Besplatna Zabava

Posts Tagged ‘tenis’

Zašto Čedi Jovanoviću smeta Republika Srpska? Da li zato što zaista toliko voli avnojevsku Bosnu i Hercegovinu ili mu se samo ne sviđa majorska frizura Milorada Dodika? I kakve veze sa celom pričom imaju izbori, frka zbog cenzusa i eventualni glasovi ljutih Bošnjaka, koji se mogu pozajmiti od Rasima i Sulje? Ili, zašto da ne, i oni iz Preševa i okoline. Čeda sigurno nije gadljiv.
Krenimo redom. Slažem se, Miletov razdeljak je stvarno retro, ali da li je teza o „genocidnosti RS" potpuno slučajno ispaljena baš u ovom najnapetijem spoljnopolitičkom trenutku za Srbiju, i to ovako sinhronizovano sa nekoliko „vatrenih" položaja u regionu? Evo, javio se na kraju iz svoje zagrebačke busije i veteranski branitelj SFRJ Stjepan Mesić da iskoristi priliku i opet pljune po Srbima. Neupućenom posmatraču sve može da izgleda krajnje nevino, pa ću podsetiti da je cela gungula krenula bombaškim tekstom Crnogorca Nikolaidisa, koji se, znamo već, zanimljivim rikošetom olupao o glavu beogradskom bibliotekaru Sretenu Ugričiću. Matrica je dobro poznata, a fascikla je ponovo izvučena iz fioke, a da na nju nije stigla ni prašina da se uhvati.
Srpski entitet u BiH je, dakle, još jednom označen kao zločinački, a Srbija nanovo optužena za hegemoniju i osvajačke aspiracije na Balkanu. A kako bi drugačije, upitaće se svaki dobro plaćen i istreniran aktivista helsinških i drugih nevladinih odbora iz beogradskog „kruga dvojke". Stvar su znači, po definiciji, brže-bolje preuzeli ovdašnji antiratni jurišnici na čelu sa Sonjom Biserko, a onda se vatrica sasvim lepo razgorela, pa je na nju malo ćumura rešio da doda i lider LDP-a. Ali, rečenicom da je veoma zabrinut za budućnost BiH i da je zbog toga vreme da se revidira Dejtonski sporazum Čedomir Jovanović je u potpunom nedostatku argumenata za svoju poziciju izrekao dve ozbiljne gluposti. Prvo, možemo li biti iskreno zabrinuti za dalju sudbinu Sarajeva, a da nas ne zanima interes Banjaluke i Trebinja? I drugo, šta je to što može održati kakav-takav suživot ljudi u BiH ako im oborimo Dejton i pokušamo da ih vratimo u onaj stari bosanski lonac. A svi se sećamo šta se u tom kotlu dešavalo.
Jer u današnjoj BiH ima i mudžahedina i Eskima, ali Bosanaca već odavno ne. Osim zabrinutog Čede Jovanovića. On je taj poslednji Bosanac.

Američki diplomata Džon Klint Vilijamson, glavni tužilac Euleksovog tima koji ima zadatak da istraži navode iz izveštaja Dika Martija o trgovini ljudskim organima u slučaju „žuta kuća", bio je jedan od glavnih saradnika Bernara Kušnera, otkriva Press.
Za vreme Kušnera, koji je bio prvi šef Unmika, kako se sumnja izvršeno je najviše monstruoznih zločina.
Vilijamson je, naime, bio direktor sektora za pravosuđe u toj misiji. Bez obzira na otkrića našeg lista, državni vrh ne sumnja u pravičnost Vilijamsona. I domaći pravni stručnjaci, upućeni u njegov rad, ocenjuju da je nemilosrdan tužilac i od njega očekuju objektivnu istragu.
EU je postavila Vilijamsona za glavnog tužioca istražne jedinice, pošto je Marti decembra 2010. objavio izveštaj o „žutoj kući", u kojem optužuje borce nekadašnje OVK, odnosno tzv. Dreničke grupe, koja je lojalna kosovskom premijeru Hašimu Tačiju, da su trgovali organima zarobljenih Srba i nelojalnih Albanaca.
Bivša haška tužiteljka Karla del Ponte je, inače, za Presov njuzmagazin Nedeljnik otkrila da su NATO i Unmik stopirali istragu o trgovini ljudskim organima i da zna ko je uništio dokaze, ali da to mora da saopšti njen naslednik Serž Bramerc. Haški tužilac je uzvratio da su dokazi uništeni 2005. godine, u Karlino vreme.
Bivši predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović izjavio je za Press da je arhiva o zločinima u „žutoj kući" završila kod Kušnera. Penzionisani general i komandant oružanih snaga SRJ na KiM devedesetih Božidar Delić tvrdi da je u vreme Kušnera izvršeno najviše kidnapovanja kosovskih Srba i trgovine njihovim organima, a „deceniju posle za tužioca se postavlja njegov najbliži saradnik".

Lideri najvećih sindikata u Srbiji još ne žele da se izjasne koju opciju će podržati, ali su sindikalni lideri otkrili za Press šta traže, a šta nude eventualnim političkim saveznicima, kao i s kim bi zajedno u izbornu trku.

1. Sa kojom strankom ćete izaći na izbore?
2. Šta tražite za podršku?
3. Koliko dobija partija za koju se odlučite?

Ljubisav Orbović, SSSS

Poslanički klub

1. To će 29. februara odlučiti Veće sindikata dvotrećinskom većinom. Sigurno je da nećemo samo podržati neku opciju, već ako budemo učestvovali bićemo na izbornoj listi. Imali smo dva sastanka sa SNS-om, tokom ove nedelje ćemo ponovo sesti sa DS-om, a očekujem razgovor i sa SPS-om. Dosta smo bliski sa SDP-om, pogotovo sa predsednikom Ljajićem, koji se pokazao kao socijalno odgovoran ministar. Moguće je da se sindikati u poslednji čas ujedine i da izađemo svi zajedno kao jedna lista.
2. Kontrolu vlasti, zagarantovanost prava zaposlenih, da ne bude otpuštanja i otvaranje novih radnih mesta. Da bismo mogli da ostvarimo obećano, tražimo poslanički klub, kao i odbornička mesta u svim lokalnim i pokrajinskoj skupštini.
3. Imamo izuzetnu infrastrukturu i puno kadrova sa iskustvom u rukovođenju. Daćemo novu snagu programu te opcije i široku podršku jer imamo pola miliona članova.

Ranka Savić, ASNS

Može i ministarka

1. Razgovarali smo sa DS-om i LDP-om, nećemo kao Samostalni sindikat da pregovaramo sa svima. Pre nego što krajem meseca donesemo konačnu odluku, održaćemo još jedan sastanak sa demokratama, ali i sa SPS-om, jer postoji interesovanje članova koji pozitivno ocenjuju rad te stranke.
2. Naši zahtevi su obnova socijalnog dijaloga, jeftinija država i smanjenje broja ministarstava i agencija. Tražimo dva poslanička mesta i da se sporazum sa strankom potpiše i overi. To nije preterana moć već mogućnost da javnost u svakom trenutku čuje glas sindikata.
3. Dajemo određen broj glasova, a imamo 159.000 članova. Tu nema ljubavi već interesa. Ovi izbori su različiti u odnosu na ranije jer se radnik više ne vodi patriotskim već životnim potrebama. Ovaj put će glasati za sindikat. Zato uzimamo odgovornost da donosimo političke odluke, a ja sam već rekla da ne bih bežala ni od ministarske funkcije.

Ivica Cvetanović, KSS

Debatna stolica

1. Uskoro ćemo zakazati predsedništvo i odlučiti da li ćemo se i kako angažovati na izborima. Najverovatnije ćemo biti na nečijoj listi. Poslali smo svima svoju platformu i počeli razgovore sa najvećom strankom u vlasti, DS-om, ali nismo otvarali političku priču. Naš prvi izbor su partije leve opcije, tako da ćemo se sastati i sa SPS-om, a sešćemo i sa naprednjacima.
2. Legitiman socijalno-ekonomski savet na nivou države, za šta je potrebno da se uredi pitanje reprezentativnosti sindikata. Sindikat treba da bude kontrola vlasti i da učestvuje u kreiranju društveno-političkog života. Naš predlog je da dobijemo debatnu stolicu u skupštini sa koje bismo mogli da se obraćamo javnosti i strankama. Cilj mi je da nateram vladu da radi koliko i ja. Nema šanse da istovremeno budem ministar i predsednik sindikata.
3. Bolji rejting, jer Konfederaciji pripadaju sindikati brojnih velikih sistema, a imamo 185.000 članova.

Đukić Dejanović rekla je za Press da veruje da poslanici SPO-a neće okrnjiti parlamentarnu većinu jer bi Skupština trebalo da izglasa kadrovska rešenja u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, koja „nemaju veze s dnevnom politikom".
Ona je, ipak, napomenula da zbog neizvesnog stava SPO-a još nije zakazala dan za glasanje, već će to učiniti tek kada bude sigurna da je obezbeđena parlamentarna većina.

U blizini beogradskih bolnica cveta novi biznis, iznajmljivanje stanova na po jedan dan bolesnicima i njihovoj rodbini koje je muka naterala da dođu u prestonicu. Ovaj nelegalni biznis gazde naplaćuju od 20 do čak 50 evra po danu.
Upućeni u ovaj „posao" tvrde da potražnja za stanovima i apartmanima raste i da ima sve više stanodavaca u okolini zdravstvenih ustanova. U to su se uverili i novinari Pressa koji su nedavno obišli nekoliko beogradskih bolnica. Autobuska stajališta, semafore i bandere u okolini Vojnomedicinske akademije, Ortopedske bolnice „Banjica", Instituta za majku i dete i Dečje klinike u Tiršovoj preplavili su oglasi o iznajmljivanju stanova na dan, pa čak i na nekoliko sati.

Ovo nije hotel

U ponudi su uglavnom garsonjere i dvosobni stanovi, koji se mogu iznajmiti za 15 do 50 evra na dan. Vlasnik apartmana i stanova u Borskoj ulici, čiji su oglasi preplavili okolinu VMA, objasnio nam je da trenutno nema slobodnih soba.
- Cena dvokrevetnog apartmana sa kuhinjom je 2.000 dinara na dan, a četvorokrevetnog 4.500 dinara. Ako želite da pogledate, možete da dođete od 12 do 15 sati, a zgrada se nalazi u blizini VMA - ljubazno nam je objasnio vlasnik apartmana u Borskoj ulici.
Međutim, posle pitanja ko su gosti njegovog objekta i da li možemo da dobijemo račun, već je bio rezervisan.
- Moji gosti su uglavnom bolesnici i njihovi rođaci sa VMA i Banjice. Ovo nije hotel već stan i račun se ne izdaje. Ako hoćete račun, idite u hotel, pa ćete videti koliko to košta - odgovorio nam je vlasnik.
Da je ovaj biznis dobro organizovan uverili smo se na portirnici VMA, gde su nam ljudi iz obezbeđenja objasnili gde se sve nalaze stanovi za izdavanje. Brzo smo ih pronašli i porazgovarali sa komšijama u blizini.

Strogo kazniti

- Vidite da je komšija počeo da gradi i drugu kuću. I ja razmišljam da deo stana izdajem pacijentima sa VMA - kaže jedan od komšija koji nije želeo da se predstavi.
A u Vojvode Stepe garsonjere se izdaju za 20 evra dnevno.
- Dvokrevetni apartman je 25 evra, a ako ostajete duže, možemo da se dogovorimo. Moji klijenti su uglavnom pacijenti sa Banjice, nije daleko, a cena taksija vam je oko 350 dinara - objasnila nam je Jelena, vlasnica stana.
Zorica Marković iz organizacije „Zdravoskop" kaže da država ne razmišlja o deci koja su teško bolesna i u čijem je lečenju važno prisustvo roditelja.
- U ovoj državi tuđa nesreća i bolest postali su najveći biznis. Da nije tako, verovatno bi se izgradila još jedna „Roditeljska kuća". Ako je i rentiranje stanova za bolesne postalo biznis, onda je u državi sve bolesno - smatra Zorica Marković.
Ivana Vučelić iz Turističke organizacije Beograda smatra da bi ovakvo izdavanje stanova trebalo da se sankcioniše.
- U našoj ponudi imamo oko 100 stanova koji se izdaju na dan. To su sve legalni objekti. Nemamo stanove za izdavanje u blizini bolnica, pa su to verovatno neprijavljeni stanodavci. Od njih ni grad ni država nemaju korist i trebalo bi da budu sankcionisani. U ovoj oblasti bi morala da bude mnogo bolja kontrola - kaže Ivana Vučelić.

Na aukciji mogu da se nadmeću svi koji su se prijavili putem veb adrese aukcija.deltaholding.rs. Učesnici nadmetanja mogu postati vlasnici 11 jedinstvenih predmeta poznatih ličnosti, naših savremenika i znamenitih ljudi iz dalje ili bliže istorije, iz zemlje i sveta. Za svaki predmet početna cena iznosiće 500 evra.
Sav prikupljen novac namenjen je školi „Anton Skala", koju pohađa 135 učenika i koja ima cilj da deci sa smetnjama u razvoju pomogne da se bolje socijalizuju i integrišu u širu društvenu zajednicu. Ova obrazovna ustanova se uz svoje redovne obaveze na edukaciji đaka bori i sa neodgovarajućim uslovima smeštaja mališana i problemom njihovog prevoza od kuće do škole. Veliki problem u održavanju nastave predstavljaju dotrajala školska zgrada ugrožena vlagom, skučen prostor sa samo nekoliko učionica i prostorije koje nisu prilagođene nastavi jer datiraju iz prve polovine prošlog veka.

Predrag Milosavljević (35), zvani Pecko, koji je oslobođen odgovornosti za ubistvo Jovice Ćirića (48), zvanog Joca Pedala, tražio je posle presude da preuzme polovinu zatvorske kazne svog brata blizanca Nenada, zvanog Necko, osuđenog na tri godine za taj zločin.
Veštaci su na suđenju tvrdili da su Predrag i Nenad „jedna duša u dva tela" i da su usmrtili Ćirića jer su kao jednojajčani blizanci, više nego uobičajeno, osećali strah jedan za drugog.

Medicinski fenomeni

Ubistvo se dogodilo 4. februara 2006. godine oko 1.30 sati u kafiću „Zez" u Obrenovcu. Tokom suđenja je utvrđeno da je Ćirić pre kobnog događaja pijan otišao do svoje kuće i doneo pištolj. Kada se vratio, bez povoda je prišao stolu za kojim su sedeli blizanci i uperio oružje Nenadu u glavu. Predrag ga je instinktivno uhvatio za ruku, pokušavajući da odbrani brata. Tada su sva trojica počela da se otimaju oko pištolja, koji je opalio i ubio Ćirića.
Advokat Miroslav Todorović Šera kaže da su veštaci utvrdili da je blizancima u trenutku ubistva bila privremeno isključena uračunljivost i predložili sudu da ih oslobodi odgovornosti.
- Veštaci su utvrdili da su blizanci medicinski fenomen. Za njih je karakterističan takozvani dijadni odnos, što drugim rečima znači da su jedna duša u dva tela! U kritičnom trenutku su reagovali refleksno, a ne voljno. Događaj u kafani je kod obojice izazvao preveliki strah, koji se prema kliničkim merilima smatra jakom razdraženošću, zbog čega nisu mogli da kontrolišu postupke - kaže njihov branilac Todorović.
U nalazu veštaka navodi se da su blizanci biološki neverovatno međusobno vezani i da ne bi mogli da prežive kada bi se jednom od njih nešto dogodilo!
- Psihijatri su utvrdili da blizanci osećaju duplirani strah. Tačnije da svaki od njih oseća veći strah za brata nego za sebe! Prvi nalaz su uradili lekari Instituta za sudsku medicinu u Beogradu, dok su njihove kolege iz Novog Sada dale identično mišljenje kada je sud zatražio superveštačenje - objašnjava advokat.
Todorović smatra da je u ovom slučaju reč o nužnoj odbrani i da je trebalo da oba brata budu oslobođena.
- Ovaj slučaj je školski primer nužne odbrane, jer je pokojnik isprovocirao ceo događaj. Očekujem da će Apelacioni sud prihvatiti stanovište odbrane da je reč o nužnoj odbrani i da će osloboditi i drugog brata. Interesantno je da su blizanci i prilikom izricanja presude imali identične reakcije! Obojica su pitala sudiju da li mogu da podele izrečenu kaznu, što je naravno neizvodljivo - navodi Todorović.

Ogorčena supruga

Izjava veštaka „da su blizanci jedna duša u dva tela" isprovocirala je tužioca, koji je ironično pitao psihijatra: „Kada jedan od njih ima seksualni odnos, šta radi onaj drugi u tom trenutku?!" Međutim, sudija je odbio ovo pitanje i nije dozvolio veštaku da odgovori.
Spomenka Ćirić, supruga ubijenog Jovice Ćirića, rekla je neposredno posle događaja da će iskoristiti sva zakonska sredstva i da će se žaliti na svaku sudsku odluku, sve dok blizanci ne dobiju zaslužene kazne. Ona je tada u izjavi za Press navela da su blizanci ubili njenog muža navodno zbog reketa.
- Kod Jovice nije nađen koverat sa dnevnim pazarom iz kladionice, koji mu je kobne večeri predala radnica. Meni je policija vratila novčanik i novac pronađen u njegovim džepovima, ali koverte nije bilo - rekla je Spomenka Ćirić.

Kako Press saznaje, raskomadani leš nesrećnog muškarca juče su pronašli radnici Pogrebnih usluga dok su čistili sneg.
Policija je prilikom uviđaja u njegovoj garderobi pronašla oproštajno pismo, u kome je napisao da je odlučio da se ubije zbog nagomilanih dugova koje ne može da vrati.
Nesreća se dogodila na parceli broj 58 na Novom groblju u Beogradu. Telo su pronašli radnici koji su juče bili zaduženi za čišćenje snega sa grobnih parcela. Oni su odmah pozvali policiju, koja je identifikovala žrtvu i obavestila njegovu porodicu.
- Pored tela koje je bilo prekriveno debelim slojem snega, nađen je pištolj iz koga je čovek pucao sebi u glavu. Prizor je bio jeziv jer su psi lutalice unakazili telo. Posle obdukcije će biti poznato tačno vreme smrti. Pretpostavlja se da se ubio pre snežnog nevremena, jer do tada na ovom delu groblja nije primećeno ništa sumnjivo. Nije poznato zašto je samoubistvo izvršio baš na parceli 58 i da li je tu možda sahranjen neko od članova njegove porodice - navodi izvor blizak istrazi.
Porodica P. B. je pre nekoliko dana prijavila njegov nestanak beogradskoj policiji. Posle provere je utvrđeno da on nema dosije i da nikada nije bio u sukobu sa zakonom. 

Gavrićeva odbrana najavljuje moguć nastavak „pravne borbe" pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Ustavnu žalbu njegovi branioci uložili su tvrdeći da je sud primenio zakon koji nije smeo da primeni prilikom izricanja kazne od 35 godina zatvora.
Gavrićev advokat Veljko Delibašić rekao je da će, posle konsultacija sa klijentom, odlučiti da li će uložiti predstavku Evropskom sudu u Strazburu. Delibašić je potvrdio da je u kontaktu s Gavrićem, koji je u ekstradicionom pritvoru u Južnoafričkoj Republici.
Gavrić je u Okružnom sudu u Beogradu osuđen u septembru 2006. na 30 godina zatvora kao neposredni izvršilac ubistva Ražnatovića u hotelu „Interkontinental" u Beogradu. Iako je u sud dolazio sve do kraja suđenja, na izricanju presude se nije pojavio. Vrhovni sud Srbije u žalbenom postupku povećao je Gavriću kaznu za pet godina i pravosnažno ga osudio na 35 godina zatvora. Posle pet godina bekstva od srpskih pravosudnih organa, Gavrić je uhapšen u Belvilu u Južnoj Africi zbog trgovine drogom gde se skrivao pod lažnim identitetom. On je bio u bekstvu od septembra 2006. do hapšenja u Južnoafričkoj Republici u decembru 2011. godine.

Državni sekretar Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja Nemanja Komazec kaže za Press da se do sada ovom Vladinom programu priključilo osam banaka.
- Ugovori su potpisani sa Intezom, Komercijalnom bankom, Sosijete ženeral, Folks bankom, Unikredit, AIK, KBC i NLB bankom, a očekujemo i druge - naveo je Komazec.

Učešće pet odsto

Vlada Srbije usvojila je u januaru Uredbu o stambenom kreditiranju u 2012. godini, po kojoj će obavezno učešće za subvencionisane stambene kredite biti smanjeno na pet odsto. Uredbom je izbrisana i starosna granica od 45 godina za korisnike kredita, a povećan je i limit neto plate sa 120.000 na 150.000 dinara. Kamata na ove kredite u većini banaka koje su potpisale ugovore iznosi 4,5 odsto, plus šestomesečni euribor, koji je trenutno oko 1,5 odsto.
U Intezi objašnjavaju da će građani moći da uzmu kredit do 100.000 evra, uz maksimalan rok otplate do 30 godina.
- Korisnici kredita će poslednjih pet godina otplaćivati dotaciju države, a 25 godina pozajmicu banke. Obavezno učešće iznosi pet odsto, a visina kamatne stope je nepromenjena u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 4,5 odsto, plus euribor - naveli su u Intezi, gde prve zahteve za ove kredite očekuju narednih dana.
Unikredit banka već je počela da prima zahteve i dokumentaciju koja je neophodna za odobravanje pozajmica.
- Ukoliko sve bude išlo po planu, očekujemo da prvi krediti budu odobreni u narednih desetak dana - ističu u ovoj banci.
U Sosijete ženeral banci zainteresovani klijenti će ove nedelje moći da podnesu zahteve za subvencionisane stambene kredite, a detaljni uslovi oko odobravanja tih kredita biće uskoro poznati i u Hipo banci.

Sredstva do juna

Vlada Srbije za ovu namenu izdvojila je oko 1,2 milijarde dinara iz budžeta, a bankari procenjuju da će ta sredstva biti dovoljna za oko 1.400 kredita i da će taj novac potrajati do kraja juna. Polovina ovih sredstava izdvojena je za kupovinu stanova u naselju Stepa Stepanović na Voždovcu, koje gradi država.
Stručnjaci ocenjuju da je najveća dilema banaka koje se još nisu priključile programu da li će moći da finansiraju pozajmice po kamati od 4,5 odsto, zbog drugog talasa krize i otežanog pozajmljivanja novca iz inostranstva.
- Nikom nije u interesu da bude na nuli ili sa minusom u poslovanju - žale se bankari.