Besplatna Zabava

U 2010. godini najviše novca u Srbiju uložiće švedski proizvođač nameštaja „Ikea" i austrijski proizvođač građevinskih mašina „Vaker Nojson"

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA u 2010. godini očekuje oko dve milijarde evra stranih investicija u Srbiju, među kojima se najveća ulaganja očekuju od švedske „Ikee" i austrijskog „Vaker Nojsona", ali i velikog broja kooperanata „Fijata".

U SIEPA naglašavaju da od većih investitora u 2010. godini očekuju dolazak švedske fabrike nameštaja „Ikea", austrijske kompanije za proizvodnju građevinskih mašina „Vaker Nojson", danske kompanije „Grundfos", koja proizvodi industrijske pumpe, slovenačke kompanije „Cinkarna Celje", italijanske „Kalcedonije"...

- Očekujemo ukupno oko dve milijarde evra stranih ulaganja. Od većih investitora očekujemo „Ikeu" u Beogradu i „Vaker Nojsona" u Lapovu. U 2009. je potpisan ugovor sa „Fijatom", koji, pored uplaćenih sto miliona evra, znači i dolazak čitavog niza „Fijatovih" dobavljača koji će tokom 2010. godine morati da pokrenu poslove, jer u 2011. treba da se proizvodi novi model automobila. To znači nova postrojenja, investicije u opremu, zapošljavanje i na kraju izvoz, i ne tiče se samo automobilske, već i niza drugih industrija - naglašavaju u SIEPA.

Investicije stabilizuju dinar

Danski „Grundfos" trebalo bi da uloži oko 80 miliona evra u Inđiji, a u istu opštinu doći će i slovenačka „Cinkarna Celje", dok će italijanska „Kalcedonija" uložiti oko 20 miliona evra u Sombor.

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić najavio je da je cilj „za koji će se krvavo boriti" da u Srbiju ove godine uđu tri milijarde dolara stranih investicija (oko 2,07 milijardi evra). On je naglasio da Srbija mora da privuče investicije da bi imala stabilnu monetu. Analitičari smatraju da je realno da se u ovoj godini u Srbiju slije oko dve milijarde evra, ali naglašavaju da je još važnije da se taj novac uloži u proizvodnju, a ne potrošnju.

Podrška izvozu

Ekonomista Goran Nikolić kaže da su bazne procene za 2010. godinu oko dve milijarde evra stranih investicija. On objašnjava i da se pod stranim investicijama podrazumevaju i „sitna" ulaganja iz inostranstva, a ne samo uočljive investicije poput „Fijata".

- Strane direktne investicije su sva ulaganja iz inostranstva. Tako, na primer, kada nemačka „Štrada" koja poseduje veći deo vršačkog „Hemofarma" ulaže u rekonstrukciju nekog pogona u Vršcu, to je takođe strana investicija. Čak i kada se radi o farbanju prostorija u „Hemofarmu", ako je novac za to stigao iz inostranstva, vodi se kao strana investicija. Kada sračunamo takve investicije, uz one velike, suma od oko dve milijarde evra i nije tako velika - kaže Nikolić.

Ekonomista Miodrag Zec smatra da je najvažnije gde će biti uložene te strane investicije.

- Nemamo nikakve koristi ako te investicije uđu u otvaranje novog trgovinskog centra ili neke banke. Tako sva ta ulaganja samo idu u novu potrošnju. Treba ulagati u proizvodnju, kako bi Srbija mogla što više da izvozi - ističe Zec.