Besplatna Zabava

Dr Predrag Mitrović, kardiolog iz Urgentnog centra, naučno je dokazao ono što se znalo još od antičkih vremena: slušanje omiljene muzike delotvorno utiče na srčane bolesnike, ali i na mnoge druge hronične tegobe

Ako patite od niskog krvnog pritiska, pospani ste i teturate se kao kokoška, najbolji lek je da dva puta dnevno, po dvanaest minuta, slušate kompozicije Antonija Vivaldija! Dijabetičarima se preporučuje Glinka, a srčanim bolesnicima dela Mocarta, Betovena ili Baha. Delotvorni su i domaći „klasici" - Aca Lukas, Ceca Ražnatović, „Van Gog" i „Partibrejkersi". I naravno - Džej! Međutim, šta ćete zaista slušati ne zavisi toliko od muzičkog pravca, već prvenstveno od toga šta vašem uhu najviše prija.

Sve ovo tvrdi doktor Predrag Mitrović, kardiolog iz Urgentnog centra i ugledni stručnjak, koji već godinama izučava značaj muzike za ljudsko zdravlje. I ne samo da tvrdi, već i naučno dokazuje - istraživanjem je obuhvatio više od 700 pacijenata i dobio skoro neverovatne rezultate. Takve, da je njegov naučni rad, u konkurenciji dve i po hiljade prispelih studija, proglašen za najbolji na Međunarodnom kongresu kardiologa održanom početkom septembra u Barseloni.

Hitovi protiv infarkta

- Uticaj muzike na zdravlje ljudi odavno je poznat, još od antičkog doba i Pitagore, koji ju je koristio u svakodnevnoj terapiji - kaže dr Mitrović. - Koristi se i danas, posebno u psihoterapiji, ali se uglavnom deli na onu smirujuću i onu agresivnu. Nikada se, međutim, nije klasifikovala po vrsti, ritmu, frekvenciji ili tonalitetu. A upravo to, pokazali su rezultati, ima presudan značaj kada je reč o njenom blagotvornom uticaju.

Istražujući koji tip melodije, tempo i tonalitet pojedinačno odgovaraju svakom pacijentu koji je doživeo infarkt, naš sagovornik je došao do neverovatnog otkrića da slušanje omiljenih tonova, dva puta dnevno po dvanaest minuta, smanjuje mogućnost ponovnog srčanog udara i smrtnost ovih pacijenata, kao i potrebu za novim operacijama. To je zvanično potvrđeno i eksperimentom, u kojem je učestvovalo čak 740 pacijenta.

- Izabrao sam bolesnike koji su posle operacije srca i ugrađenog bajpasa ponovo doživeli infarkt - kaže doktor Mitrović. - Podelio sam ih u grupe po 370 osoba, tako da je jedna slušala kompilaciju od 70 minuta njihovih omiljenih melodija, a druga uopšte nije slušala muziku. Pratili smo dve godine njihovo zdravstveno stanje i dobili neočekivane rezultate.

Pokazalo se, naime, da su prvi znatno manje obolevali od angine pektoris, da su ponovljeni infarkti i potrebe za novim operacijama bili manji, naposletku i da je sama smrtnost bila ređa. Najvažnije u svemu možda je i to da je reč o krajnje jednostavnoj i, na žalost brojnih farmaceutskih kuća, skoro besplatnoj terapiji.

- Prvi i osnovni korak bio je da odredimo koja vrsta muzike utiče na bolesnika, a to je, po pravilu, upravo ona koju pacijent najviše i voli - objašnjava dr Mitrović. - Nažalost, mnogi ljudi se stide da priznaju u čemu uživaju, pa sam za svaki slučaj radio i test širenja zenica. Naime, puštao sam im po tridesetak sekundi razne vrste muzičkih žanrova, poput džeza, roka, narodne ili klasične muzike, a pacijentu bi se širile zenice uz muziku koja mu se najviše dopada. To je naročito važno jer ako bi „promašili note", imali bi potpuno suprotne efekte.

San urgentne noći

Većini pacijenata prijala je klasična muzika, a ono što ga je najviše iznenadilo jeste podatak da i ljudi koji vole narodne pesme dobro reaguju na Mocarta ili Baha. Nizale su se tu i bosanske sevdalinke, pesme folk pevača, ali i balade rok sastava i džez tonovi našeg proslavljenog muzičara Duška Gojkovića.

- Pokušao sam da odredim kompozicije koje imaju uticaj na pacijenta sa tačno određenim simptomima. Tu nije bio toliko važan izvođač kao izvođač, ni zvuk ili glas, koliko su bitni tempo, tonalitet i žanr - kaže naš sagovornik.

Zanimljivo je da se i sam doktor bavi muzikom, odnosno rokenrolom. Već godinama svira u grupi „Šablon", a od diplome Muzičke akademije odvojila ga je samo ljubav prema medicini. Široj javnosti je poznat i kao autor knjige „San urgentne noći", u kojoj je na zanimljiv, duhovit, ponekad i dramatičan način objasnio šta se sve dešava u ovoj bolnici tokom samo jedne noći. Ljubav prema muzici, medicini i pisanoj reči očigledno je uspeo da objedini na najbolji mogući način.