Besplatna Zabava

Preduzetnik iz Ljubovije Milomir Bučalina izvozi cepanice za ogrev u Italiju i Švajcarsku, prošle godine tamo prodao 2.100 paleta

Milomir Bučalina, preduzetnik iz Ljubovije, zaradio je prošle godine na izvozu cepanica za ogrev 150.000 evra! Ogrevno drvo preko njegove firme „Inter-peni" zasad ide u Italiju i Švajcarsku, a dovitljivi Bučalina planira da ove godine proširi proizvodne kapacitete i svoju zaradu uveća.

Izvoz tehničkog drveta u Italiju bio je ranijih godina važna stavka Srbije u ostvarivanju deviznog priliva.

- Trideset godina sam radio u drvnoprerađivačkoj industriji i kada sam otvorio privatnu firmu logično je bilo da nastavim time da se bavim. Kako finansijske mogućnosti nisu dozvoljavale neka značajnija investiranja, morao sam da tražim jeftiniju proizvodnju. Iznajmio sam prostor i sa nekoliko radnika počeo da sečem, cepam i pakujem ogrevno drvo - priča o svom neobičnom poslu Milomir Bučalina (52).

Ideja je bila odlična jer na Zapadu vlada velika potražnja za ogrevnim drvetom. Tako je njegova mala firma prošle godine uspela da na tržište Italije i Švajcarske izveze kompletnu proizvodnju u vrednosti od preko 150.000 evra. Bučalina sada ima nameru da proizvodnju uveća i modernizuje. Ogrevno drvo kupuje od javnih preduzeća i privatnika i dovozi na plac. Onda se drvo seče na određene dužine, u zavisnosti od toga da li je za šporet, kamin ili kotao, cepa se i pakuje u palete koje je Bučalina sam osmislio. Tako upakovano se tovari u kamione i vozi, zasad, u Švajcarsku i Italiju. Za 10 meseci prošle godine izvezeno je 2.100 paleta, to jest 4.200 metara drveta.

- Nije lako, zasad sve radimo ručno, pod vedrim nebom. Kancelarija mi je u kući, radno odelo u automobilu. To je cena ovakve proizvodnje, njenih početaka. Namera mi je da proizvodnju proširim, što više automatizujem kupovinom mašina, imam još mnogo ideja, i sve su vezane za izvoz - otkriva namere ambiciozni vlasnik. Ali, dodaje da to neće biti lako, pre svega zbog poslovnog okruženja.

- Uslovi privređivanja kod nas, pogotovo za mala preduzeća, izuzetno su teški. Sirovinu kupujemo od javnih preduzeća, a tu čovek nikad nije siguran u cenu. Prošle godine su usred sezone podigli cenu ogrevnom drvetu za 10 odsto, što je znatno smanjilo naš poslovni uspeh. U svetu ne poznaju ovakav način rada, ugovori su precizni, moraju da se poštuju, a konkurencija je velika. Trenutno smo napolju najskuplji sa cenom sirovine i postoji opasnost da iz posla ispadnemo. To važi i za briket, pelet, ćumur - kaže Bučalina.