagovornici, sukobi u Vladi oko zakonskih izmena koje se tiču broja i statusa agencija traju od početka njenog mandata. Na ukidanju jednog broja agencija i promeni pravila po kojima funkcionišu, najviše je insistiralo Ministarstvo za državnu upravu, koje vodi Milan Marković. Nije, inače, tajna da je većina ministara osnivala agencije u svojim resorima kako bi zapošljavala stranačke kadrove.

Najbolji filmovi Festa 2012. - u petak samo uz Press

Poznati filmski kritičari i reditelji, kao i selektor Festa, za Press TV sastavili listu filmova koje prema njihovom mišljenju ne bi trebalo propustiti na predstojećem filmskom festivalu

 

Novinarsko bračni par - Živana Šaponja Ilić i Dragan Ilić:

Deca nam nisu TV manijaci

Dragana znamo kao najvećeg srpskog TV manijaka i autora jutarnjeg programa na radiju, a Živanu kao dugogodišnju voditeljku vesti. Malo ljudi u Srbiji zna da su oni bračni par i roditelji dva odrasla dečaka. Branko Rosić je odlučio da ih predstavi na malo drugačiji način od onog kako ih inače gledamo i slušamo

 

Inde iz "Cvata lipe na Balkanu"

Mlada glumica Nevena Ristić za Press TV govori o ljubavima na životu i na filmu, kolegama, snovima...: Vesna Stanojević me je mazila kao majka, što je doprinelo da se osećam ušuškano. Nataša Ninković je dosta temperamentna i potpuno drugačija

 

Ružica Sokić u Savršenom danu:

Predstava o Aci Popoviću verovatno će zauvek ostati nezavršena

 

Leonard Koen

Maestro u naponu snage

 

Borislav Pekić

Slutnja o kraju sveta

 

Šta čitam i šta slušam

Timoti Džon Bajford i Dalibor Andonov Gru

 

Vlada Arsić u potrazi za junačkom prošlošću

Zašto je grof Rajevski, koji je poslužio Tolstoju kao inspiracija za čuvenog grofa Vronskog, izabrao Srbiju? Zašto samo njegovo srce počiva u našoj zemlji? Zašto smo zaboravili Deligrad, grad naših junaka

 

Žarko Paspalj kod Dobrosava Gajića

Najzanimljivije sportske emisije i prenosi u toku naredne nedelje

 

Serije, filmovi, bioskopi, pozorišta, klabing, koncerti, izložbe, restorani...

Ova akvizicija će poslovnoj mreži FrieslandCampina pridodati aktivnosti obe kompanije na području zapadnog Balkana. Prodavac je većinski akcionar obe mlekare, sa približno 79 odsto akcija u Imleku i  82 odsto akcija u Mlekari Subotica. Akcijama kompanija se trguje na Beogradskoj berzi. FrieslandCampina namerava da otkupi i preostale akcije. Ovo je prvo značajno preuzimanje nakon spajanja kompanija Friesland Foods i Campina 2008. godine.
Prema izjavi Cees 't Hart-a, generalnog direktora Royal FrieslandCampina N.V.:
"FrieslandCampina želi da ostvari rast na različitim tržištima i u proizvodnim kategorijama. Ovo je prva značajna akvizicija koju je grupa ostvarila nakon spajanja Friesland Foodsa i Campine. Ova akvizicija doprinosi našem portfoliju brendova i jača poziciju na području Jugoistočne Evrope, što je jedna od okosnica naše strategije."

Pristup tržištu od 76 miliona potrošača

Uz sadašnje poslovne aktivnosti FrieslandCampine na području Mađarske, Rumunije i Grčke, preuzimanje Imleka i Mlekare Subotice će grupi pružiti pristup tržištu od 76 miliona potrošača širom regije i stvoriti čvrstu podlogu za dalji rast kompanije.
Kao što je objasnio Slobodan Petrović, generalni direktor Imleka: "Ovo je velika prilika za region, Imlek, Suboticu i FrieslandCampinu. Naš proizvodni programse dobro slaže sa sadašnjim brendovima FrieslandCampine. Uveren sam da će obe kompanije pod zastavom FrieslandCampine doživeti prosperitet, i to u korist njihovih potrošača."

Dobro poznati brendovi

Imlek i Mlekara Subotica posluju kao nezavisni proizvođači mlečnih proizvoda na području zapadnog Balkana. Zajedno opslužuju tržište od oko 25 milliona potrošača. Ukupan prihod kompanija iznosi oko 270 miliona evra.
Kompanije zajedno imaju oko 1470 zaposlenih u šest proizvodnih pogona i četiri kancelarije smeštene u Srbiji, Bosni i Hercegovini, i na području Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije. Nakon akvizicije, ukupan broj zaposlenih FrieslandCampineu regiji povećaće se na oko 3900, i na 14 pogona za preradu mleka za tržište.

FrieslandCampina

Kompanija Royal FrieslandCampina N.V. igra važnu ulogu u zadovoljavanju svakodnevnih prehrambenih potreba stotina miliona ljudi širom sveta. Asortiman proizvoda se sastoji od napitaka na bazi mleka, hrane za bebe, sireva, maslaca, pavlake, deserta i funkcionalnih sastojaka baziranih na mleku. Uz proizvode namenjene potrošačima, proizvodima se takođe snabdevaju i kupci iz industrijskih sektora i javnih sluzbi. Na osnovu izvještaja iz 2010. godine, godišnji prihod firme Royal FrieslandCampina dostiže blizu 9 milijardi evra. Kompanija zapošljava skoro 19.500 ljudi, i kroz 100 proizvodnih pogona  i prodajnih mesta posluje u 25 zemalja.
Dobro poznati brendovi FrieslandCampine su Campina, Chocomel, Fristi, Friesche Vlag, Mona, Optimel, Vifit, Milner, Frico, Buttergold, Valess, Appelsientje, DubbelFriss, CoolBest, Landliebe, Fruttis, Joyvalle, Yazoo, Milli Mia, Pőttyős, Napolact, NoyNoy, Dutch Lady, Frisian Flag, Foremost, Peak, Rainbow, DMV, Kievit, Domo, Creamy Creation i Nutrifeed.

„Gde si, Žarko? Nema te sto godina. Ti si sada u Srbiji popularniji nego kad si snimao najgledanije filmove."

Ovim rečima je, uz propratne srpske psovke kojima se izražava radost i ushićenje zbog susreta, ministar policije Ivica Dačić u konzulatu Srbije u Njujorku dočekao čuvenog glumca Žarka Lauševića.

Nekadašnji prvak beogradskog pozorišta i jedan od najtalentovanijih domaćih dramskih umetnika, koga je nedavno predsednik Srbije Boris Tadić pomilovao, u prostoriju našeg konzulata ušetao je prepoznatljivim šmekerskim hodom i odmah pokazao da nije zaboravio kako se u Srbiji pozdravlja i psuje. Slikanje nije bilo predviđeno.

Oronuo i mršav

- Pa, gde si ti...? - uzvratio je Žarko ministru, uz tapšanje po ramenima i srdačno grljenje.

Upadljivo mršav, odeven u crne farmerke i crnu košulju, delimično posedele brade i zarasle kose, Žarko nimalo ne liči na mangupa i zavodnika od pre dve decenije. Crven u licu kao da je trčao njujorškim avenijama da stigne po svoju putnu ispravu, vidno oronuo u licu, ovaj sada pedesetdvogodišnjak, osim po prepoznatljivim pokretima i urođenom talentu ne liči na onog glumca za kojim su ludele generacije žena u Jugoslaviji. Sa kapom na glavi, kantom na ramenima i četkom u ruci, dok obavlja teške fizičke poslove, što je i radio prethodnih godina u SAD da bi preživeo, sasvim je lako zamisliv.

U predstavnike MUP-a Srbije i diplomatske misije u Njujorku gledao je rezervisano i bojažljivo. Kao da nije reč o pogledu čoveka čije su filmove gledali milioni ljudi i nad čijom sudbinom plaču stotine hiljada, čitajući knjigu o potresnoj sudbini čuvenog glumca.

- Žarko, ovo su sve naši ljudi i prijatelji iz ministarstava unutrašnjih i spoljnih poslova. Ne brini, nismo došli da te vodimo - kazao je Dačić, što je izmamilo kiselkast, ali ipak osmeh Lauševića.

- E, onda dobro - rekao je Žarko, trudeći se da što manje i nečujnije priča.

Pošto je bilo jasno da mu javnost ne prija i da bi pre skočio sa prozora višespratnice na Menhetnu nego dozvolio slikanje za novine, ministar ga je poveo na razgovor u četiri oka, gde mu je uručio biometrijski pasoš Srbije.

Razgovor je potrajao oko sat vremena, a da teme nisu bile nimalo lake pokazuje činjenica da uobičajeno pričljivi Dačić nije hteo da otkriva sadržaj razgovora.

- Pričali smo o svemu. Mi smo stari znanci, videli smo se pre dve godine. Tada je dobio državljanstvo, a sada i pasoš. Nakon pomilovanja aplicirao je za pasoš u našem konzulatu i pošto je moj put u Ameriku bio planiran, onda je ovo bio najbrži način da mu stigne u ruke. Razgovarali smo o njegovom statusu u Americi, nije mu lako i zato je zamolio da ga što manje pitamo. Ne želi da iritira javnost, puno je propatio i sad želi sve da svede u neke mirne tokove - kazao je Dačić, ne želeći da se upušta u diskusiju da li je razgovarao sa njim o bezbednosnim aspektima, s obzirom na to da se sve više priča da porodice momaka koje je on ubio 1993. godine u Crnoj Gori spremaju osvetu.

Žarko je sa sastanka izašao nešto relaksiraniji, pa se čak i nekoliko puta osmehnuo, dao autograme, ali na rečima je i dalje ostao škrt. Ponosno nije hteo da prizna koliko mu je teško, pa je na opasku da je baš smršao, rekao: „Ma isti sam, nego kamera uvek dodaje."

Kompletan tekst pročitajte u štampanom izdanju Pressa

Kako prenose egipatski mediji, još oko hiljadu osoba je teže i lakše povređeno u sukobu navijača, u kome su korišćene motke, staklene flaše, kamenice, pirotehničke naprave i drugo oružje. Na meti pristalica domaćina prvenstveno su bili igrači Al Alija koji su odmah otrčali u svlačionicu, ali je pravi haos nastao kada su na teren utrčali i brojni gostujući navijači.

- Ovo je najveća katastrofa u istoriji egipatskog fudbala - izjavio je sinoć pomoćnik egipatskog ministra zdravlja Hešam Šeiha, koji je dodao da je većina poginula od posledica potresa mozga i dubokih posekotina.

Među nastradalima ima, prema još nezvaničnim informacijama, i pripadnika policije koji su pokušali da zaustave pobesnelu masu u krvavom piru. Glavnokomandujući egipatskog vojnog saveta, feldmaršal Muhamed Husein Tantavi, odmah pošto je primio vesti o neredima naredio je da nekoliko helikoptera poleti za Port Said kako bi evakuisali gostujuće igrače i navijače. Helikopterima će i deo povređenih biti prebačen u vojne bolnice.

Egipatski parlament će danas održati i vanrednu sednicu na kojoj će se raspravljati o jučerašnjoj tragediji, a tužilaštvo je naložilo i istragu. 

Kako prenose egipatski mediji, još oko hiljadu osoba je teže i lakše povređeno u sukobu navijača, u kome su korišćene motke, staklene flaše, kamenice, pirotehničke naprave i drugo oružje. Na meti pristalica domaćina prvenstveno su bili igrači Al Alija koji su odmah otrčali u svlačionicu, ali je pravi haos nastao kada su na teren utrčali i brojni gostujući navijači.

- Ovo je najveća katastrofa u istoriji egipatskog fudbala - izjavio je sinoć pomoćnik egipatskog ministra zdravlja Hešam Šeiha, koji je dodao da je većina poginula od posledica potresa mozga i dubokih posekotina.

Među nastradalima ima, prema još nezvaničnim informacijama, i pripadnika policije koji su pokušali da zaustave pobesnelu masu u krvavom piru. Glavnokomandujući egipatskog vojnog saveta, feldmaršal Muhamed Husein Tantavi, odmah pošto je primio vesti o neredima naredio je da nekoliko helikoptera poleti za Port Said kako bi evakuisali gostujuće igrače i navijače. Helikopterima će i deo povređenih biti prebačen u vojne bolnice.

Egipatski parlament će danas održati i vanrednu sednicu na kojoj će se raspravljati o jučerašnjoj tragediji, a tužilaštvo je naložilo i istragu. 

Više od 2.200 trudnica u Beogradu koristi usluge SMS servisa "Beba dolazi", koji je grad pokrenuo u novembru prošle godine. SMS vodič pruža najvažnije informacije o trudnoći, podseća na kontrole, ali i upozorava na prekomernu kilažu, najveću slabost trudnica.

Mesečno se za ovaj servis prijavi i do 1.000 trudnica iz glavnog grada, pa od novembra, kada je pokrenut, sistem broji više do 2.200 korisnika.

Sluša svaki savet

Beograđanka Marija Samojlović, koja je u 19. nedelji trudnoće, kaže da se obraduje svaki put kad joj stigne novo obaveštenje.

- Svaki izveštaj o veličini bebe i njenom napredovanju u težini i visini nekako me umiri i učini bezbrižnijom. Čak sam jednom otišla na pregled dan nakon što sam dobila izveštaj i ispostavilo se da su SMS podaci potpuno tačni. Oduševljena sam preciznošću i slušam svaki savet. Takođe, jako su mi korisni podsetnici o pregledima, kontrolama i analizama koje treba da obavim, ali i saveti oko pravilne ishrane, jer u tim slučajevima uvek imam nekih nedoumica i pitanja - priča Marija. Ona dodaje da je bilo i onih upozoravajućih poruka koje se odnose na kilažu, najveću slabost trudnica.

Tatjana Pašić, pomoćnica gradonačelnika, kaže da žene u drugom stanju imaju mnogo pitanja i nedoumica i da su im potrebna dodatna objašnjenja o promenama koje im se dešavaju.

- Znam kako je meni bilo u periodu trudnoće. Zabrine vas i gorušica, a da ne govorim o nekim malo većim promenama. Ipak, ovakav vid pomoći nije zamena za lekara. Postoje situacije tokom trudnoće kada je lekarska pomoć neophodna, pa će trudnicama i putem servisa biti ukazano na to u kojim slučajevima ipak moraju da se obrate lekaru - navela je pomoćnica gradonačelnika.

Jednostavna prijava

Tatjana Pašić podseća da sve trudnice koje žele da se prijave na SMS servis "Beba dolazi" mogu da pošalju poruku sadržine BD (razmak) broj nedelje trudnoće i svoj jedinstveni matični broj na 3011.

- Nakon jednostavne prijave, do kraja trudnoće trudnica prima tri do pet poruka u kojima dobije informacije o napretku bebe, njenoj veličini, promenama u organizmu, obaveštenja o pregledima na koje bi trebalo da ode i uopšte šta treba da radi - podsetila je Pašićeva.

Cena prijavne poruke je od pet do 10 dinara, u zavisnosti od mreže, i to je sve što trudnice moraju da plate, a od momenta prijave u taj sistem dobijaju više od 150 poruka o toku trudnoće. 

Prva etapa radova na izgradnji keja u Obrenovcu u delu „Zabran" počela je 16. januara, a radi se punom parom uprkos konstantnim niskim temperaturama, koje se spuštaju i do minus deset stepeni.
Radovi će trajati narednih godinu dana, a biće izgrađeno oko 600 metara nasipa. Kej će, pored zaštite obale od erozije, predstavljati i poslednju liniju odbrane od eventualnih poplava.

Omiljeno kupalište

Ovaj veliki projekat zajedničkim snagama izvode JVP „Beogradvode" i opština Obrenovac, dok je izvođenje radova povereno „Vodoprivredi Smederevo".
U prvom, pripremnom delu, biće izgrađeni pristupni putevi, uklonjeno rastinje i biće urađen kameni nabačaj. Prema rečima predsednika opštine Obrenovac Željka Jovetića, izgradnjom keja veliku korist od uređivanja „Zabrana" imaće svi Beograđani kojima je ovo mesto jedno od omiljenih kupališta.
- „Zabran" se prostire na površini od oko 40 hektara i on je jedno od omiljenih kupališta stanovnika ovog dela grada. Mnogi baš u ovom šumarku provode letnje vrele dane i rashlađuju se u reci ili prave roštilj na obali. Mi smo tokom prošle godine izgradili trim i biciklističku stazu, ali nam je cilj da zaštitimo obalu koju Sava bukvalno „jede" i svake godine „uštine" novi metar obale. Prema nekim podacima, reka je u poslednjih 40 godina „progutala" čak 15 metara obale. Nakon završetka keja, povratićemo deo tog prostora, a kruna radova biće kad ceo „Zabran" bude oplemenjen sportskim sadržajima - rekao je predsednik opštine Obrenovac Željko Jovetić.
Kako kažu u preduzeću „Beogradvode", kej će biti moderan i izgledaće poput onog u Zemunu.

Novi drvored

- Trenutno je u toku pripremna faza, što praktično znači da se sređuje teren za izvođenje obimnih radova, koji će početi kad se vreme izlepša. Prva faza radova obuhvata izgradnju oko 200 metara keja koji će se prostirati do ušća Kolubare u Savu. Uklonili smo stabla topole i nisko žbunje koje nam je otežavalo da kamioni i mehanizacija prolaze ka reci. Ovaj deo posla uglavnom se odvija ispod površine vode. Kada posao bude završen, napravićemo novi drvored - rekao je Ivan Karić, savetnik direktora JVP „Beogradvode".
Prema njegovim rečima, projekat uređenja korita Save u beogradskoj opštini Obrenovac jedan je od bitnijih investicija koje izvodi JVP „Beogradvode" na teritoriji prestonice Srbije. Cilj projekta je da se zaustavi štetno dejstvo vode, kao i erozija koja znatno ugrožava okolinu