Besplatna Zabava

Lider Stranke demokratske akcije Sulejman Tihić optužio je juče domaće pravosuđe da je svojim nečinjenjem i nekažnjavanjem odgovornih za ubistva vojnika u Dobrovoljačkoj ulici kumovao hapšenju Ejupa Ganića u Londonu.

Tihić je ustvrdio da Ejup Ganić danas ne bio u zatvoru da je „domaće pravosuđe na vreme procesuiralo „Dobrovoljačku" i da su odgovarali ljudi koji su tamo ubili vojnike".

- Da su slučajevi poput Grabovice ovde procesuirani, ne bi komandant Armije BiH morao da ide u Hag. Isto mišljenje imam i za slučaj „Brčanska malta", zbog kojeg 12-godišnju zatvorsku kaznu u Beogradu izdržava Ilija Jurišić. SDA ne želi da se meša u rad Tužilaštva BiH i želimo da se slučaj „Dobrovoljačka" što pre okonča - rekao je Tihić i dodao da u SDA smatraju da Ganić nije odgovoran za zločin u Dobrovoljačkoj.

Tihićeva SDA juče je skupljala potpise za oslobađanje Ganića širom BiH. Peticija, koju je potpisao i Tihić, biće uručena britanskom ambasadoru u Sarajevu Majklu Tejtamu. Ipak, bez obzira na to što tvrdi da Fanić nije kriv za zločin u Dobrovoljačkoj, Tihić je prvi bošnjački političar koji se založio za istragu o zločinima, u kojima su Bošnjaci i njihovi pomagači okrvavili ruke.

Lider SDA se time bar malo izdigao iznad besprizorne kampanje povodom Ganićevog hapšenja, koju predvode predsedavajući i član Predsedništva BiH Haris Silajdžić i Željko Komšić i šef bh. diplomatije Sven Alkalaj. Ministar spoljnih poslova od trenutka Ganićevog hapšenja, praktično, rukovodi nezvaničnim kriznim štabom, u koji su ušle sadašnje i bivše diplomate, aktuelni i penzionisani obaveštajci, novinari i svi „bošnjački patrioti".

- Krizni štab koji je formirao Alkalaj nesmetano deluje i traži način da ostvari jedini cilj koji je zamislio, a to je povratak Ejupa Ganića u Sarajevo. Prvi čovek tog štaba na terenu je Silajdžićev savetnik Damir Arnaut, koji koordinira potezima međunarodnog Ganićevog advokatskog tima u Londonu. Sve to se radi bez znanja srpskih predstavnika u zajedničkim organima, a oni za sada reaguju samo u medijima, ali ne preduzimaju nikakve konkretne poteze - kaže dobro obavešten izvor Pressa RS u zajedničkim organima BiH.

On podseća da niko u Bosni, pa ni srpski predstavnici u svim dosadašnjim slučajevima hapšenja državljana BiH u inostranstvu, nije učinio ama baš ništa da ih zaštiti. Jedan od najupečatljivijih primera je slučaj Kotorvarošanina Đure Kušljića. Reč je o Srbinu koji je 1999. uhapšen u Nemačkoj i osuđen na doživotnu robiju zbog navodnog genocida u Kotor Varoši.

Kušljić za Press RS kaže da se tokom procesa pred nemačkim sudom koji je bio zasnovan na lažnim svedočenjima niko iz BiH nije udostojio da mu ponudi pomoć. Iako je pušten tek posle osam godina robijanja, Kušljiću su sva vrata u otadžbini bila zatvorena i pošto je izašao iz zatvora.

- U Nemačkoj sam bio prepušten sam sebi i ni traga nije bilo od navodne brige države BiH za svoje građane. Potpuno zaboravljen, osuđen sam za genocid u Kotor Varoši, čime je bačena ljaga na celu RS - kaže Kušljić.

On ističe da je ogorčen i ponašanjem vlasti RS, kojoj se bezuspešno obraćao.

- Nije moj slučaj usamljen. U Nemačkoj je svojevremeno Srbin Maksim Sokolović osuđen za genocid, iako taj čovek nema pojma šta je genocid, a kamoli da ga je negde počinio. Nikoga iz BiH, a posebno iz RS to nije zanimalo - kaže Kušljić.