Besplatna Zabava

I pre nego što je na snagu stupio Lisabonski sporazum, evropski političari počeli su da se utrkuju za mesto predsednika Unije. Među nekoliko kandidata zasad najveće šanse ima bivši britanski premijer Toni Bler

Odmah nakon što je Irska na referendumu prošlog petka prihvatila Lisabonski sporazum, već je počela trka za prvog predsednika Evropske unije. Kao kandidati za novu funkciju unutar EU pominju se premijer Luksemburga Žan-Klod Junker, zatim holandski premijer Jan Peter Balkenende, bivši finski premijer Pavo Liponen, belgijski predsednik vlade Herman van Rompuj i, kao najjači među njima, bivši premijer Britanije Toni Bler.

Lisabonski sporazum, koji bi trebalo da zameni evropski ustav, stupa na snagu tek kada ga budu ratifikovale Poljska i Češka, jedine dve članice EU koje to još nisu učinile. Taj dokument ima za zadatak da uredi EU i definiše njeno proširenje, a u okviru toga predviđeno je i nekoliko novih funkcija. Jedna od najbitnijih je funkcija predsednika Unije, odnosno predsednika Evropskog saveta ministara. Predsednik bi trebalo da ima mandat od četiri godine i zastupa interese EU. On bi trebalo da se bira tako što članice EU podnesu kandidature, a onda se na osnovu većine glasova šefova država EU bira jedan koji će biti predsednik naredne četiri godine.

Već sada, pre stupanja na snagu Lisabonskog sporazuma, među 27 članica Unije podeljena su mišljenja o tome kakav bi trebalo da bude novi lider EU.

Primera radi, italijanski ministar spoljnih poslova Franko Fratini izjavio je da je favorit Italije za prvog predsednika Evropske unije Toni Bler.

- Pri tom, Italija razume rezerve nekih zemalja prema njemu zbog toga što Velika Britanija ne želi da prihvati evro, niti da uđe u šengensku zonu - rekao je Fratini listu „Korijere dela sera".

Prema navodima strane štampe, Blera takođe podržavaju britanska laburistička vlada, francuski predsednik Nikola Sarkozi, a nemačka kancelarka Angela Merkel, iako je naklonjena Bleru, još ne može da se odluči.

Irski premijer Brajan Koven u nedelju je otvoreno podržao Blera i tako postao prvi lider u EU koji je to javno komentarisao.

S druge strane, Žan-Klod Junker, premijer Luksemburga i predsedavajući ministara finansija evrozone, u kojoj se nalazi 16 zemalja, i britanska Konzervativna stranka žestoko kritikuju Blerovu ambiciju da postane prvi predsednik EU.

Junker je naglasio da prvi predsednik Evropske unije mora jasno da oslikava evropsko-politički put, koji nikoga neće da iznenadi, jer će upravo ta osoba postati prvi glas u Evropi.

- Predsednik EU mora da ima velike uši kako bi čuo sve signale iz glavnih gradova članica i njegov bi posao bio da upakuje te želje i željice u kompromis - rekao je Junker, i time jasno stavio do znanja da Bler nije pravi čovek za novu funkciju.

Junker je jedan od nekoliko šefova država i vlada EU koji smatraju da bi Bler predstavljao EU koju bi vodile velike članice poput Velike Britanije, Francuske i Nemačke, dok bi se manje pažnje obraćalo na interese malih zemalja članica.