Besplatna Zabava

Trošarina je deo Beograda, ali i pojedinih srpskih gradova, a ostala je kao sećanje na vremena kada se na posebnim punktovima naplaćivala taksa za ulaz u grad. Pored robe, na trošarinama kontrolisali su se i ljudi, jer nije mogao svako da uđe grad. Naročito osobe sumnjive prošlosti, ali i one koje svojim ponašanjem i izgledom mogu da naruše bezbednost i ugled prestonice.

Vremena su se promenila, Trošarina je u Beogradu danas samo raskrsnica i potez oko Bulevara oslobođenja i Banjice. Većina građana i ne zna kako je i zašto ovo mesto dobilo ime. Danas je nezamislivo postojanje trošarina. Ali njena simbolika ostaje i u 21 veku. I sada se trošarina može primeniti, naročito u državnim institucijama.

Običnim građanima Srbije dojadilo je prostačko, primitivno i nekulturno ponašanje javnih ličnosti. Naročito političara i „narodnih" poslanika koji su za naše prilike pristojno plaćeni i uživaju velike privilegije. Svojim ponašanjem i rezultatima (ne)rada ne mogu nimalo da se pohvale. I ne samo da pojedinci nisu zaslužili mesta na važnim funkcijama. Nisu zaslužili ni da privire u neka državna zdanja, naročito u Skupštinu Srbije.

Šta znači cirkuzantski potez narodne poslanice, radikalke Gordane Pop-Lazić? U čije ime je skinula cipele usred Skupštine i gađala predsedavajuću? Da li smo dužni da gledamo njen gumeni đon i čarape? Možda je navikla da se šeta bosa, ali u svojoj kući. To građane ne interesuje. Ako baš hoćemo hleba i igara, tu zabavu možemo pronaći na drugim kanalima. Šta, inače, znače večita prepucavanja političara, psovke, pljuvanja, polivanja vodom, tuče, masnice, „klizanje" na kore od banana? To je, kažu, deo političke borbe. Ali kakve koristi od toga ima narod? Plaćamo pretplatu državnoj televiziji. Na istoj gledamo primitivce i polusvet koje plaćamo takođe iz svog džepa! I očekujemo da nam ova grupa ljudi koliko-toliko obezbedi uslove za bolji život.

Očigledno je da je u Srbiji nizak prag ulaska u tzv. političku elitu. Ulaznica u politiku danas je besplatna, odgovornost nikakva, a plate i privilegije ogromne. E, zato bi nam dobro došao makar jedan punkt, jedna trošarina koja bi pročistila političku scenu. Da bar znamo na koga trošimo.