Besplatna Zabava

Posts Tagged ‘Vesti Dana’

Srpska javnost tako ima mogućnost da vidi kako izgleda unutrašnjost vile u Los Anđelesu jednog od najpopularnijih džet-set parova.

Kuća bivšeg plejmejkera kluba Sijena Montepaski i „anđela" „Viktorijas sikreta" je na prodaju i poznati par za nju traži dva miliona dolara. Vila od 1.700 kvadratnih metara prostire se na velikom placu, a sagrađena je 1957. godine. Ima tri velike spavaće sobe, ogromnu dnevnu sobu, kao i tri prostrana kupatila. Karakteriše je neobični stil koji je postignut upotrebnom drveta i kamena na podovima, drvenim tavanicama, kao i interesantnim mozaicima od keramike.

Pored ove vile, Jarić i Lima poseduju i penthaus na Menhetnu u kojem žive.

Merkelovoj se ljulja tlo pod nogama! Nakon izbora u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija (SRV), nemačka kancelarka Angela Merkel (58) dobila je „žestoku packu" i veliku konkurentkinju u liku Hanelore Kraft (51), dosadašnje ali i buduće premijerke najbogatije pokrajine u Nemačkoj.

Stranka Merkelove, Hrišćansko-demokratska unija (CDU), doživela je fijasko na nedeljnim izborima u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija. Njen CDU zabeležio je najgori rezultat u istoriji, osvojio je 26,3 odsto, dok je Socijaldemokratska partija (SPD) Kraftove osvojila 39,1 procenat.

Vratila samopouzdanje

Ishodi izbora u pokrajini koja ima najviše stanovnika u Nemačkoj (17,8 miliona) značajni su zbog toga što se rezultati često reflektuju i na savezni nivo. Praktično, ko pobedi u Severnoj Rajni-Vestfaliji, taj će ostvariti trijumf i na saveznim izborima.

Nemački mediji jednoglasni su u oceni da je Hanelore Kraft „rasturila" Merkelovu.

„Ona je ostvarila najveće dostignuće na kojem počiva jedna politička karijera - pokazala je da ume da pobedi na izborima. Jasno, ubedljivo, ispravno", ocenjuju analitičari.

Ovom pobedom Kraftova je svojoj stranci vratila samopouzdanje. Bez obzira na promene u svetu, na dužničku krizu, spasavanje evra, globalizaciju, tehničku revoluciju - na Rajni i u Rurskoj oblasti opet vlada SPD. Industrijsko jezgro stare Savezne Republike Nemačke bilo je socijaldemokratsko, jeste socijaldemokratsko i zauvek će takvo i ostati.

Kada je 2010. došla na vlast u toj pokrajini, Hanelore Kraft nasledila je dosta problema. A onda je na lokalnom učinila isto što i Merkelova na saveznom nivou - prilagodila je politiku realnosti, kao što kancelarka radi kada je reč o evrokrizi. Za to su potrebne sposobnost učenja - i smelost.

Ko je Hanelore Kraft? Po svom temperamentu Hanelore Kraft je Angela u crvenom. Diplomirani ekonomista, majka jednog sina, ona je samo nekoliko godina mlađa od Angele Merkel. Zastupa drugačije političke pozicije, pre svega kad je reč o finansijskom pitanju. Merkelova želi da iskoreni zaduživanje, a Kraftova smatra da dugovi nisu tako loši.

Drugi se svađaju

Pa ipak, ove dve žene imaju mnogo toga zajedničkog. Obe su harizmatične, ne uznemiravaju svoje birače, već pokušavaju da im uliju sigurnost u ova nesigurna vremena. Prepuštaju drugima da vode žestoke debate, ne ističući se previše, i tako stvaraju poverenje. Kao prva posledica loših izbornih rezultata usledila je ostavka Norberta Retgena na funkciju predsedavajućeg CDU u Severnoj Rajni-Vestfaliji. On je čak važio za jednog od mogućih naslednika Merkelove na čelu stranke, ali nakon ovog poraza njegova šanse za tako nešto su bitno smanjene. 

Alergija je bolest modernog doba, a statistike govore da svaka treĆa osoba pati od nekog njenog oblika. Kontakt sa alergenom kod većine dovodi do blagih reakcija, poput kijavice, curenja iz nosa ili osipa, ali među nama ima i onih čiji organizam reaguje burno. Za njih je svaki dan borba jer postoji opasnost da i najmanji dodir ili udah alergena dovede do ozbiljnog napada koji može imati i smrtni ishod. Jedna od njih je i Maja Jelić (16) iz Beograda.

Svakodnevno na oprezu

Za Majin slučaj lekari kažu da je specifičan, možda čak jedinstven u našoj zemlji, jer je ona osetljiva na alergene i iz hrane i vazduha. Alergična je na mleko, jaja, orahe, lešnike, kikiriki, citrusno voće, soju, ribu i zelje, ambroziju, polen trave, korena, drveća, grinje i kućnu prašinu. Zato nikada nije probala čokoladu, krem bananicu, plazmu, sladoled..., a u svojoj sobi ima samo sto, stolicu i krevet. Plišane igračke su zabranjene u domu porodice Jelić, kao i zavese, tepisi, staze, pa i knjige na policama...

Ipak, njena majka Jasna kaže da nije bilo teško urediti stan prema Majinim potrebama, već pomiriti se s činjenicom da će to breme nositi kroz život.

- S obzirom na to da smo svi u porodici otporni na alergene, čak i na ambroziju, za Majino stanje saznali smo tek kada je napunila deset meseci. Meni je prekipelo mleko, a ona je dobila napad od mirisa. Lekari su tada konstatovali da ima astmu, odnosno da je alergična na supstance u vazduhu kao i na mleko, a vremenom smo krenuli da otkrivamo i na šta sve još. To je bio najteži period našeg života. Gledali smo kako svaki dan ima napade, plikove, bila je mršava i bleda, sa podočnjacima. Kakvo je to detinjstvo kada može da se dogodi da joj je svaki zalogaj, udah - poslednji - priča Jasna Jelić o teškom periodu u kom su se borili za Majin život.

- Trebalo je dosta vremena i testova da otkrijemo na šta je sve alergična, pronađemo adekvatnu terapiju, ali i da okolina shvati i prihvati Maju. Jer alergija nije bolest već stanje organizma, pa je nismo čuvali pod staklenim zvonom, u četiri zida, već smo želeli da živi normalno. Slali smo je na rođendane, ekskurzije... iako je to u pojedinim trenucima dovelo njen život u opasnost. Jednom joj drug iz odeljenja nije poverovao da ne sme da pije čokoladno mleko, pa je bacio tetrapak i naglo zgazio tako da je čokoladno mleko poprskalo Maju po ruci. Istog sekunda plikovi su joj pokrili celu površinu ruke - priča Jasna.

Simpatično joj je to što je drugačija

Ipak, ova devojčica uprkos svom stanju uspeva da živi sasvim normalno. Njena mama kaže da je najbitnije to da je odgovorna i na alergiju ne gleda kao na teret već na nešto po čemu se razlikuje od drugih.

- Ponekad mi se čini kao da voli to što je specifična, drugačija. Odlična je učenica, izlazi, druži se s vršnjacima, ali i uspešno trenira atletiku u Crvenoj zvezdi. To ljudima zvuči neverovatno, s obzirom na njeno stanje, ali upravo joj je atletika proširila i ojačala pluća, kao što su lekari i tvrdili - kaže Jasna.

Maja sebe opisuje kao osobu koja „živi na sat", a od svih problema koje sa sobom nose alergije najviše joj smeta što nikada neće osetiti ukus nekih namirnica.

- Naučila sam da se organizujem, znam šta smem, a šta ne smem da radim, redovno koristim terapiju. Nigde ne idem bez pumpice i pridržavam se saveta lekara. Zahvaljujući tome živim kao i moji vršnjaci i najiskrenije vam kažem, ne dolazim u iskušenje da probam neku od namirnica koje su mi zabranjene, poput sladoleda, čokolade, čizkejka. Samo bih volela da neko ume da mi opiše ukus krem bananice - kaže kroz osmeh Maja.

Samokontrola i terapija

Zorica Živković, pedijatar pulmolog i alergolog, ističe da je za osobe kod kojih se ispoljava alergija najbitnije da nauče kako da promene svoj život, ali i da pravilno uzimaju terapiju.

- Alergija je bolest 21. veka, i gotovo svako četvrto dete u svetu ima neki od oblika alergije. Ipak, dok je većina alergična na neku od namirnica, ili na neki od alergena iz vazduha, ima i onih, poput Maje, koji su alergični gotovo na sve. To dodatno otežava stanje i ceo život mora da budu na oprezu. Ipak, Maja je odličan primer da uz adekvatnu terapiju, disciplinu i podršku porodice deca koja imaju i astmu i alergiju na hranu mogu ići u korak sa svojim vršnjacima. Lekovi protiv astme koji se nalaze na tržištu omogućavaju većini pacijenata da skoro normalno žive, ali je problem u tome što svaki drugi astmatičar ne uzima pravilno terapiju - zaključuje naša sagovornica.

Francuski romanopisac, esejista, pesnik i aktivista u borbi za ljudska prava Viktor Igo rekao je da sve sile na svetu nisu tako moćne kao ideja kojoj je došlo vreme. Danas, međutim, iako je svet pun ljudi sa dobrim, originalnim i zanimljivim idejama, retko ko ima snage, volje i mogućnosti da ih sprovede u delo.

Srećom, postoje i oni koji imaju dovoljno energije da dobru ideju podele sa čitavim svetom i uživaju u tome što rade. Upravo to je slučaj sa Violetom Matijević i Sonjom Dakić. Ove dve mlade i energične mame, kako se same predstavljaju, pre samo četiri godine došle su na ideju da proizvode pelene napravljene od bambusa. Iako je okolina bila skeptična, one su udruženim snagama krenule u rizičan posao koji je usrećio i njih, ali i mnoge mame i bebe u Srbiji.

- Kada je kuma Sonja rodila preslatku devojčicu, krenule smo u potragu za pamučnim pelenama koje izgledaju kao i one za jednokratnu upotrebu, ali su zdravije za bebe. Pronašle smo u Engleskoj pelene od bambusa. Nabavka je, međutim, prilično dugo trajala, pa smo nas dve rešile da mamama olakšamo i pelene od bambusa donesemo u Srbiju - priča nam kroz smeh Violeta.

Iako je u početku bilo teško jer su same morale da izdvoje novac za početne radove, upornost se na kraju isplatila.

- Naše malo preduzeće sada sa svega nekoliko zaposlenih mesečno proizvodi 2.000 pelena od bambusa. Za neophodnim materijalima smo tragali godinu dana, nakon čega smo, spojivši našu energiju i ideju sa iskustvom tri koleginice, započele proizvodnju prvih bambus pelena u Srbiji.

Mame su bile oduševljene. Konačno imaju pelene koje izgledaju kao i one „obične" za jednokratnu upotrebu, ali su napravljene od prirodnih materijala i ne sadrže nikakve hemikalije koje mogu štetiti zdravlju deteta.

- Materijal koji koristimo za naše pelene poseduju svetski priznat Oeko Tex sertifikat, što znači da ne sadrže štetne supstance i bez opasnosti mogu da dođu u direktan kontakt sa kožom - objašnjava Violeta.

Pored toga što su pelene od bambusa zdravije od onih za jednokratnu upotrebu, one imaju i ekološki značaj. Prema istraživanju Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, jednokratne pelene zauzimaju drugo mesto u Srbiji kao bionerazgradivi otpad, odmah posle plastičnih kesa. Ako pogledamo čitav proces proizvodnje jednokratnih pelena, možemo doći do podatka da jedno dete ostavi iza sebe oko tonu jednokratnih pelena. Kada se to pomnoži sa brojem dece u Srbiji, dolazi se do podatka da se svake godine odloži oko 150.000 tona jednokratnih pelena.

- Pored toga što su ove pelene zdravije za bebinu kožu, postoji i ekološki značaj, jer se platnene pelene prenose „sa kolena na koleno". Njihov životni vek je dosta duži, ne završavaju na deponijama i jedino što je potrebno jeste da se redovno peru - dodaje Violeta.

Upotreba i održavanje pelena od bambusa je prilično jednostavna, prilikom pranja koristi se malo praška, ali ne i omekšivači i izbeljivači.

- One se mogu prati na temperaturi od 40 do 60 stepeni, i što je jako bitno, ne peglaju se - kaže Violeta, i dodaje:

- Ušteda je skoro tri puta veća, jer u periodu od dve godine za jednokratne pelene dajete oko 120.000 dinara, dok je za pelene od bambusa potrebno izdvojiti oko 45.000 dinara.

Dosadašnja istraživanja ne ostavljaju nikakvu dilemu da kubanska vakcina protiv raka pluća „cimavaks EGF" pomaže pacijentima u poodmakloj fazi bolesti i omogućava im da duže žive.

Ovo već u prvoj rečenici ekskluzivnog razgovora za Press poručuje dr Erik d'Ond, šef evropskog istraživačkog tima koji sprovodi ispitivanja kubanske vakcine za celu Evropsku uniju, kao i Australiju i Maleziju. Ovaj Belgijanac, koji predvodi naučno odeljenje kompanije „Bioven" (kompanija sa sedištem u Engleskoj, zastupnik čuvenog kubanskog Instituta za molekularnu imunologiju CIMAB za EU), objašnjava da su rezultati kliničkih ispitivanja u 12 zemalja izrazito ohrabrujući i ne skriva optimizam po pitanju primene „cimavaksa".

Promene u rasporedu

- Moj naučni tim sprovodi klinička ispitivanja vakcine „cimavaks EGF" u 12 zemalja, od kojih je osam evropskih. Vakcina se daje pacijentima koji imaju nemikrocelularni karcinom pluća u trećoj ili četvrtoj fazi. Rezultati na Kubi, gde je vakcina odavno u primeni, ali i naša istraživanja, ne ostavljaju sumnju da ona znatno produžava život bolesnika - navodi D'Ond za naš list.

Prema njegovim rečima, klinička ispitivanja vakcine u Evropi trenutno su u trećoj od pet faza.

KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU PRESSA

 

Punjenje jezera buduće akumulacije „Rovni", čija je izgradnja počela pre više od dve decenije, očekuje se na jesen, saznaje Press. Procenjuje se da će samo za punjenje akumulacionog jezera, površine oko dva i po kvadratna kilometra, biti potrebno skoro godinu dana.

Brana će biti visoka 75 metara i imaće kapacitet od 50 miliona kubnih metara vode.

Zbog nedostatka novca, punjenje brane do sada je nekoliko puta odlagano. Akumulacija „Rovni" trebalo bi da reši problem vodosnabdevanja za više od 200.000 stanovnika u naseljima od Valjeva do Lazarevca. Država je u ovu investiciju uložila više od 70 miliona dolara.

Gotovi svi radovi

Miodrag Marković, direktor JP za upravljanje i korišćenje regionalnog višenamenskog hidrosistema Stubo-Rovni „Kolubara", kaže da su završeni svi građevinski radovi na izgradnji buduće akumulacije, a najviše para do sada je izdvojeno za građevinske objekte i hidromehaničku opremu.

- Svi objekti koji prate branu završeni su. Trenutno se izvode radovi na čišćenju akumulacionog prostora na površini od 320 hektara, montira se elektrooprema, a paralelno je počela izgradnja telemerne stanice. Kada bude završeno čišćenje korita jezera, spustićemo zatvarače i počeće punjenje akumulacije, a to se, ako sve bude teklo po planu, očekuje u septembru. To najviše zavisi od vremenskih uslova, jer ako vreme bude lepo, uspećemo da ispoštujemo planiranu dinamiku radova - kaže Marković.

Procenjuje se da će celokupni radovi na izgradnji buduće akumulacije koštati dodatnih 900 miliona dinara. Evropska unija je kroz Program podrške razvoju infrastrukture lokalne samouprave, za izgradnju cevovoda u dužini od 11,2 kilometra obezbedila 8,1 milion evra.

- Za taj posao zainteresovano je 14 domaćih i stranih kompanija i u roku od 90 dana biće izabran izvođač radova. Evropska unija će finansirati radove na izgradnji od akumulacije do Pakalja, zatim rekonstrukciju od Pakalja do Fabrike vode i izgradnju cevovoda od Jadra do Beloševca. Uz to, ove godine trebalo bi da počne izgradnja cevovoda pijaće vode do rezervoara u Lajkovcu, odakle će se dalje distribuirati voda za Lajkovac, Ub, Lazarevac i Termoelektranu „Kalenić". Taj posao košta 500 miliona dinara i novac je obezbeđen iz NIP-a - kaže Marković.

Pored Valjeva, vodom sa akumulacije „Stubo-Rovni" snabdevaće se Mionica, Ub, Lajkovac i Lazarevac. Brana i akumulacija trebalo bi da obezbede i tehničku vodu za buduću termoelektranu „Kolubara B" u Kaleniću. Kamen spoticanja punjenju akumulacije može da bude izmeštanje manastira Gračanica jer se tome protivi oko 10.000 građana, koji su potpisali peticiju protiv izmeštanja, a tome se usprotivila i Valjevska eparhija.

Zaštita manastira

Članovi Udruženja građana „Gračanica" u više navrata najavljivali su da će svojim telima sprečiti potapanje ovog manastira. Udruženje je tražilo da se obustave svi dalji radovi na punjenju akumulacije „Rovni" i da lokalna vlast i nadležni republički organi razmotre mogućnost punjenja brane do kote koja ne bi ugrozila opstanak valjevske Gračanice.

Izgradnja regionalnog sistema za vodosnabdevanje, koje je trenutno najveća državna investicija u toj oblasti, započeta je još 1988. godine. Akumulacija „Rovni" trenutno je najvrednija investicija u Kolubarskom okrugu i među najznačajnijim u Srbiji.  

Najava da će se snimati četvrti nastavak mafijaškog filmskog klasika „Kum" podelila je fanove lika, dela i promuklog glasa don Vita Korleonea, koga je maestralno dočarao Marlon Brando, vest je koja je obradovala sve za koje istorija filma počinje ekranizacijom kultne knjige Marija Puza.

Svi oni napamet znaju citate iz kultne filmske trilogije koja je Robertu de Niru donela prvog Oskara, a istu nagradu Marlon Brando je odbio.

Već viđeno

Ipak, ima i skeptika koji smatraju da bi se svakim novim delom, ili dolaskom na svet novog „kumčeta", devalvirao kultni status. S tim se slaže i urednik filmskog programa RTS Ivan Karl, rekavši da bi četvrti nastavak bio „zakucavanje eksera u kovčeg" „Kuma".

- Utisak o „Kumu" već je pokvaren lošim trećim delom. Sniman je skoro dvadeset godina nakon prvog dela i ta pauza je bila jako štetna. Videlo se i po scenariju, i režiji, pa i glumcima, koji nisu ponovili role iz prvog filma. Još je teže dvadeset godina od poslednjeg nastavka ispričati dobru priču. U tom slučaju ne možete računati na uspeh - kaže Karl za Press.

Ovaj veliki filmski poznavalac smatra da bismo u četvrtom delu gledali već ispričanu priču, iako nas radnja vraća u period odrastanja Sonija i Majkla Korleonea i rešava neke od kasnijih zapleta, kao npr. korene Brasijevog ponašanja.

- Nešto od toga je već donekle obrađeno u drugom delu koji prati uzdizanje Majkla, a kojeg je savršeno odigrao Al Paćino u svim fazama odrastanja. Setite se da je Robert de Niro dobio Oskara za mladog Vita Korleonea, a Marlon Brando je neponovljiv. Zato nikome od glumaca ne bih preporučio da se upušta u to. Trebalo bi ostaviti tu priču zatvorenom - zaključuje Karl.

On, međutim, podseća da je i krajem devedesetih postojala ideja da se snimi nastavak sa tadašnjim mladim snagama, od koje se, na sreću, odustalo.

- Trebalo je da nastane priča bazirana na liku Endija Garsije iz trećeg dela, Vinsenta Manćinija, sina Sonija Korleonea, dok je mladog Sonija Korleonea trebalo da glumi Leonardo di Kaprio. Bila bi to paralelna priča koja bi pratila uspon Vinsenta Manćinija i njegovog oca Sonija. Kopola, međutim, nije želeo da ga radi, pa je cela priča pala u vodu - otkriva Karl.

Iako je od prvog dela „Kuma" prošlo četrdeset godina, značaj ovog dela nije samo zabeležen mnogobrojnim nagradama, već i time što možda nijedan film nije u tolikoj meri „ušao u narod". Ne prođe dan a da u prevozu ili na ulici ne čujemo nečiji mobilni telefon čije je zvono „našpanovano" na čuvenu muzičku temu iz filma koju je komponovao Nino Rota.

A najviše su od mafijaške trilogije trljali ruke turistički radnici sa Sicilije, razvozeći milione turista širom sveta po lokacijama sa kojih su stigli pripadnici porodice Korleone. Suvišno je pričati da stanovnici lokalnog mestašca Korleone već decenijama „trpe" bliceve japanskih turista pristiglih da overe mesto rođenja dona kome je promuklost pozajmio legendarni Brando.

Ponuda koja se ne odbija

Ni kultna mafijaška serija „Porodica Soprano" nije mogla da prođe bez posvete filmskom klasiku i „starijem bratu". U mnogim epizodama vidimo kako Tonijev konsiljere Silvio Dante zabavlja mafijašku ekipu citirajući don Korleonea.

Odsečena konjska glava kao upozorenje, kao i izraz „spavanje sa ribama" postali su tradicionalni rečnik i rukopis pravih mafijaša pa se ni do danas nije otkrilo šta je starije kokoška ili jaje, tačnije, film ili gangsterski običaji. Film „Kum" je i u Srbiji ostavio dubok trag, i to ne samo tako što ne prođe ni mesec dana a da ga neki od domaćih kanala ne prikaže u svom programu, već i što je to bio prvi filmski hit na kome su beogradski tapkaroši ostvarili ekstraprofit.

Ivan Karl, međutim, ne veruje da će uskoro doći do snimanja.

- Ideja o snimanju nastavka posle dvadeset godina pauze sasvim je suluda. Koliko je pogrešna vidi se na primerima „Indijane Džonsa 4" i „Terminatora 3". To su jako loši nastavci. Nisam siguran da će se to zaista dogoditi, više sam sklon verovanju da smo daleko od četvrtog dela „Kuma" - kaže Karl za Press i dodaje da je on fan prvog dela, „iako mnogi smatraju da je drugi bolji".

- Moja omiljena rečenica, koju uglavnom svi citiraju, iz tog je dela: „Dao sam mu ponudu koju nije mogao da odbije".

Koliko košta svadba? Nećete pogrešiti ako odgovorite - više nego ikad. U Velikoj Britaniji izračunali su da se prosečna cena za poslednjih trideset godina udvostručila.

 Procenjuje se da Englezi godišnje na venčanja potroše fantastičnih sedam i po milijardi funti godišnje. Ako se to podeli na pojedinačne slučajeve - svaki par potroši između 21 i 25 hiljada funti, što je iznos jednak prosečnoj godišnjoj plati. Slična suituacija je i kod nas. Iako su cifre znatno manje, i dalje su najčešće u neskladu sa mogućnostima.

Mladenci i dugovi

„Što više trošimo na venčanja, sve je veći procenat razvoda", komentariše ser Pol Kolridž, stručnjak s dugogodišnjim iskustvom u porodičnom pravu. On smatra da je sve to uticaj holivudskih i drugih „zvezdanih" venčanja, koja običan svet pokušava da oponaša.

Posledica svega toga je da svaki peti par iz prve bračne noći izlazi u ozbiljnim dugovima.

Džon Endrju, zaposlen u jednoj od agencija za organizaciju venčanja u Londonu, s više od trideset godina iskustva u tom poslu, slaže se da su nekada venčanja bila drukčija.

- U prošlosti su to bile tihe i diskretne proslave. Danas se čak momačke i devojačke zabave protežu na celu nedelju, pa nije teško zaključiti kakve tek moraju da budu proslave venčanja. A ljudi su stvarno poludeli. Jedan par je naručio da u njegovom vrtu napravim Veneciju. Kod drugih sam prednji deo kuće prekrivao lišajevima, da bi se stekao utisak da je starija. Često radim za mlade koji se ne ustežu da potroše i milion funti za svoj veliki dan, a najveći proračun koji mi je ikada odobren bio je četiri miliona. Ipak, tu niko ne može da se uporedi sa Rusima i jednim tamošnjim bogatašem koji je za venčanje ćerke potrošio više od 10 miliona evra - kaže on.

Sve zbog straha

Ovo bezumno trošenje navodno ima i psihološku pozadinu, tvrdi psiholog Oliver Džejms.

- Poslednje studije temelje se na pretpostavci da skupa venčanja daju parovima osećaj da će im budućnost biti sigurnija. Istraživanje koje je sprovedeno na 572 para pokazuje da oni imaju mnoštvo dilema u vezi sa budućnošću: da li su izabrali pravog partnera, pa i da li je uopšte trebalo da se venčaju ili kako će izgledati njihov život. Ali kada impresioniraju zvanice skupim venčanjem, oni te strahove potisnu - smatra Džejms.

Drugim rečima, što je veći nespokoj zbog budućnosti, veća je šansa da će se na venčanje potrošiti vrtoglavi iznosi.

- Polovinom prošlog veka venčanja su bila skromna, ali mnogo se žena u suštini i udavalo zbog novca. Danas je obrnuto, na svadbe se troše ogromni iznosi, a niko neće da prizna da se venčao iz materijalnih razloga - komentariše ovaj psiholog.

Snovi o princezi

Jedan od razloga ovoj rastrošnosti je i u medijskim trendovima. Što više ljudi gleda razna takmičenja zahvaljujući kojima svako može da postane poznat preko noći, više će biti onih koji će poželeti da za svoj veliki dan i oni budu zvezde i nakratko prožive svoj san sa skupim hirovima i garderobom.

Psiholog Oliver Džejms ovo naziva sindromom kraljevskih venčanja koji opseda savremeno društvo. Dovoljno je da se setimo ogromnog interesovanja koje je pratilo venčanje kraljevskog para princa Vilijema i Kejt Midlton. Takav publicitet očekivano rađa ambiciju i kod običnog čoveka da njegovo venčanje bude nezaboravno.

- Posebno su devojčice zaražene virusom princeza koji nameće novi poželjni oblik ženstvenosti - kaže Džejms.

Imogen Edvards-Džons, autor knjige „Ženidbeni Vavilon", kaže da je većina mladenaca koje je intervjuisala za knjigu više bila zaokupljena ukrašavanjem stola nego planiranjem budućnosti.

- Dok sam radila istraživanje za knjigu, posetila sam najveći sajam venčanja u zemlji. Bila sam zaprepašćena količinom ružičaste boje, kočija od bundeve, satenskih papuča i svetlucavih predmeta koji su se prodavali. Bilo je više torta u obliku dvoraca nego u celom „Diznilendu" - kaže Edvards-Džonsova.

Uz sve ove mogućnosti nije ni čudo što priprema venčanja dovodi parove do ludila ili barem do nervoze. Industrija venčanja nudi sve više mogućnosti i na taj način stvara mnoštvo potreba koje će mladenci poželeti da zadovolje. Posledice će osetiti na bankovnom računu.

Cilj, a ne početak

- Većina parova provodi više vremena u planiranju medenog meseca nego bračne budućnosti - primetio je jedan sveštenik i dodao:

- Neki od njih dolaze iz disfunkcionalnih porodica i nemaju dobre uzore. Oni čin venčanja vide kao krajnji cilj, a ne kao početak. Događalo se da mlada pita da li može oltar da se pomeri na neko drugo mesto da bi bolje padalo svetlo ili da bi se bolje čulo. Meni je došlo da im kažem: „Ako želite da se venčate u noćnom klubu, neće biti problema. Ali, ovo je crkva."

On kaže da ga iznenađuju i rezultati predbračnog upitnika koji ispunjavaju budući supružnici:

- Uvek me šokira koliko malo oni znaju jedno o drugome. Jedna mlada nije znala da je njen partner već jednom bio u braku. Drugi par nikada nije razgovarao o tome da li želi decu.

1. Šta je fitoterapija? Fitoterapija je nauka o lečenju lekovitim biljem. Nastala je još pre vremena pisanih tragova, kada je čovek zapazio da životinje oko njega počinju da traže trave kada imaju nekakvu zdravstvenu neprijatnost. Kroz vekove je fitoterapija bila glavni metod lečenja konvencionalnih tegoba, da bi je u poslednja dva veka potisnula savremena farmacija. U najnovije vreme fitoterapija se opet vraća na svoje pozicije jer ljudi sve više shvataju koliko je važno održavati ravnotežu sa prirodom.

2. Da li je fitoterapija priznata kod nas kao tradicionalna metoda lečenja? Da. Zahvaljujući posebnoj komisiji, koja je obuhvatala 20-ak zdravstvenih radnika, a bila je formirana pri Ministarstvu zdravlja, pre nekoliko godina doneta je odluka da fitoterapija bude priznata kao zvanični sistem lečenja, uz: akupunkturu, kiropraktiku, homeopatiju...

3. Koliko Srbi veruju u lečenje biljkama? Srbi nikada nisu ni prestali da veruju u lečenje biljkama. Uopšte je u ljudskoj prirodi da intuitivno traži sebi lek u prirodi, kad god je to moguće. Kroz dugogodišnju praksu nisam primetio nekakvo zaziranje našeg naroda od lečenja fitoterapijom. To se u istoj meri odnosi i na vrhunske intelektualce, kao i na neškolovan svet. Pacijent je pacijent i tu po pravilu bistrina našeg sveta i intuitivni osećaj upućuju ljude i na fitoterapiju, kad god je to moguće.

4. Kojih 10 biljaka sa ovih prostora su vaši favoriti? Sve zavisi o kom problemu se kod pacijenta radi. U brojnim indikacijama imam biljke na koje se oslanjam sa velikim poverenjem. Nekada je to žalfija, nekada rusa trava, pa valerijana, majčina dušica, a nekada bršljan, plod kestena, glogov cvet i list, podubica, borovnica.

5. Gde se (kod kojih oboljenja), prema vašem iskustvu, fitoterapija pokazala najefikasnijom? Smatram da fitoterapija ima prednost nad drugim sistemima lečenja kod hroničnih tegoba sa jetrom. Tu je fitoterapija verovatno vodeća u terapiji. Ravnopravna je sa drugim sistemima lečenja i kod ogromne oblasti neuroza i neurastenija. Posebno tu dobija na značaju kada je potrebno primenjivati je dugo vremena. Pacijenti nikada nisu opterećeni mislima da će im dugotrajna terapija biljem škoditi, posebno kada se poštuje uobičajeni terapeutski ritam: tri meseca primene fitoterapije, pa mesec dana pauza, pa opet tri meseca lečenja, pa mesec dana pauze. Važna oblast lepih efekata fitoterapije je i zona funkcionalnih tegoba digestivnog trakta: dispepsije, meteorizmi, loša varenja, hronični bolovi stomaka, nervozna creva, opstipacije, hemoroidi... Gotovo da nema oblasti zdravstvenih tegoba gde fitoterapija ne bi mogla da se uklapa i uz druge sisteme lečenja.

6. Šta je najvažnije znati kod spravljanja lekovitih čajeva? Pre svega je bitno da bilju nije istekao rok za primenu. Treba koristiti bilje čiji su aktivni lekoviti principi dovoljno snažni da efikasno deluju. Drugo, treba poznavati koje bilje može da se kombinuje. Dalje, čajeve nikada ne treba sitniti u prah (kao što se dešava u filter vrećicama) jer je tu stvorena ogromna površina, preko kojih bilje ubrzano gubi lekovite principe, a time i lekovitu moć. Potrebno je i poznavati optimalno vreme ekstrahovanja lekovitih supstanci. Ako se pusti da čaj predugo stoji, biće gorak po ukusu, jer će se osloboditi mnogo tanina, koji opterećuje stomak. Prekratko ekstrahovanje s druge strane čaju oduzima snagu. Takođe, treba znati da postoje lekoviti principi koji su termolabilni, pa brzo propadaju na temperaturi ključanja. To se posebno odnosi na etarska ulja (mirišljavi principi u bilju).

7. Koliko čaja dnevno treba piti? Uobičajeno je koristiti 2-3 šolje čaja (svaka šolja da bude zapremine 200-250 ml). U jednu šolju čaja se stavlja 1-2 kafene kašike lekovite biljne mešavine. Piti 2-3 litre čaja je potpuno nepromišljeno, jer su to sve komplikovana organska jedinjenja u biljkama, koja nekada mogu delovati i neočekivano snažno i štetno po zdravlje.

8. Da li i dugotrajna upotreba čaja može da šteti organizmu? Dugotrajna upotreba čajeva može i te kako da šteti organizmu. Fitoterapija opisuje značajan broj štetnih posledica ako čovek bilje koristi neumereno i nekritično. Čak i te blage biljke, koje narod smatra bezazlenim, mogu stvarati značajne zdravstvene smetnje. To se može desiti i primenom kamilice i majčine dušice i koprive, a da tek ne govorimo o „oštrijim" biljkama koje u sebi imaju snažne aktivne principe: alkaloide, glikozide, saponine, itd... Zbog toga je važno poštovati ograničenja.

9. Da li je tačna izreka „da za svaku boljku postoji odgovarajuća biljka"? Tačno. Za svaku bolest postoji adekvatna biljka. Da li je to „naša" ili sa nekih drugih prostora, to je drugo pitanje. U svojoj praksi ipak dajem prednost domaćim biljkama. Smatram da nije slučajno što postoji određeno bilje na određenom prostoru i verujem da je autohtono domaće bilje od najveće vrednosti za ljude tog prostora, što ne znači da treba zatvarati vrata za bilje sa drugih prostora.

10. Šta mislite o narodnim travarima? Vrlo cenim narodne travare, ljude koji se posvećeno bave fitoterapijom, bez obzira da li imaju formalno medicinsko znanje ili ne. Posebno cenim one koji su fitoterapiju doživeli kao iskrenu vokaciju i koji imaju porodičnu tradiciju u fitoterapiji.

Nakon kiše koja je noćas prešla u susnežicu, napadalo je nekoliko centimetara snega. Iako su meteorolozi prognozirali sneg i niske temperature, većina Sarajlija je bila iznendađena prizorom sa ulica, prenosi Blic.

Saobraćaj se obavlja po pretežno mokrom kolovozu, uz slabiji promet vozila. Putni pravci su prohodni, ali kretanje otežavaju ogromne količine vode. Na granici nema većih zadržavanja.