Besplatna Zabava

Posts Tagged ‘Vesti Dana’

U intervjuu za Press nedelje, načelnik Sektora MUP-a za vanredne situacije Predrag Marić izjavio je da se jedna osoba i dalje vodi kao nestala, kao i da će se u toku današnjeg dana, a najkasnije u ponedeljak ujutro, znati da li je neophodno uvođenje vanredne situacije na teritoriji cele zemlje. Podsetimo, još ranije je vanredna situacija uvedena u 29 opština, a na terenu se nalazi više od 1.500 spasilaca i vatrogasaca, koji pokušavaju da se izbore sa najvećom mećavom koja je pogodila našu zemlju u poslednje tri decenije.
- Trenutno je oko 60.000 ljudi odsečeno od sveta, to je ukupno oko 25.500 domaćinstava. U 29 opština proglašena je vanredna situacija, a još jedno lice je nastradalo u noći između petka i subote, na teritoriji opštine Lebane. Broj žrtava tako se popeo na sedam, s tim što se još jedna osoba vodi kao nestala.

Da li će biti proglašena vanredna situacija na teritoriji cele Srbije?
- To ćemo znati najkasnije u narednih 48 sati, kada vidimo efekte mera koje su već preduzete. Mislim na naftu koja je obezbeđena za mehanizaciju u najugroženijim mestima, kao i na novac koji je u petak legao na račun 15 opština u Srbiji. Taj novac je veoma važan zato što on obezbeđuje i angažovanje privatne mehanizacije.

Kako sada stvari stoje, da li će biti neophodno uvođenje restrikcija struje?
- Za sada nema najava da će biti restrikcija, ali znate i sami da je školama data preporuka da ne rade, bar u Beogradu, kako bi se prištedelo na struji. Dešava se da domaćinstva na jugu naše zemlje imaju povremene prekide u dovodu električne energije, ali to za sada nisu bili duži prekidi.

Da li bi se restrikcije odnosile i na stanovništvo ili samo na velike sisteme koji nisu neophodni u vanrednim situacijama?
- Ne može se od građana očekivati da štede struju dok se smrzavaju i dok je napolju vreme takvo kakvo jeste. Restrikcije bi se pre svega odnosile na velike sisteme, škole, fakultete, rasvetu u gradovima i slično, a ne na stanovništvo i domaćinstva.

Kako bi građani trebalo da se ponašaju dok se vremenske prilike ne poprave?
- U mestima koja su najteže pogođena nevremenom ljudi ne bi trebalo da izlaze iz kuće. Za sve što im je potrebno, bilo da se radi o lekarskoj pomoći, dostavi hrane ili lekova, treba da se obrate najbližoj vatrogasnoj jedinici, da pozovu broj 93 ili kontaktiraju lokalne štabove za vanredne situacije.

Koliko ljudi učestvuje u spasavanju i da li je njihov broj dovoljan?
- Angažovano je oko 1.500 spasilaca i vatrogasaca u najugroženijim opštinama, oko 550 mašina i oko 1.200 ljudi koji rade u javnim komunalnim preduzećima.

Društvena mreža Tviter postala je poprište predizborne kampanje. Srpski političari mnogo su opušteniji i iskreniji u komunikaciji preko interneta nego u izjavama za medije, sve u nadi da će tako skupiti dodatne političke poene.
Tako smo na Tviteru dobili priznanje Mlađana Dinkića da je „ispao majmun", videli koje su omiljene narodne umotvorine Milutina Mrkonjića i saznali da je Ivica Dačić oprostio Draganu Šutanovcu što ga je tukao.

I Crkva na tapetu

Upravo je ministar odbrane poslednji u nizu političara koji su na Tviteru napisali nešto što nikad pre javno nisu otkrili. Naime, braneći novog načelnika Generalštaba VS Ljubišu Dikovića od optužbi Fonda za humanitarno pravo Šutanovac je na svom nalogu ostavio poruku: „Inače, mene su hapsili kada je Milošević bio na vlasti, a vas?!", a na komentar jednog od tviteraša: „Ali Dačić vam je očigledno oprostio što vas je tukao...", aludirajući očigledno na koaliciju socijalista i demokrata, potpredsednik DS-a je odgovorio: „Eto, Dačić jeste, a neki koje sam branio nisu! Tako je to."
Ministar infrastrukture Mrkonjić, iako je na Tviter stigao „posle roka", najpopularniji je socijalista na toj mreži, a vrtoglavi porast pratilaca, osim redovnom dopisivanju sa pevačem Vladom Georgievim i voditeljem Ivanom Ivanovićem, „duguje" i lascivnim porukama. Ministar ih je nakon oštrih reakcija javnosti obrisao i krenuo sa kulturnijom komunikacijom.
Burnu reakciju je izazvala i poruka člana Glavnog odbora SPS-a Borisa Milićevića.
- Obezbeđenje Irineja, Irineja i homopedofila Pahomija nisu dali izraelskom ambasadoru da prisustvuje obeležavanju racije. Goreće u paklu - napisao je Milićević. Usledile su optužbe da je protiv SPC, spekulisalo se da je bio na ribanju kod stranačkog šefa Dačića, ali se pravdao da je mislio na obezbeđenje crkvenih velikodostojnika, a ne na patrijarha.
Lider LSV-a Nenad Čanak je na svom nalogu pokrenuo inicijativu za promenu Ustava, sa ciljem da se Kragujevac proglasi prestonicom Srbije, ali ipak najveće otkriće, kao i priznanje, na Tviteru je dao lider URS-a Dinkić, koji je objasnio šta se desilo sa pričom o besplatnim akcijama u vrednosti od 1.000 evra za svakog državljanina Srbije.
- Ispao sam majmun jer sam obećao nešto što na kraju uopšte nije zavisilo od mene - konstatovao je Dinkić, čiji URS-ovci najviše koriste Tviter za napade na Dačića.

Ratoborni ligaši

Među „najratobornijim" političarima na Tviteru je poslanica LSV-a Aleksandra Jerkov, koja se, braneći svoje stavove, dosad oštro sukobila sa bivšom gradonačelnicom Novog Sada Majom Gojković i Dinkićem.
Programski direktor Cesida Đorđe Vuković smatra da Tviter ima značajnu ulogu u predizbornim aktivnostima političara, ali ističe da u formiranju političkih stavova birača ima manje uticaja od štampanih i elektronskih medija.
- Po društvenim mrežama se kreću dobro informisani ljudi na čije mišljenje je teže uticati u odnosu na opštu populaciju, koja kod nas više prati klasične medije - kaže on.
Psiholog Žarko Trebješanin ističe da političari tek otkrivaju Tviter i da možemo očekivati još više zanimljivih poruka.
- Tu se okuplja populacija mlađih, obrazovanijih i urbanijih ljudi i političari vide da je tu zastupljen opušteniji način komuniciranja, pa se ubrzo i sami tome prilagode. Kako se bliže izbori, tako će zbog kampanje sve masovnije koristiti društvene mreže - smatra Trebješanin.

Serija strašnih i potresnih događaja koji su obeležili proteklu nedelju neizbežno nameću pitanje da li se svi u Srbiji bave svojim poslom i zašto je zakonski sistem toliko šupalj da često štiti napadače umesto žrtve i da u mnogobrojnim slučajevima ne predviđa nikakve kazne za maloletnike.
Zbog toga smo postali sredina u kojoj đak u Požarevcu siluje druga prolazi gotovo nekažnjeno, a žrtva sa njim nekoliko dana ide u isti razred?! Nasilni maloletnik u Beogradu mesecima bode nožem prolaznike i niko ne reaguje. Preduzetnik iz Kragujevca se ubio jer su sudski izvršitelji došli da mu plene kuću usred zime. Brutalna serija bez kraja...

Moglo je drugačije

A moglo je da bude drugačije:
1. U poslednjem primeru, život je mogao biti sačuvan samo da je poštovana Evropska konvencija prema kojoj je zabranjeno izbacivati ljude na ulicu tokom zime i u debelom minusu. Milan bi danas bio živ.
2. Da su na vreme preduzete mere protiv 14-godišnjeg dečaka iz Požarevca, za kojeg su svi znali da je problematičan, on ne bi silovao druga. Da ga baka nije ispisala iz škole, on bi i dalje sedeo u istom razredu sa žrtvom i ne bi snosio nikakve posledice sve dok se ne završi disciplinski postupak.
3. D. J. (13), štićenik Prihvatilišta za decu i omladinu na Voždovcu, nožem je nasrtao i povređivao prolaznike i ima teške psihičke probleme. On je za sada samo privremeno smešten u Institut za mentalno zdravlje u Palmotićevoj, gde će biti pod strogim medicinskim nadzorom. A gde će posle biti smešten niko ne zna, jer u Srbiji ne postoji ustanova koja brine o socijalno ugroženoj deci sa ovakvim poremećajima.
Stručnjaci sa kojima smo razgovarali o ovim problemima strahuju da će, ako se nešto hitno ne preduzme, tragičnih događaja biti sve više. Oni kažu da osim zakona koje smo prepisali od razvijenih zemalja, iako nisu primenjivi na našu realnost, najveći problem predstavlja devalviran sistem vrednosti.
Goran Petronijević, advokat i bivši sudija, kaže da je problem što se država ne bavi prevencijom i da to podrazumeva ne samo prevenciju prema ljudima, već i prema porodicama.
- Bojim se da će biti mnogo gore i da će se dešavati i mnogo strašnije stvari. Imamo nedostatak socijalnog staranja prema kategorijama stanovništva kao što su maloletnici ili samohrane majke. Nesrećnik koji se ubio je posledica neadekvatnih zakonskih promena. A ovde se niko ne bavi ni pojedinačnim slučajevima, ni porodicom, ni školom, ni socijalnom sredinom u kojoj deca odrastaju, ni decom koja nemaju mleko, ni ljudima koji gladuju... Trebalo bi razmišljati o nekim vrstama preventive - objašnjava Petronijević.
Psiholog Aleksandra Janković, povodom slučaja zlostavljanja u Požarevcu, kaže da se na tom primeru vidi kako su zakonska rešenja u oblasti obrazovanja u Srbiji dovedena do apsurda i da su u nekim oblastima gotovo neprimenjiva. Prema njenom mišljenju, procedure nisu prilagođena uslovima u Srbiji, pa je ne čudi što se dešavaju ovakvi propusti.
- Zakoni koji se donose u oblasti obrazovanja neprimenjivi su kod nas jer su uglavnom prepisani iz regulative zemalja EU. Tamo su uslovi obrazovanja i vaspitanja zasnovani na drugim principima. Naši profesori, psiholozi i pedagozi dobro znaju šta je za naše obrazovanje dobro, ali niko ih, nažalost, ne konsultuje - kaže ona.

Biće još gore

Sociolog Zoran Stojiljković smatra da su svi ovi „incidenti" neka vrsta indirektnih dokaza, u kojoj meri su vrednosti i edukativna moć institucija obrazovanja i porodice doživeli poraz unutar dugotrajne i frustrirajuće krize. Dok se ne promeni klima, ne možemo očekivati da se promene društvene vrednosti.
- Ljude će šokirati sve gore stvari, a to što učenici maltretiraju jedni druge ili što roditelji neće ili nemaju kapacitet da preuzmu brigu o sopstvenoj deci biće proglašeno relativno normalnim ili očekivanim ponašanjem. A okvir u kojem se sve to dešava je okvir dugotrajne krize, anomije i sukoba vrednosti, besperspektivnosti i beznađa koje se širi. Ukoliko ne budemo reagovali i počeli fokusirano da posmatramo mlade generacije još od primarne socijalizacije, onda će društvo imati ogromne probleme - zaključuje Stojiljković.

Aldin Ahmetović (11) iz Gostuna spasao je 14 ljudi iz snežne lavine koja je zatrpala nekoliko automobila i kombija na putu Brodarevo - Bijelo Polje.
Prava drama nastala je kada se  lavina obrušila na nekoliko mesta i blokirala put, a u snežnoj mećavi ostali su zarobljeni putnici. Zahvaljujući Aldinu, koji je video obrušavanje snega i pozvao pomoć, spasioci su brzo stigli pa je izbegnuta velika tragedija.

Zatrpani autombili i kombi

Dopisnik Pressa zatekao se preksinoć na licu mesta u Ramovića luci kod Brodareva, u kanjonu Lima. Nekoliko tona snega, peska i kamenja zatrpali su dva kombija, tri automobila i jedan kamion. Sve se desilo na najnepristupačnijem delu puta, nedaleko od graničnog prelaza Gostun između Srbije i Crne Gore.
Nesreću je prvi video dečak jer se sve desilo u blizini njegove kuće. Aldin je obavestio svog učitelja Amela Kurnegovića, a ovaj policiju. I zahvaljujući ovom detetu koje je hitro reagovalo - izbegnuta je velika tragedija. Mali Aldin i njegov učitelj Amel su ne čekajući spasioce prvi odjurili da pomognu ljudima iz zatrpanih automobila.
- Dečak i njegov učitelj su prvi dotrčali na mesto nesreće. Uspaničeni putnici, koji su ostali zarobljeni ispod lavine, iznenadili su se kada su videli dečaka. Iako je vladala prava mećava i bilo izuzetno hladno, mališan je pokušavao da im pomogne. Mali Aldin je pravi heroj. Na sreću, ubrzo su stigli spasioci i drama je srećno završena - pričaju meštani.
Ljudi iz automobila su bili preplašeni, nisu u prvi mah znali šta se dešava, ali su ipak sačuvali prisebnost i bili spaseni iz zatrpanih vozila. Bio je to jedan kombi iz Rume sa osam putnika, drugi kombi je bio iz Crne Gore koji se vraćao iz Poljske, a kamion i automobili su imali crnogorske tablice.
- Srećom, na ovom možda najopasnijem delu magistralnog puta u celom regionu, u mrkloj noći i pri snežnoj oluji, izbegnuta je velika tragedija. Ovde su snežni smetovi i preko tri metra, a uz sneg, obrušavaju se i zemlja i kamenje. Stigli smo na vreme, pozvali policiju i spasilačke ekipe Sektora za vanredne situacije iz Prijepolja, koji su pomoću buldožera brzo doprli do zavejanih vozila - ispričao je Amel Kurbegović, učitelj iz Gostuna.
Snežna oluja blokirala je celu Srbiju, a u 29 opština proglašeno je vanredno stanje. Mnogi putevi su i dalje neprohodni, te u čišćenju snega pomaže i više od 400 vojnika. Nevreme zadaje velike probleme u snabdevanju energentima, naročito na površinskim kopovima u Kolubari.  Meteorolozi su za naredne dane najavili nove padavine.
Snežne padavine i niske temperature stvaraju velike probleme na Pešterskoj visoravni gde već 30 dana vlada nezapamćena hladnoća.
- Na Pešteru i u Polimlju sneg i nezapamćeno nevreme potpuno su paralisali život, a stariji i teško oboleli u odsečenim planinskim zabitima i selima upućuju vapaje da im se pomogne. Ljudi u ovdašnjim lokalnim samoupravama neprekidno dežuraju, a telefoni su se usijali od poziva za pomoć - kaže Muriz Turković, predsednik opštine Sjenica.
Tokom prošle noći na Pešteru je palo još oko metar novog snega i sve ono što je očišćeno sa puteva u ovom kraju, juče je ponovo bilo zavejano, pa se nastavlja natčovečanska borba sa nevremenom. Prema rečima Turkovića, na Pešteru je zavejano blizu četiri hiljade ljudi u desetak sela, koja su odsečena od sveta preko 20 dana. U opštini Nova Varoš na planini Zlatar zavejano je nekoliko sela, do kojih već danima ne mogu da dopru mašine za čišćenje snega. I u susednim opštinama Prijepolje i Priboj, gde je kao i u Sjenici i Novoj Varoši proglašeno vanredno stanje, problem predstavljaju zavejana sela na Jadovniku i Jabuci kod Prijepolja i Javorju kod Priboja.
Energetska situacija u zemlji je stabilna, ali veliki sneg i hladnoće ugrožavaju Rudarski basen Kolubara.
- Poslednjih dana Kolubara radi u teškim uslovima zbog hladnoće i snežnih padavina, koje su izazvale smanjenje transporta uglja za termoelektrane sa 100.000 tona na oko 70.000 tona na dan - izjavio je direktor tog preduzeća Nebojša Ćeran.
Direktor Ćeran je poručio da i pored toga očekuje da snabdevanje ugljem bude nesmetano, iako je hladnoća izazvala usporavanje radnih procesa u Kolubari.

„Kolubara" punom parom

Ćeran je istakao da Elektroprivreda Srbije (EPS), u čijem je sastavu Rudarski basen Kolubara, funkcioniše uz maksimalne kapacitete.
- Zaposleni u Kolubari rade u ekstremno teškim uslovima, na jutarnjim temperaturama od oko minus 20 stepeni Celzijusa, ali uprkos tome do sada nismo imali većih zastoja - istakao je Ćeran i izrazio uverenje da će rudari, inženjeri i menadžment Kolubare učiniti sve da ne dođe do zastoja. Zbog nevremena je došlo do usporavanja rada, kako na samom sistemu, tako i u železničkom transportu, i isporuka uglja termoelektranama proteklih dana, uz niske temperature, iznosi oko 70.000 do 80.000 tona dnevno.
- U velikoj akciji Ministarstva odbrane i vojske, u čišćenju snega učestvuje oko 400 pripadnika vojske sa 34 inženjerijske mašine - izjavio je načelnik Uprave Ministarstva odbrane za odnose s javnošću Milivoje Pajović.
- Pripadnici vojske su angažovani na otklanjanju posledica elementarnih nepogoda usled velikih snežnih padavina - rekao je Pajović, istakavši da će Vojska Srbije svojom mehanizacijom pomagati građanima u čišćenju snega sve dok to bude potrebno.

- Sve što se dogovore Albanci na Kosovu i Srbi u Beogradu, može biti implementirano samo ako na to pristanu velike sile - rekao je za Al Džaziru.
Predsednik Srbije je objasnio da njegov plan podrazumeva uviđanje realnosti i poziv za pronalaženje rešenja, najpre jer je „podela Kosova nemoguća pošto je ne žele velike sile", a s druge strane na severu Kosova očigledno postoji problem koji ni Priština ni međunarodna zajednica ne mogu da reše.

Mnogo zanimljivih rešenja

Tadić je rekao da za Kosovo postoje mnoga rešenja koja su zanimljiva, poput Severne Irske, Južnog Tirola, Olandskih ostrva, i da od svih tih rešenja treba uzeti ono što je korisno, ali da mora biti pronađeno jedno rešenje koje može da se primeni za sever Kosova.
Na pitanje da li će pristati na ukidanje onoga što zapadne zemlje zovu paralelnim institucijama na severu Kosova, ukoliko to bude i zvaničan uslov za napredak na evropskom putu, Tadić je odgovorio: „Naravno da ne". On je istakao da je poslednjih godina definisana politika koja ima „središnju komponentu", jer nije ni ekstremna u smislu da negira sve što hoće kosovski Albanci, niti govori da treba završiti sa Kosovom odmah i „krenuti u svetlu budućnost", ističući da i takva politika ima „sistemsku grešku".
- Ne možemo živeti u zaleđenom konfliktu, jer će taj zaleđeni konflikt pre ili kasnije eskalirati i ponovo će neki ljudi gubiti živote na nekim barikadama ili ko zna gde, kao što ne možemo živeti ni u ovakvom trenutku u kome konflikt na niskom intenzitetu postoji, već moramo pronaći rešenje - istakao je.

Pronaći praktična rešenja

On je kazao da „treba pogledati realnost da bismo pronašli praktična rešenja" i da građani moraju da shvate da stvari „ne mogu preko noći da se reše".
Tadić je istakao da su se od prošlog sastanka lidera Srbije, BiH i Hrvatske stvari promenile samo nabolje, ističući da „bez BiH, Srbije i Hrvatske nema stabilnosti na Balkanu".
Povodom najava Zagreba i Sarajeva da verovatno neće podržati kandidaturu šefa diplomatije Vuka Jeremića za predsedavajućeg Generalne skupštine UN, Tadić je kazao da na takav stav „Srbija ne gleda sa odobravanjem", ističući da bi „bilo poželjno da imamo što više zajedničkih regionalnih inicijativa".

- Ponekad mi se čini da onima koji posreduju između Srba i Albanaca ne odgovara da se situacija reši, jer se onda njima završava mandat. Mislim da treba naći neko rešenje koje odgovara i jednoj i drugoj strani i što pre završiti pitanje Kosova i Metohije, zato što predstavlja „kost u grlu" i kočnicu za bilo kakav drugi proces koji se vodi i alibi da se kaže da Srbija nije uradila dovoljno - izjavio je Dačić.
Prema njegovim rečima, Srbija je uradila sve što je od nje zahtevano da dobije status kandidata, ali nijednoj drugoj zemlji u ovoj fazi nisu postavljani takvi uslovi kao što je pitanje Kosova.
Tokom posete SAD Dačić je razgovarao sa šefom DEA Tomasom Hariganom o uspešnoj saradnji MUP-a, policije i bezbednosnih struktura. On je dodao da je saradnja sa FBI i DEA na veoma visokom nivou i da će biti nastavljena i tokom ove godine. Istakao je da tim povodom očekuje da direktorka DEA i njen prvi saradnik Harigan posete Beograd u nekoliko narednih meseci kako bi se dao „dupli pečat" saradnji.

Građani koji posete sajt eUprave (www.euprava.gov.rs) najviše se interesuju kako putem interneta mogu da zakažu termin za vađenje dokumenata.
Prema rečima Jasne Matić, državne sekretarke za digitalnu agendu, ljudi najviše zakazuju termine za dokumente za koje inače treba izgubiti najviše vremena i živaca - za dobijanje novih pasoša i ličnih karti, i za izvod iz matične knjige rođenih.

Zakazati malo ranije

- Radimo na tome da uskoro omogućimo građanima izdavanje saobraćajnih dozvola, a pokušavamo da ostvarimo saradnju sa geodetskim zavodom, kako bi i njihove usluge bile dostupnije zainteresovanima - kaže Jasna Matić za Press nedelje.
Matićeva podseća da sve državne službe koje su zainteresovane da postave svoju uslugu na internet mogu to da učine lako na portalu eUprave. Naša sagovornica tvrdi da je i u ostalim opštinama Srbije zakazivanje za dokumenta preko mreže prilično razvijeno, a posebno u Ljigu i Loznici.
Građani koji žele da isprobaju kako funkcioniše zakazivanje termina za vađenje dokumenata, na stranici eUprave treba da se registruju tako što će ostaviti lične podatke (ime, prezime, telefon, poštanski broj itd.), a zatim popunjavaju obrazac sa zahtevom za prijem u policiji.
Na sajtu upozoravaju da bi zahtev za zakazivanje termina trebalo obaviti 14 dana unapred, jer postoji mnogo više zahteva nego što ima zaposlenih koji mogu da ih obrade. Ukoliko je zakazivanje uspešno obavljeno, potvrda stiže na elektronsku adresu.

Umreženi Beograd

Termin za podnošenje zahteva za ličnu kartu i pasoš može se rezervisati u Novom Sadu, Pančevu, Nišu, Smederevu, Smederevskoj Palanci, Velikoj Plani, Valjevu, Kragujevcu, Vršcu, Kovinu, Kovačici, Beloj Crkvi, Alibunaru, Opovu i Plandištu.
Što se Beograda tiče, sledeće opštine pružaju mogućnost za internet zakazivanje: Čukarica, Novi Beograd, Zemun, Zvezdara, Palilula, Stari grad, Voždovac, Vračar, Rakovica i Savski venac. U Beogradu svaka opština odavno ima mrežni sistem za naručivanje dokumenata.
Pored vađenja pasoša i lične karte, preko interneta je moguće naručiti oko 30 dokumenata, kao što su potvrde o prebivalištu, potvrde da građani nisu osuđivani ili da su nezaposleni po evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

Što je možda i razumljivo, jer sneg i „celzijuski" minus dođu i prođu, dok stav predsednika „cenzusoidnog" - da je Republika Srpska genocidna tvorevina - kao konstantna elementarna nepogoda kruži regionom koji se nekad zvao SFRJ.
Osim što je očigledno da bi Čeda dobio više glasova kao kandidat za bošnjačkog člana predsedništva BiH nego što će moći na izborima u Srbiji (kako napisa jedan sarajevski kolumnista: „Velika hvala i Anđelini Džoli i Čedomiru Jovanoviću, ali zar mi nemamo snage i nekoga ko će intelektualno braniti Bosnu"), zaključak cele ujdurme oko njegovog duela sa Dodikom je da se mnogi u regionu održavaju u političkom životu zahvaljujući potpuno nepotrebnom prizivanju prošlosti.
Dok je sa sastanka trilaterale na Jahorini u srpskim medijima izveštavano o porukama dobrosusedske saradnje i zajedničkim planovima, sarajevski „Dnevni avaz" izveštava da sastanak nije uspeo - jer, prema njima, Tadić nije hteo da prizna da je RS genocidna tvorevina.
Jasno da bošnjački političari svesni da žive u državi gde je nemoguće napraviti vladu više od godinu dana, pa nemaju zašta drugo da se „uhvate". A i Čedi dobro dođe malo tematske promocije na račun ratova. Ali Rat u BiH je, koliko god to teško padalo onima koji su profitirali na temi devedesetih, već uveliko tema istoričara, a ne političara. Ali zanimljivo je da se ova istorijska tema stalno vraća upravo od onih koji su govorili da Srbi ne smeju da budu toliko opterećeni istorijom.
Teza o „genocidnosti RS" zbog zločina u Srebrenici mogla bi da bude održiva u slučaju da Čeda i jarani dokažu da RS ne bi postojala, da nije bilo zločina u Srebrenici. A ne samo da je proglašena pre početka rata, nego je i plan o podeli BiH na dva entiteta Kontakt grupa osmislila pre Srebrenice. Srpska nije pitanje odbrane zločina, nego pitanje ljudi koji tamo žive, i koji ne žele da žive u BiH kakvu su je zamislili u Sarajevu.
I ako se u Srbiji kritika Nikolaidisa i svaka pozitivna izjava prema RS tumače kao mešanje u unutrašnje odnose Crne Gore i BiH, šta je onda tumačenje Čedomira Jovanovića da je gednocidna tvorevina jedan deo međunarodno priznate BiH? I da li bi to ponovio ako dođe na neku državnu funkciju, imajući u vidu da sa tim „genocidnim delom" Srbija ima sporazum o specijalnim vezama, koji nije nacrtan u Beogradu nego u Dejtonu?

Glavni grad, koji je već 48 sati pod snežnom blokadom, juče je čistilo više od 4.000 ljudi pomoću 350 kamiona i ostalih mašina. U pomoć su takođe pritekli pripadnici Vojske Srbije, policije, vatrogasaca i ostalih javnih preduzeća, ali su dobrovoljno učestvovali i građani.
Prema rečima Sanje Žugić, načelnika Uprave za vanredne situacije grada Beograda, situacija na ulicama tokom jučerašnjeg dana bila je znatno poboljšana u odnosu na petak.
- Grad je očišćen veoma brzo, s obzirom na količinu snega koja je pala i na temperaturu asfalta od minus 14 stepeni Celzijusa. Sve mere koje je Štab za vanredne situacije preduzeo prvog dana biće nastavljene, pa će tako aktivnosti biti usmerene na to da se grad što pre raščisti - izjavila je Žugićeva za Tanjug.

Čistili i dimničari

Sve ekipe Zimske službe „Beograd puta" bile su na ulicama, tako da su mostovi i sve glavne saobraćajnice i ulice prvog prioriteta u Beogradu bili prohodni, a semafori su celog dana bili isključeni kako bi se saobraćaj ubrzao. Bez problema funkcionisale su i sve važne službe, kao Hitna pomoć i javni prevoz, a aktivni su bili i komunalni policajci. Oni su pomagali starijim osobama da se jave lekaru ili odu do prodavnice.
U osposobljavanju normalnog funkcionisanja u gradu učestvovalo je i oko 1.800 građana koji su se prijavili za čišćenje snega, za šta će im biti uplaćene dnevnice preko omladinskih zadruga i agencija, kao i prošlih godina. Oni su se okupili juče u 7.30 sati ispred Skupštine grada Beograda da dobiju neophodnu opremu, a kako su nam rekli neki od njih, prijavili su se najviše zbog novčane naknade za koju su čuli da iznosi oko 1.600 dinara.
- Ovo mi je druga godina zaredom da čistim sneg. Prošle godine dnevnica je bila 1.600 dinara, a čuo sam da i ove godine daju isto toliko - rekao je za Press Žika (46), koji je sa dvadesetak svojih „kolega" čistio Nemanjinu ulicu, krećući se „naoružan" lopatom i zimskom garderobom od Glavne železničke stanice ka Slaviji. Kada samo ga pitali zašto se prijavio, rekao nam je:
- Pa zbog besparice! A nije ni teško. Zagrejemo se, radimo u grupi pa nije dosadno. Drago nam je kada vidimo da ljudi tamo gde mi prođemo lopatama, lakše hodaju - kaže Žika.
Nikola i Jovan prijavili su se zbog novca, ali i da malo pomognu da se Beograd očisti i da „prodiše".
- Najteže je bilo dok smo čekali da krenemo, ali sad kad smo pošli, može ovako dokle god! Valjda ćemo do šest završiti... A prijaviću se i sutra i prekosutra, sve dok može, da to iskoristim - kaže Nikola.
U velikoj akciji Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u čišćenju snega u Beogradu učestvovalo je skoro 300 pripadnika Garde i Komande za obuku, oslobađajući glavne saobraćaj.
Policija je bila angažovana u regulisanju saobraćaja, vatrogasci oko skidanja ledenica, a saobraćajna policija je preusmeravala kamione iz centralne gradske zone ka obilaznim putevima.
Iz Komunalnog preduzeća „Dimničar Beograd" skoro polovina zaposlenih pomagala je sugrađanima da očiste sneg.
I ekipe JKP „Zelenilo Beograd" čistile su snežne smetove sa staza, platoa, igrališta, stepeništa i trotoara, u parkovima i skverovima i oko njih. Od šest sati juče ujutru na terenu je angažovano 520 radnika, kao i neophodna mehanizacija.

Od nedelje produženi boravak za đake

Kako su rekli u Gradskoj upravi, od ponedeljka će u svim školama na teritoriji Beograda biti organizovan produženi boravak, čime će se umnogome olakšati dolazak po decu, ali i sam dečji boravak tokom nastave. Produženi školski boravak trajaće sve dok se stanje u gradu ne normalizuje.

Zainteresovani učesnici mogu to učiniti na web adresi http://aukcija.deltaholding.rs, popunjavanjem prijavnog formulara, a moći će da se nadmeću za 11 predmeta poznatih ličnosti iz zemlje i sveta.
Na aukciji će se, između ostalog, prodavati i reprodukcija uvodne reči kneza Pavla Karađorđevića, rehabilitovanog decembra 2011. godine odlukom Višeg suda u Beogradu. Uvodnu reč knez Pavle je napisao 1937. godine, povodom izdavanja prvog broja „Umetničkog pregleda".
Humanitarnom aukcijom koja će biti održana u hotelu „Kontinental", kompanija „Delta fondacija" pomaže Školi za osnovno i srednje obrazovanje dece sa invaliditetom „Anton Skala" u Staroj Pazovi. Veliki problem ove škole koju trenutno pohađa 135 učenika predstavlja dotrajala zgrada ugrožena vlagom, skučen prostor sa samo nekoliko učionica i prostorije koje datiraju iz prve polovine prošlog veka.